Fotografije čitateljki, Alisa Koljenšić Radić

Fotografije čitateljki, Alisa Koljenšić Radić

Javnost je uznemirio snimak na kojem tri komunalna policajca stavljaju lisice građanki koja nije platila kartu za gradski prevoz. Građani su, očekivano, burno reagovali, pa se Sindikat komunalne policije (i to postoji!) oglasio mestimično srceparajućim saopštenjem koje sam pročitao u dnevnom listu Blic.

Ukratko, u saopštenju se navodi da je građanka pružala aktivan otpor, te da je navodno pocepala deo uniforme jednog od komunalnih policajaca, pa su oni morali da primene silu i stave joj lisice na ruke. Naročito srceparajući deo saopštenja je onaj u kojem se Sindikat komunalne policije žali na neprikazivanje njihove strane priče, kao i na neizveštavanje o napadima na komunalnu policiju. Prva tvrdnja je delimično na mestu, pod uslovom da je vest objavljena, a da pre toga novinari nisu pokušali da dobiju i reakciju druge strane. Da li je tako, ne znam. Druga tvrdnja svakako nije na mestu, jer ako na Google pretraživaču ukucate „napad na komunalnu policiju“, izaći će brojni linkovi za vesti na tu temu. Što se tiče navoda o aktivnom otporu i pocepanoj uniformi, iskreno se nadam da će sud imati prilike da utvrdi šta se zaista dogodilo i da li je reakcija momaka „u plavim uniformama“, kako reče autor saopštenja, bila primerena.

Ono što svakako nije primereno jeste deo saopštenja koji se ne može prepričati, pa ga citiram: jer mi smo valjda dežurni krivci za sve, obični službenici koji ne mogu da se mere sa građanima “zvezdama”. Ovo me je podsetilo na onu epizodu Top liste nadrealista u kojoj policajci protestuju ulicama grada, a radnici gradske čistoće prave kordon, a potom silom razbijaju demonstracije obespravljenih momaka u (golubije) plavom. Samo se sada nisam smejao. Tvrditi da su građani zvezde u zemlji u kojoj se na legitimna pitanja novinara o trošenju novca građana odgovara šutiranjem ili vređanjem i lepljenjem izdajničko-plaćeničkih etiketa; u kojoj ministri vređaju Zaštitnika građana zato što je postupao po zakonu; u kojoj se socijalna pomoć pretvara u prinudni rad…; nije samo neprimereno, već i bezobrazno preko svake mere.

Osim toga, možda bi komunalna policija naišla na veće razumevanje građana kada bi radila i nešto drugo pored uterivanja dugova prema Bus-plusu. Da se razumemo, ja sam od onih koji smatraju da treba plaćati kartu za gradski prevoz. No, takođe sam i od onih koji smatraju da komunalna policija ima i drugih poslova. Na primer, komunalni policajac je ovlašćen da fizičkom licu koje ne ukloni sa javne površine izmet za svojim kućnim ljubimcem, na licu mesta izrekne novčanu kaznu (Odluka o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda, Sl. list grada Beograda br. 37/2011 i 55/2011). Da komunalna policija primenjuje ovo svoje ovlašćenje, možda ne bih morao da se krećem ulicama Beograda kao da igram školice, kako bih izbegao „paketiće radosti“ koje vlasnici kućnih ljubimaca ostavljaju po trotoarima. Da ne govorim o pozitivnom efektu po budžet grada. Evo izračunajte sami: minimalna kazna koju komunalni policajac može da izrekne iznosi 2.500 dinara. Pomnožite ovaj iznos sa brojem minulih radova kućnih ljubimaca na koje naiđete na ulici i verujem da iznos neće biti zanemarljiv. Hoću da kažem, možda bi komunalna policija naišla na razumevanje građana kada bi bar ponekad uradila nešto na poboljšanju kvaliteta života građana, a date su joj nadležnosti u tom smislu.

Konačno, saopštenje Sindikata komunalne policije završava se „oštrom osudom nezakonitog snimanja“ i objavljivanja snimka „što predstavlja krivično delo“, te da će zbog toga podneti krivičnu prijavu. Za ovo nisam siguran da li je bezobrazluk ili glupost. Možda pomalo od oboje. Naime u Krivičnom zakoniku ne postoji odredba koja zabranjuje snimanje službenih lica prilikom vršenja dužnosti. Jedino što Zakonik zabranjuje jeste sprečavanje službenih lica u vršenju dužnosti silom ili pretnjom da će se upotrebiti sila. Osim toga Zakonik zabranjuje i neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, neovlašćeno fotografisanje, kao i neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, što su sve krivična dela kojima se štiti privatnost građana, naročito u odnosu na službena lica. Ali čovek ne mora biti pravnik i poznavati zakone da bi znao da snimanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti na javnom mestu svakako jeste dozvoljeno, jer i s obzirom na svojstvo snimanog i na prirodu radnje koju vrši i na mesto na kojem je vrši postoji pravo javnosti da zna. Stoga je izrečena najava Sindikata komunalne policije da će podneti krivičnu prijavu prazna pretnja. Zato, građani „zvezde“, slobodno snimajte.

Autor je saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Peščanik.net, 27.01.2015.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Šinteri, đubretari i novinari

Miša Brkić – Sertifikovani batinaši

Branka Dimitrijević – Ubi me prejaka reč

Stevan Filipović – O mizoginiji i busplusarijama

Stefan Aleksić – BrusLiPlus

Saša Ilić  Slavimo Bus Plus!

Tanja Simić Berclaz – BusPlus i ludisti među nama

Saša Ilić – Hapšenje u ime ‘Bus plusa’

Sofija Mandić – Zavrtanje i privođenje

Nadežda Milenković – Skidanje sa politike

Milica Jovanović – Agonija Beograd

Srđan Milošević – Chariots of Fire

Saša Ćirić – Arhimedova poluga

Stefan Aleksić – Diskretni šarm plave uniforme

Sanja Radović – Bus Plus kao mera građanske svesti

Stefan Aleksić – Emancipacija i antiemancipacija

Dejan Ilić – Neka crknu građani