Razočaranje je najbesmislenije osećanje u demokratskom procesu. Ali je veoma često. Demokratija je dizajnirana tako da traje, da se razvija, usavršava, povremeno tone i isplivava. Da svoje aktivne i pasivne aktere menja nabolje. Iz Francuske revolucije nastali su građansko društvo i načela sloboda i jednakosti, ali je ona bila i jedna konfuzna hronika izliva najnižih poriva i ljudskih osobina.

Zlo je i u ličnoj vlasti, i u teroru masa. To zlo su i sećanje i pretnja, u tegobi sadašnjice. Dok šaljem povremene izveštaje iz Srbije, ne tvrdim da su moji iskazi i utisci odraz opšteg, ustaljenog mišljenja, koje oblikuju elite i mediji. Ali sam siguran da je 6. maja spontano nastao jedan racionalan koncenzus: da se putanja javne politike, institucija, ekonomije i kulture moraju korigovati. I da aktuelna generacija zvaničnika tom zadatku nije dorasla. I zato je Srbija podeljena u odnosu prema Evropi, ili prema Rusiji. Gotovo da je uverena kako važne poslove nije u stanju da obavi sama.

Apsolutni i, naročito, moralni pobednici izbora su apstinenti, uključujući “bele listiće”. Beli listići su oduzeli legitimitet izbornom procesu i celom establišmentu, uverljivije od svih koji ukazuju na nepravilnosti, ili eventualnu krađu, ili onih koji se smatraju pobednicima. Samo jedan primer, kako Republička izborna komisija nije bila u stanju da objasni da je u Srbiji, u razlici između 7.120.666 stanovnika i 6.770.013 birača – prvi nalaz bio je 7.026.579 birača, i štampano je 7.026.579 listića – svega 350.000 maloletnih, a podatak s početka godine je da samo u osnovne škole ide 584.000 učenika!

Politički proces koji je za nama ispunjen je koruptivnim aferama, mahinacijama, zloupotrebama u javnom sektoru i propalim reformama. Potrebno je još jednom podsetiti na sramne odredbe zakona o medijima i propalu reformu pravosuđa. Nije slučajno većina birača u Beogradu apstinirala ili glasala belim listićima, bez obzira na sve pritiske i neregularne uslove po biračkim mestima. Može se očekivati da će se taj trend iz Beograda dalje širiti, ukoliko sistem ostane lišen neke nove demokratske alternative. Pre godinu i po najavio sam u sarajevskim Danima da je potrebno bojkotovati izbore, kako bi vladajuća politička struktura izgubila legitimitet, i da je Srbiji, u nedostatku sopstvenog političkog liderstva, ukoliko želi da se ubrzano evropeizira, potrebna neka vrsta evropskog protektorata. Upravo se to dogodilo. U prethodnim danima ambasada SAD i misija EU dali su izričitu podršku Tadiću, a šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer u Tadićevoj kampanji izjavio da će “evropski put Srbije biti nastavljen i posle formiranja nove vlade i dodao da ukoliko ima eventualnih pritužbi na izborni proces, njih treba rešavati u okviru uobičajene procedure”.

Između Tadića i Nikolića postoji jedna tesna uzajamnost, koja je karakteristika naše političke prakse. Mala razlika između Tadića i Nikolića u danima koji slede verovatno će se povećavati u Tadićevu korist, pre svega zahvaljujući organizovanom medijskom linču. Bedna je uloga „analitičara“ i „uglednih javnih ličnosti“. Ali su napadi na Nikolića intenzivni i prljavi u onoj meri u kojoj je Nikolić razarao našu javnost, s klimaksima u zloglasnom zakonu o informisanju iz 1998, i najavom ubistva premijera Đinđića početkom 2003. Tadić je, ipak, od 2004, brižljivo negovao sve važne vrednosti Nikolićeve političke ideologije: šovinizam, izolacionizam, ratne zločine i ratne zločince, naročito aktere iz bivše JNA s kojima se naročito zbližio kao prethodni savezni ministar vojske. Sasvim su logični, iz svega navedenog, i aktuelni loši odnosi Beograda sa zvaničnom Podgoricom, za koje se, srećom, pretpostavlja da će se ipak unaprediti. Nikolić se, opet, trudio da, u svim prethodnim godinama, nejasno i nedorečeno svedoči o korupciji, lošim privatizacijama, spregama vlasti i tajkuna, i premoći izvršne vlasti nad sudskom i zakonodavnom.

Ukoliko Nikolić u nedelju ipak pobedi, Srbija će dobiti slabog predsednika i jakog premijera, i time se vratiti na važeća ustavna načela koja je aktuelna administracija narušila, ukoliko njegova pobeda ne otvori i mogućnost koalicione vlade sa SPS-om, ali je to manje verovatno. Ukoliko pobedi ponovo Tadić, njegov treći mandat biće u senci kršenja ustavnih normi, i aktuelnog izbornog postupka, bez obzira na sve teškoće Nikolića da obrazloži mehanizme navodne izborne krađe. Tadić će, u najboljem od scenarija, biti primoran da vraća dugove evropske podrške svojoj kandidaturi i pobedi: pre nego kopanje po kontejneru, za hlebom ili glasačkim listićem, nama su hitni prioriteti nov aranžman i saradnja sa MMF-om, reforma pravosuđa i oslobađanje medija, uređenje odnosa s Prištinom, unapređenje saradnje sa susedima, i odustajanje od ruskog protektorata, kojim su pretili, da nas vrate u neki Gulag, svaki na svoj način, i Tadić i Nikolić.

Pobjeda, 14.05.2012.

Peščanik.net, 15.05.2012.