”Zašto vi političari mislite da smo mi idioti?”

”Pa, valjda zato što glasate za nas.”

Ne brinite, ovo se ne dešava u Srbiji, već u Engleskoj i ne dešava se sada nego pred Drugi svetski rat. I ne dešava se stvarno, nego na filmu.

Mada… Ima nečega u ovom dijalogu. I ja da se kandidujem za Mis univerzuma, a vi da glasate za mene, sigurno bih mislila da ste idioti.

Kako su političari uspeli da ponište našu, u pripovetkama, filmovima, vicevima, opevanu pamet i dovitljivost? Možda nemamo dovoljno škole i dovoljno para, ali nismo valjda baš toliko zaglupeli.

A ako i probamo da budemo pametni i postavimo neko pitanje, oni imaju uvek isti odgovor: narod će na izborima pokazati svoju volju. Šta da radimo onih tri-četiri godina između? O izigranoj ”volji naroda” posle izbora neću ni da govorim.

Doduše, jednom u deset godina nas pitaju kako se osećamo, ali samo na temu verske i nacionalne pripadnosti, jer državu ni tada uopšte ne zanima da li se osećamo poniženo, uplašeno ili nas samo žiga u krstima. Kao što je ne zanima ni koliko je onih koji ne pripadaju ni vladajućoj ni preovlađujućoj većini, koji se ne slažu sa većinskim modelom i koji imaju utisak da su postali ne samo supkulturna nego čak i kontrakulturna društvena grupa… I koji nemaju običaj da srbuju u slobodno, a surfuju u radno vreme.

I tako, ako glasamo za njih, tretiraju nas kao idiote, ako ne glasamo za njih, tretiraju nas kao idijote, a ako javno kažete da ćete poništiti glasački listić tretiraju vas kao idiote nad idiotima. Jedna moguća opcija pod mogućim sloganom ”Niste ni za šta, nisam ni za koga”, razjarila je političare mnogo više od svih drugih političkih i društvenih događaja ili izjava.

A mogli su da kažu da uvažavaju naše razočarenje i da će učiniti sve da povrate i opravdaju naše poverenje ili šta bi već elementarna pristojnost i elementarno poštovanje tuđeg mišljenja nalagalo. Umesto toga, oni su ostrašćeno napali svoje birače. I to svako svoje. Što samo dokazuje početnu tezu koliko nisko mišljenje imaju o onima koji glasaju za njih.

Peščanik.net, 27.02.2012.

TEMA – BELI GLAS

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)