Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Delovi o vladavini prava, pravosuđu i ljudskim pravima

Na web stranici Komisije 10.11.2015. objavljen je Izveštaj Evropske komisije čiji je puni naziv COMMISSION STAFF WORKING DOCUMENT SERBIA 2015 REPORT Accompanying the document COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE EUROPEAN PARLIAMENT, THE COUNCIL, THE EUROPEAN ECONOMIC AND SOCIAL COMMITTEE AND THE COMMITTEE OF THE REGION.

U ovom tekstu prikazujem delove Izveštaja koji se odnose na vladavinu prava, pravosuđe i ljudska prava, a izloženi su na str. 11-19 i 49-63. Tekst Izveštaja, kao i zaključci kojima je praćen ne ostavljaju mnogo prostora za samozadovoljstvo – ma kakva bila reakcija naše političke klase na njega, ma kakvim rečima ohrabrenja funkcionera EU Izveštaj bio propraćen.

Deo Izveštaja o stanju u 33 ispitivana pregovaračka poglavlja, ove godine prvi put sadrži jasnu opisnu ocenu o pripremljenosti Srbije za pridruživanje EU. Ocena koja preovlađuje u poglavljima glasi: Srbija je umereno/skromno pripremljena (“Serbia is moderately prepared”). Samo za četiri poglavlja data je ocena da je Srbija dobro pripremljena (poglavlje 6 – Kompanijsko pravo, poglavlje 7 – Intelektualna svojina, poglavlje 25 – Nauka i naučnoistraživački rad i poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura). Zabrinjavajuće niske ocene date su za poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, ljudska prava, sloboda i bezbednost): Srbija je dostigla “izvesni nivo pripremljenosti” (“some level of preparation”), kao i za poglavlja 11 i 27 (poljoprivreda i razvoj sela, kao i zaštita životne sredine), za koja je data ocena da se Srbija nalazi u ranom stadijumu pripremljenosti.

Kao što je već uobičajeno, Izveštaj sadrži opšti deo, koji se sastoji iz uvoda kao i ocene ispunjenosti političkih i ekonomskih kriterijuma za pridruživanje EU, jedno specifično poglavlje za Srbiju koje se tiče odnosa između Srbije i Kosova, kao i posebni deo o sposobnosti za ispunjavanje obaveza koje proističu iz članstva u EU, a koji je prikazan kroz 33 pregovaračka poglavlja. Izveštaju su priključena i dva aneksa – o odnosima Srbije i EU, kao i o statističkim podacima.

Pravosuđe

Prikaz i ocena vladavine prava u Srbiji, u Izveštaju otpočinje uopštenom analizom stanja u pravosuđu i niskom ocenom koja je već pomenuta: pravosudni sistem Srbije dostigao je “izvesni nivo pripremljenosti”. Ova ocena se zasniva na sledećim opažanjima Komisije: (1) Nezavisnost sudija i javnih tužilaca nije obezbeđena u praksi, zato što postoji prostor za politički uticaj na regrutovanje i izbor sudija i javnih tužilaca. (2) Pravosuđe je sporo, a broj nerešenih predmeta značajan. (3) Česte promene zakonodavstva i nedovoljna obuka čine pravno okruženje neizvesnim.

Komisija zapaža da je “izvesni napredak” u ovoj godini ipak učinjen time što su donesena pravila za ocenu rada sudija i javnih tužilaca.

Komisija, radi otklanjanje nedostataka, preporučuje da Srbija u narednoj godini uspostavi i primeni pošten i javan sistem regrutovanja i napredovanja sudija i javnih tužilaca zasnovan na profesionalnim kriterijumima, kako bi se obezbedile bolje garantije stvarne nezavisnosti pravosuđa, da donese zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i da obezbedi njegovu nesmetanu primenu, da smanji broj nerešenih predmeta, kao i da uspostavi mehanizme za ujednačavanje sudske prakse. Vid. str. 11 Izveštaja.

Pored ovih opštih ocena i preporuka, Komisija je analizirala i neke pojedinačno određene pravne institute i tendencije u pravosuđu Srbije: ulogu i uređenje Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa i nosilaca pravosudnih funkcija, odgovornost sudija i javnih tužilaca, njihovu profesionalnost, kvalitet pravosuđa i obuku sudija i javnih tužilaca, sa stanovišta zakonodavstva, podataka o disciplinskim merama prema sudijama i tužiocima, podataka o ulozi Pravosudne akademije u obuci i sa stanovišta stvarne sudske i tužilačke efikasnosti (str. 11. i 12. Izveštaja).

Pravosuđe je detaljnije analizirano u posebnom delu Izveštaja koji se odnosi na poglavlje 23. Ostajući pri opštoj oceni da je Srbija dostigla “izvesni nivo pripremljenosti”, Komisija, pored već iznesenih preporuka, naročito preporučuje konsolidaciju započete pravosudne reforme. Kao “izvesni napredak” označeno je usvajanje Akcionog plana neophodnog za otvaranje poglavlja 23. Vid. str. 49.

Strategija reforme pravosuđa 2013 – 2018. Naglašava se da je za sprovođenje Strategije reforme pravosuđa 2013 – 2018. neophodno da Komisija za primenu Strategije usvoji plan rada, kao i da joj se obezbedi finansijska i administrativna podrška. Vid. str. 49

Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT). Podvlači se da su delatnosti VSS i DVT “netransparentne”, a kao primer navodi da se dnevni red sednica ovih tela objavljuje, ali ne i zapisnici. Iako oba tela objavljuju godišnje izveštaje na svojim web stranicama, nema javnih informacija o njihovim svakodnevnim aktivnostima. Po mišljenju Komisije, neophodno je da oba ova pravosudna tela preuzmu potpunu odgovornost za pravosudni budžet i za efikasno upravljanje pravosudnim sistemom. Vid. str. 49.

Nezavisnost i nepristrasnost. U oblasti nezavisnosti pravosuđa postoje različite pravne praznine, od kojih se neke mogu popuniti promenom Ustava Srbije, a druge promenom zakonodavstva. Postupak izbora sudija i tužilaca se mora pravno izmeniti, uključujući tu trogodišnji (“probni”) period onih koji se prvi put biraju. Ustavne i zakonske promene su neophodne i kad je reč o sastavu i načinu izbora VSS i DVT. Predstavnici vlasti i dalje javno komentarišu suđenja i istrage koji su u toku, što predstavlja potcenjivanje i umanjivanje nezavisnosti pravosuđa. Iako zakoni i drugi propisi predviđaju dodelu predmeta slučajem, slučajna raspodela predmeta se ne sporovodi uvek, a izuzeci od ovog pravila su česti, posebno u manjim sudovima, što predstavlja rizik za mešanje sudske administracije, a naročito predsednika suda u suđenje. Ne postoji metod za slučajnu raspodelu predmeta javnim tužiocima tj. njihovim zamenicima. Vid. str. 50.

Odgovornost sudija i tužilaca. Pred VSS su u 2014. godini započeta 42 disciplinska postupka protiv sudija i podneseno je 19 predloga za razrešenje sudija. Na predlog Disciplinske komisije, VSS je doneo 11 konačnih odluka. Pet sudija je razrešeno, tri sudije su dale ostavku pre okončanja postupka, dve sudije su kažnjene, a u jednom slučaju je nastupila zastarelost. U toku 2014. podneseno je oko 2.000 pritužbi na rad sudija i predsednika sudova. Broj disciplinskih prijava protiv javnih tužilaca i njihovih zamenika je povećan u 2014, ali većina je odbačena, a u nekoliko slučajeva su izrečene sankcije koje nisu ozbiljne (odvraćajuće). Vid. str. 50.

Profesionalnost i kompetentnost. Postojeći sistem regrutovanja i napredovanja sudija i tužilaca treba da bude reformisan tako da obezbedi transparentan i predvidiv sistem. U regrutovanju i ocenjivanju pravosudnih funkcionera, obuka mora igrati značajniju ulogu. Vid. str. 50.

Kvalitet pravosuđa. Merila za opštu ocenu kvaliteta pravosuđa, prema ovom Izveštaju jesu: sistematska obuka kandidata, kao i već izabranih sudija i tužilaca, posebno o pravu EU; pravila o pravu na suđenje u razumnom roku; ujednačavanje sudske prakse. Kao nosilac obuke, u Izveštaju se pominje Pravosudna akademija i ocenjuje da je nužno poboljšati kvalitet obuke, kao i profesionalnost same Akademije. Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku donesen je u maju 2015, a njegova primena počeće u junu 2016. Vrhovni kasacioni sud je usvojio akcioni plan za ujednačavanje sudske prakse, ali još uvek ne postoji sistematski i efikasan mehanizam za to. Komisija primećuje da loš kvalitet zakona dovodi do protivrečnih sudskih odluka, a sudska praksa i zakonodavstvo nisu dostupni online. Vid. str. 50.

Posebna merila za kvalitet pravosuđa, prema Izveštaju jesu:

– Preopterećenost pravosuđa.Problem postoji na nacionalnom nivou, ali je situacija u osnovnim tužilaštvima u Beogradu kritična, zato što nova nadležnost tužilaštva da rukovodi istragom nije podržana neophodnim osobljem i drugim resursima. Hitno je potrebno uvođenje sistema koji bi obračunavao razlike u preopterećenosti između sudova, kao u okviru jednog suda. Vid. str. 51.

– Nadležnost za pravosudni budžet. VSS i DVT i dalje dele nadležnost za pravosudni budžet sa Ministarstvom pravde, a Komisija smatra da je hitno potrebno pripremiti oba ova tela da preuzmu nadležnost za pravosudni budžet do kraja 2015. Inače, budžetska sredstva namenjena VSS i DVT su smanjena. Sa druge strane, neophodna su finansijska i infrastrukturna ulaganja u tužilaštva koja rukovode istragom. Vid. str. 51.

– Javni beležnici i druge prateće pravosudne profesije. Uvođenje javnih beležnika u pravosudni sistem, koje je bilo inspirisano idejom da je to efikasan način za smanjenje opterećenja sudova, se pokazalo kao problematično, a kao razlozi se navode: (1) izbor javnih beležnika mora biti poboljšan i obavljen u skladu sa zakonom; (2) Zakon o javnom beležništvu morao je biti izmenjen da bi se otklonio notarski monopol na promet nepokretnosti; (3) donošenje zakona i podzakonskih akata o nadzoru nad radom javnih beležnika i vansudskih izvršitelja je odloženo; (4) novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju još nije donesen. Vid. str. 51.

– Efikasnost. Ukupna dužina trajanja sudskih postupaka i broj starih nerešenih predmeta izazivaju zabrinutost Komisije. Iako je donesen program rešavanja starih predmeta, on nije ispunjen u 2014, delimično i zbog štrajka advokata koji je izbio kao reakcija na način uvođenja javnih beležnika u pravosudni sistem. U 2014. u sudove je primljeno 1.752.185 novih predmeta, a u istoj godini je rešeno 1.793.212 predmeta, što je poboljšanje od 1% u odnosu na 2013. Vid. str. 51.

Ljudska prava

U uvodnom delu Izveštaja Evropska komisija naglašava ulogu civilnog društva za razvoj demokratije u uživanje ljudskih prava. Ona podvlači da je jako civilno društvo bitna komponenta svakog demokratskog sistema i kao takvu je moraju priznati državne institucije. “Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava imaju ključnu ulogu u razumevanju građanskih i političkih prava u okruženju koje često pokazuje neprijateljski odnos prema kritici”. Vid. str. 7. Civilno društvo u Srbiji raste, naročito na lokalnom nivou. U Izveštaju se podvlači da je premijer uzeo inicijativu da saziva redovne sastanke sa predstavnicima vodećih organizacija civilnog društva u Srbiji. Međutim, saradnja između vlasti i organizacija civilnog društva još uvek zahteva poboljšanje, a neophodni su mehanizmi koji bi obezbedili javni dijalog. Iako su vlasti uključile organizacije civilnog društva u proces pregovaranja sa EU, njihovo učešće u ovome je previše ad hoc organizovano. Kancelarija za saradnju sa civilnim drištvom je bila preduzela brojne inicijative, ali posle podnošenja ostavke direktorke u martu 2015, još nije postavljen novi rukovodilac. Vid. str. 8.

Sloboda izražavanja. Srbija je dostigla “izvesni nivo pripremljenosti u pogledu slobode izražavanja, ali u prošloj godini nije postignut nikakav napredak. Iako je donesen paket zakona sa idejom da se pojasni pravni okvir, nisu se ostvarili uslovi za puno uživanje slobode izražavanja. Pretnje i nasilje prema novinarima zabrinjavaju Evropsku komisiju, a krivične optužbe i osude prema onima koji ugrožavaju novinare su retke. Ukupno okruženje ne ohrabruje uživanje slobode izražavanja. Preporuke su: (1) kreiranje okruženja u kome se sloboda izražavanja može uživati bez prepreka; (2) na pretnje, fizičke napade i slučajeve podstrekavanja nasilja prema novinarima i blogerima, vlast mora reagovati i javno ih osuditi; (3) mora se dovršiti proces privatizacije državnih i lokalnih medija; (5) mora se ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, kao i nezavisnost urednika medija; (6) mora se obezbediti adekvatno finansiranje javnih servisa i njihova urednička nezavisnost. Vid. str. 17. i 18. Nema pouzdanih podataka o broju sudskih slučajeva protiv medija zbog klevete, a kazne su veoma niske. Izveštaji medija zasnovani na anonimnim izvorima i na “curenju” informacija, naročito o detaljima krivičnih istraga, najavljivanje hapšenja i citiranje dokumenata iz istražnog postupka, permanentno umanjuju poverenje u pravosudne institucije, krše zakone o zaštiti podataka o ličnosti i pretpostavku nevinosti. Internet je slobodan i dostupan u uslovima niske pravne regulacije. Nema napretka u istragama povodom hakerskih napada na web stranice koji su se dogodili u 2014. Vid. str. 55.

Sloboda okupljanja i udruživanja. Uopšte gledano ove slobode se poštuju. Međutim, Zakon o okupljanju građana mora biti potpuno u skladu sa Ustavom. Srbija je bila domaćin samita država centralne i istočne Evrope i Kine krajem 2014. Vlasti su zabranile skup organizacije Falun Gong, istovremeno uhapsivši i proteravši jedan broj građana EU. Komemorativne demonstracije povodom zločina u Srebrenici su bile zabranjene iz bezbednosnih razloga. Aktivnosti desničarskih organizacija i nasilnih grupa takozvanih fudbalskih navijača i dalje su izvor zabrinutosti Evropske komisije. Vid. str. 56.

Zabrana diskriminacije. Zakonodavstvo Srbije o zabrani diskriminacije je uglavnom u skladu sa evropskim standardima, ali je neophodno dalje prilagođavanje ovim standardima i to posebno u pogledu izuzetaka od pravila jednakog tretmana, u pogledu definicije indirektne diskriminacije i obaveze da se obezbedi zapošljavanje lica sa invaliditetom u razumnoj meri. Akcioni plan Anti-diskriminacione stategije tek čeka da bude primenjen, iako je to već morao biti. Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i dalje pati od nedostatka odgovarajućeg prostora, a ukupan kapacitet Poverenika mora biti ojačan. U Srbiji su diskriminaciji najviše izloženi Romi, LGBT lica, lica sa posebnim potrebama, lica sa HIV ili bolesna od SIDA, kao i branitelji ljudskih prava. Vid. str. 56.

Prava radnika i sindikata. Ova prava su zajemčena Ustavom Srbije. Međutim, pravo na štrajk, za kolektivno pregovaranje i na socijalni dijalog zahtevaju jačanje. To naročito važi za skromne rezultate tripartitnog dijaloga (sindikati – poslodavci – država). O postupcima i kriterijumima za određivanje reprezentativnog sindikata mora se postići sporazum na transparentan način. Takođe, prekomerno je ograničen uticaj Socijalno-ekonomskog saveta na zakonodavstvo. Vid. str. 56.

O pravima manjina, vid. stav Evropske komisije na str. 57-59, uz napomenu da se, prema Izveštaju, u Vojvodini i dalje održava visok stepen zaštite manjina, a odnos između različitih etničkih grupa je i dalje dobar, uz neke izuzetke. Iz izveštaja pokrajinskog zaštitnika građana za 2014. proističe da policija nije delovala preventivno u dovoljnoj meri u ekscesnim situacijama. Vid. str. 58.

Peščanik.net, 11.11.2015.

TEMA – EVROPA NE STANUJE U BABUŠNICI

TEMA – REFORMA PRAVOSUĐA

The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima.