Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski upozorava nas na opasan trend koji preti Srbiji. Upozorava nas u stvari na zaveru protiv Srbije koja seže mnogo dublje od standardnih zavera na koje nas upozorava predsednik skoro svih građana i građanki. Zaveru kojoj je cilj da uništi sam nukleus našeg društva, našu tradicionalnu srpsku porodicu. U toj zaveri učestvuju svi koji ukazuju na probleme sa kojima se suočavaju žene koje su odlučile da decu rode upravo ovde. Ako bismo verovali ministarki na reč, ispalo bi da tu zaveru, da se smanji broj dece – a preko priča o akušerskom nasilju i lošim uslovima u porodilištima – vode upravo žene koje su decu rodile u Srbiji. Par dana posle Milice Đurđević Stamenkovski, na istu zaveru nas je upozorio i Dragoslav Bokan. On je otišao i korak dalje. To nije zavera, to je istina, svi to znaju, zar nismo čuli za „zlatnu milijardu“, kaže Bokan. Za neupućene, „zlatna milijarda“ je jedna od popularnijih teorija zavere po kojoj vladari sveta imaju plan da svetsku populaciju svedu na „zlatnu milijardu“. Kako bi postigli cilj, služe se svim raspoloživim sredstvima – vakcinama, promovisanjem LGBT agende, uništavanjem porodice kao osnovne ćelije ljudskog društva, korona virusom…
Na uvredljivu izjavu ministarke Đurđević Stamenkovski bilo je dosta reakcija. Apsolutno razumljivo, očekivano i potrebno. Nažalost, i odgovor je bio očekivan. Pokrenuta je cela mašinerija da bi ministarka bila odbranjena. I cela mašinerija je ponavljala njenu priču – zavera protiv (srpske tradicionalne) porodice postoji. U par dana, sa televizija sa nacionalnom frekvencijom mogli smo da čujemo ponavljanje i razradu teorije zavere. U oba slučaja koje sam navela, izostala je reakcija voditelja odnosno voditeljke programa. Da li možete da zamislite da je voditelj jutarnjeg programa TV Prve ministarku pitao: „Dakle, vi želite da nam kažete da postoji globalna zavera da se smanji broj dece i da žene koje su rađale decu u porodilištima u Srbiji, koje su delile svoja lična iskustva o tome, učestvuju u toj zaveri?“ Ili da je voditeljka jutarnjeg programa TV Pinka pitala Bokana: „Ko tačno pokušava da svede čovečanstvo na ’zlatnu milijardu’ i koje dokaze možete da prezentujete da podržite tu teoriju?“ Apsolutno nezamislivo.
U našem društvu teorije zavera se šire sa državnog vrha, putem nacionalnih frekvencija. Tipično za teorije zavere, one se saopštavaju kao neupitne istine, nešto što svi znaju, i nikada se ne saopštavaju u potpunosti. Uvek se ostavi dovoljno prostora da svako može da učita šta njemu ili njoj odgovara. Ti „vladari sveta“ mogu po potrebi biti vlasnici multinacionalnih kompanija, predsednici najmoćnijih država ili milijarderi. Oni koji kuju zavere protiv Srbije, na šta nas upozorava predsednik skoro svih građana i građanki Srbije, mogu biti Nemci, Hrvati ili EU. Ili svi zajedno. Oni koji saopštavaju teorije zavere kontrolišu narativ vezan za njih. Tako u istom dahu mogu da saopšte i da su nam svi navedeni (osim Hrvata, naravno) najveći prijatelji i ključ našeg finansijskog uspeha. Svako ko postavlja pitanja vezana za teoriju zavere jeste njen deo. Odnosno, istina može doći samo sa jednog mesta.
Za razliku od globalnih zavera, globalni trendovi i te kako postoje. Jedan od najprimetnijih globalnih trendova, u političkom smislu, jeste pomeranje udesno. Deo tog trenda je smanjenje nivoa ljudskih prava, a naročito ženskih prava. Retradicionalizacija, borba protiv prava na abortus, čak i borba protiv prava na razvod braka, čine bitan deo agende autoritarnih vođa.
Najbolji primer globalizacije tog trenda je popularizacija „trad wives“. „Trad wives“ – odnosno žene koje zagovaraju povratak tradicionalnoj ženskoj ulozi – predstavljaju internet influenserke, koje na instagramu, YouTubeu i TikToku, milionima pratilaca, prenose sve blagodeti tradicionalne ženske uloge. One su u potpunosti posvećene porodici. Nisu zaposlene, iako zarađuju zahvaljujući statusu na internetu (ali se postavlja pitanje da li imaju pristup tim finansijama ili i to prepuštaju muževima), čuvaju decu, kuvaju svaki obrok i brinu o mužu. Na internetu, njihov život izgleda savršeno. Kako izgleda u stvarnosti ne možemo da znamo. U intervjuu sa Hanom Nilman, jednom od najuticajnijih „trad wives“ trenutno, objavljenom u Sunday Timesu, novinarka se požalila da je ostala nasamo sa Hanom dok je njen suprug telefonirao u susednoj sobi. Taj trenutak Hana je iskoristila da kaže kako je samo jedan (od osam) porođaj imala uz epidural, jer je tako izabrala, ali da je epidural odlična stvar. Njen suprug je sasvim opušteno izjavio da je Hana ponekad tako iscrpljena da nedelju dana ne može da ustane iz kreveta.
SAD svakako predstavljaju poseban slučaj. Uticaj religije i mita o savršenoj američkoj porodici iz pedesetih godina prošlog veka doprineli su da „trad wives“ influenserke tamo postanu naročito zastupljene. Ali zahvaljujući internetu, postale su i globalni fenomen.
Kod nas bi bilo lako zamisliti Milicu Đurđević Stamenkovski kao „trad wife“, da je kojim slučajem izabrala da postane influenserka, a ne političarka. Kao političarka svakako ima više uticaja. Zagovaranje povratka tradicionalnim porodičnim vrednostima postalo je i deo ekonomske agende. Decu treba rađati da bi imao ko da radi u fabrikama. Povećanje prirodnog priraštaja stanovništva ističe se kao jedan od glavnih zadataka Vlade. Podsticaji za rađanje se svode na jednokratnu novčanu pomoć, dok se u isto vreme roditelji muče da obezbede mesta u vrtićima, napune potrošačku korpu ili kupe udžbenike. Žene koje ukazuju na problem akušerskog nasilja optužuju se da učestvuju u globalnoj zaveri, žene žrtve nasilja ne dobijaju neophodnu podršku sistema, a mediji nasilje nad ženama koriste za podizanje tiraža objavljujući najgnusnije detalje zločina. Žene koje odluče da rode dete trpe diskriminaciju kada traže posao ili odlaze na porodiljsko odsustvo. Crkva sve glasnije ustaje protiv prava na abortus, a borba protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti je postala glavna zanimacija.
Globalna zavera protiv rađanja dece ne postoji, ali globalni trend retradicionalizacije i smanjenja nivoa ljudskih, a naročito ženskih prava je i te kako prisutan. I u tome uopšte ne zaostajemo za svetom. Ne zaboravimo, u (globalnoj) utakmici patrijarhata, žene nisu suprotstavljena strana. One su lopta kojom se igra.
Peščanik.net, 30.07.2024.
FEMINIZAM
