Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Ministarka pravde Maja Popović nam se nakon završetka plenarne sednice Venecijanske komisije obratila video snimkom u kom nam sa italijanske terase poručuje da je ovo telo Saveta Evrope usvojilo pozitivno mišljenje o predlozima sudskih zakona.1 Popović nam se obratila sa lica mesta, pre nego što je mišljenje Venecijanske komisije objavljeno, a verovatno i pre nego što je srpska delegacija imala prilike da ga u celini pročita.

Dve nedelje nakon objavljivanja raspevanog snimka, na sajtu Ministarstva pravde i dalje nije moguće pronaći mišljenje koje ministarka pominje. Nije ga moguće pronaći u vesti o usvajanju ovog mišljenja, ali ni na drugim mestima. Nije ga moguće pronaći u prevodu na srpski, a ni u originalu, na engleskom jeziku. Stoga, domaća javnost se u tvrdnje Popović može uveriti isključivo verovanjem na reč. Malo njih će original dokumenta tražiti na sajtu Venecijanske komisije, a još manje proveriti da li ministarka govori istinu.

Ovaj scenario je očekivan, više puta viđen i oproban. Pretežno ga je patentirala nekadašnja ministarka pravde Nela Kuburović. Šta god da se zaista dešava, potrebno je hitno objaviti da je Vlada posao uradila besprekorno – da smo dobili pozitivnu ocenu ili pozitivno mišljenje, da smo ispunili sve međunarodne standarde i preporuke.

Ministarstvo se pohvalilo da je Komisija primetila da su radni tekstovi zakona dobro strukturirani, jasno napisani i da obuhvataju sva suštinski važna pitanja u materiji o kojoj je reč. Ovo je istina, ali to je tek deo uvoda u mišljenje (general overview, par. 12-16). Kada je reč o kritikama, ministarstvo ih ne pominje. Uprkos tome, one su detaljno zapisane u mišljenju Venecijanske komisije br. 1088/2022 i čine njegov pretežni deo. Komisija je u uvodu (background, par. 6-11) najavila da će se fokusirati na sugestije, imajući u vidu obimnost dostavljenog materijala i kratak vremenski rok za izjašnjavanje. Uprkos tome što je svrha samog mišljenja iznošenje sugestija i kritika – ministarstvo tvrdi da je mišljenje pozitivno. Zanimljiv način čitanja teksta i obmanjivanja javnosti.

Komisija ističe dva osnovna problematična pravca radnih tekstova Zakona o uređenju sudova, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva. Prvi je zadržavanje značajnog uticaja Ministarstva pravde nad sudskim sistemom (par. 17-24), a drugi se tiče stroge hijerarhije unutar sudskog sistema (par. 25-28). Ta hijerarhija se ogleda u širokim ovlašćenjima predsednika sudova unutar sopstvenog suda, ali i u odnosu na hijerarhijski niže sudove.

Kada je reč o primedbama koje se odnose na ministarstvo, Komisija navodi da Ministarstvo pravde u radnim tekstovima odlučuje o usvajanju (ali i kontroli) Sudskog poslovnika, koji u velikoj meri utiče na suđenja u konkretnim predmetima. Takođe, Komisija smatra da nije opravdano da ministarstvo daje saglasnost na sistematizaciju radnih mesta u sudovima, kao i da nije prihvatljivo da predlaže kandidate za sudije porotnike. Takođe, primećeno je da ministarstvo i dalje presudno utiče na odobravanje sudskog budžeta i da prethodne sugestije Komisije o (ustavnoj) samostalnosti sudskog budžeta nisu usvojene.

Kada je reč o mehanizmima kontrole koju vrše predsednici sudova, ocenjeno je da predložena ovlašćenja predsednika sudova nisu samo tehničke prirode, već da suštinski mogu uticati na postupanje suda i sudija u konkretnim predmetima.

Osim uticaja predsednika i ministarstva, ocenjeno je da je predloženi kvorum za odlučivanje u Visokom savetu sudstva (8 glasova) previsok, s obzirom da otvara mogućnost blokade rada ovog organa (par. 87-92). Drugim rečima, ukoliko predloženo rešenje ostane, bez predstavnika Narodne skupštine (tzv. istaknutih pravnika), neće biti moguće održati sednicu VSS-a.

Komisija je zaključila i da je predložena definicija nedozvoljenog uticaja na sudije preširoka, jer u istu ravan stavlja uticaj političkih vlasti na sudske postupke i legitimnu kritiku rada pravosuđa, koju upućuju civilno društvo ili građani (par. 29). Venecijanska komisija je apelovala da se zabrana sudijama da „politički deluju na drugi način“ preciznije definiše, jer u formi u kojoj je sada predviđena u radnom tekstu zakona može onemogućiti sudije da javno diskutuju, pa čak i da glasaju na izborima (par. 44).

Na ove od javnosti sakrivene kritike ministarstvo odgovara da će detaljno razmotriti i implementirati u tekstove zakona one preporuke koje su u najboljem interesu pravnog poretka Republike Srbije. Ovo nam ukazuje da a) ministarstvo tek planira da razmotri kritike i preporuke, ali da je uprkos tome obavestilo javnost da su one zanemarljive, odnosno da je mišljenje pozitivno, b) da će među kritikama i preporukama izabrati i usvojiti one za koje oceni da su u najboljem interesu pravnog poretka Republike Srbije. To nas vodi zaključku da je Komisija, prema ovako sročenom stavu ministarstva, dala i neke preporuke koje nisu u najboljem interesu pravnog poretka Srbije. Poslednje je najbolja ilustracija odnosa srpskih vlasti prema sugestijama međunarodnih organa. Te sugestije mogu biti uvažene samo u meri u kojima se dopadaju domaćim vlastima. Po principu – izaberi šta ti se sviđa kao sa švedskog stola, o čemu je već ranije bilo reči.

Interesantan je zaključak Komisije da, uprkos mnogim pozitivnim promenama, sprski pravosudni sistem i dalje karakteriše strogi hijerarhijski duh, koji se sastoji od višestrukih mehanizama evaluacije i kontrole. Za stvarnu promenu u sudstvu potrebna je promena pravne kulture, kaže Komisija.

Tako smo od promena Ustava čija će manjkavost biti popravljena zakonima došli do zakona koji ipak nemaju tu moć – pre svega jer ne mogu da derogiraju viši pravni akt (to smo svakako znali i u vreme usvajanja ustavnih amandmana). Ali da bi zakoni doneti u okviru Ustava bili dobri, moramo poraditi na otklanjanju hijerarhijskog duha koji se čita u njihovim redovima, a naročito između redova – onda kada pojedina važna pitanja nisu uređena ili su prepuštena budućim tumačenjima. Obe vrste hijerarhijskog pristupa su prisutne u radnim tekstovima tri sudska zakona. Ovde smo ranije govorili o tome da je radne tekstove zapravo uobličilo Ministarstvo pravde, te je jasno odakle dolazi (duhovni) uticaj koji onemogućava suštinsku promenu.

Da je duh ključna reč potvrdiće i sama Popović kada kaže „da će Ministarstvo pravde nastaviti proces donošenja zakona u istom duhu“, uz obezbeđivanje javnih konsultacija u narednim mesecima, koje će prethoditi glasanju o zakonima u Narodnoj skupštini.

Slučajno ili ne – to je takođe stvar interpretacije međunarodnog mišljenja o kome je ovde reč – Komisija je konstatacijom o duhu zakona podsetila na temelje teorije o podele vlasti. U svom delu „O duhu zakona“, Šarl Monteskje je tvrdio da je podela vlasti uslov političke, ali i svake druge slobode. Političku slobodu Monteskje vidi kao „onaj spokoj duha koji potiče iz uverenosti svakog čoveka u vlastitu bezbednost“.

Tri sudska zakona (uz dodatna dva tužilačka) koja su u postupku usvajanja, značajno će uticati na taj preduslov slobode. Ipak, to kao da malo koga zanima. U trenutku izrade ovog teksta, 218 internet posetilaca je pogledalo video sa početka ovog teksta. Objavu ministarstva pravde o pozitivnom mišljenju Venecijanske komisije moglo je pročitati tek nešto više od toga. Da bi se vesti proširile, ministarka pohodi televizije i skupove i izjavljuje kako ne postoji nijedan zakon koji je donet na transparentniji način nego što su ovih 5. To što zakoni nisu usvojeni, već se svih 5 nalaze u radnoj formi, za ministarku nije previše važno. To su tek tehničke sitnice. Njen hijerarhijski duh, filozofski smešten u srednji vek, nadvio se nad Srbijom i širi se od venecijanske terase sve do Nemanjine 11. Taj duh biće zaštitni znak još jedne reforme pravosuđa koja nas neće dovesti čak ni do prvih lekcija o podeli vlasti zapisanih u 18. veku.

Peščanik.net, 10.11.2022.

REFORMA PRAVOSUĐA

________________

  1. Ministarka ih greškom zove predlozima zakona, jer još uvek nisu usvojeni na sednici Vlade Srbije. Radi se o radnim tekstovima 3 zakona.
The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Vladavina prava kroz Poglavlje 28 – zaštita prava potrošača i zaštita zdravlja (NKEU, 2020), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2020), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)