Pitanje iz snova za svakog građanina Srbije, pa još sa bujnih usana bivšeg predsednika iste: ne bi se usudio da ga izgovori ni Krez, ni Robin Hud, ni kralj Sunce, čak ni Zlatna ribica. A on može, na dan izbora, na mestu izbora, očito svome glasaču ili jače, u prisustvu 140.000 skandalizovanih kokoški, koje su stisnute u kaveze, premda bi kao „trčane“ prodavale mnogo bolje jaja i sebe. Progresivno živinarstvo očito je manje vredno od izbornih veza. Novac ima da pljusne za dobre podanike, javno, za sve da vide kako posluje država jajara. Ukida se kultura u celini, za „kulturnom industrijom“ i njenim prodanim dušama ostalo je mokro perje, ljudi se masovno otpuštaju po jasnom pravilu da nisu „naši“, što u 99% slučajeva znači da nisu glupi i pokvareni, prosveti preti temeljna četnikizacija, guše se festivali stari više od pola veka, zatvaraju se nacionalne institucije…
Posle zvanične posete kokošinjcu sa otvorenom korupcijom najvišeg nivoa niko ne sme da prihvati nijednu reč onoga što govori, govorio je ili će još uspeti da izgovori bivši predsednik. Izveštaji izvora kojima se sa razlogom može verovati govore o najneregularnijim izborima do sada. Reč je o etičkom minimumu, o gaženju dostojanstva svakoga ko je izložen slušanju njegove logoreje. I kada na konferenciji za štampu bivši predsednik postavi slično pitanje „Je l’ sam sve tačno rekao?“, od gomile novinara NIJEDAN ne sme da kaže „Ne, ništa!“, umesto da to horski izvedu.
Stvari su u domenu fiziologije među opozicijom, studentskim pokretima, ikononoscima, nismokomunistima i svima koji više od godine dana misle da dišu: svađe, nesporazumi i razvodi nisu ništa drugo do odgovor tela. A ta su tela sva izložena udarcima, hapšenjima, vređanjima, strahu, mrazu, vrućini i, najgore od svega za svako telo, neprekidnoj smrdljivoj poplavi laži. Na to reaguju unutarnji organi, što je po telo najopasnije. Um kristalizuje, ali jetra propada… Piarovci su se od te vlasti davno razbežali, jer vlasnici em ne slušaju, em nisu sposobni da sprovedu bilo koji savet. Vlast dosledno sprovodi politiku tela, koja izaziva samo jedan odgovor. Nema boljeg primera od izgladnelog poslanika Prdića, koji se malo raspričao sa brojanicama ispod poliester ćebenceta, i odmah zatim otišao da ukine sudstvo – pardon – da učini sudstvo po meri čoveka, jednog čoveka. Najuspešniji štrajk glađu uz osvešćenje čadora u novijoj istoriji! Na to se uistinu može reagovati samo telom.
Recimo da se benzinska kriza, odnosno praćakanje po blatu bivšeg predsednika između Rusa i Amerikanaca nekim čudom zaustavi: biju ga sa jedne strane Hrvati sa antifašizmom, a sa druge Bugari sa ekspresno isiljenim izborima, prete mađarski izbori. On sam više ne može da zaustavi reakciju tela na koja je poslao batinaše oblepljene lažima. Ta reakcija, kako su sasvim precizno utvrdili anal-litičari iz vučimedija, jeste zajednička, ujedinjujuća, frontovska, i odnosi se na njega – pardon – na njegovo telo. I sam je kriv. Razvio je kult ličnosti u potpunoj suprotnosti sa uzorom, koji je podrazumevao retko pojavljivanje, malo reči, sekundarne svedoke, kodove, mnogo simbola, vizualne i muzičke podloge. Popriličnu meru doslednosti, takođe. Umesto da nagađaju kamo smera vođin um, vernici ne mogu da „isprate“ svo njegovo vrludanje, ponavljanja, gluposti, opsesije, omaške, očito lažinjanje, zvukove, šumove…
Šta posle, pitanje je od prvog dana; prvo, proslava. Onda mnogo sićušnih pobeda, pa još više velikih poraza, pa oslobađanje od razočarenja, pa negovanje uma, mladog, skeptičnog, iskusnog, traaaajnog. Pa nešto protiv uverenja da je politika profesija, možda neka vakcina. Ništa bolje ne može se postići. Neuništiva povezanost na liniji Novi Sad – Novi Pazar. Povratiti čast reči i pisanju. Ne zaboraviti đuskanje na ulici. Umeti zaplakati. Umeti podviknuti. Malo li je?
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
