Ko je ukinuo Anketni odbor?

Podosta znamo o sada već famoznom Anketnom odboru, ali mi se čini da ima još skrivenih elemenata koji nisu do kraja obelodanjeni. Na primer, negde sam ovih dana pročitala da je Vučić pisao pismo roditeljima čija su deca tragično nastradala u školi „Vladislav Ribnikar“. Ostavljam mogućnost da sam sve to pogrešno razumela, ali ću izložiti svoju verziju o tome kako je i zašto rad Odbora zaustavljen, a on nezakonito ukinut.

Jedno je izvesno: o osnivanju Odbora odlučila je Skupština sa 193 glasa, odnosno aposlutnom većinom, što znači da su saglasni bili poslanici i opozicije i vladajuće većine. Osnovan je, dakle, gotovo unisono. Da bi se Odbor ukinuo, Skupština je morala ponovo da zaseda i o tome donese obrazloženu odluku, koja bi bila objavljena u Službenom glasniku. Tako bi bilo u skladu sa zakonom, kako je objasnila Sofija Mandić. Međutim, to se nije dogodilo, nego je zahtev za ukidanje Odbora najavila advokatica roditelja Zora Dobričanin Nikodinović na televiziji Informer. Već sama ta činjenica izaziva sumnju šta je stvarni uzrok nelegalnog ukidanja Odbora, ali i signalizira kako dolazi do sistemskog nasilja. Jer i način na koji je Odbor ukinut predstavlja nasilje.

Ako Anketni odbor može da ukine samo Skupština, što ona nije učinila, a ako je Odbor ipak ukinut – za mene to znači da ga je ukinuo lično predsednik Vučić, koji se direktno umešao u ceo slučaj „Ribnikar“. Pretpostavljam da je Vučić pozvao Orlića i naredio mu šta da radi. Da li bi Orlić mogao da radi samoinicijativno, da mu naređenje nije stiglo s „vrha“? Tako nestaju procedure, pravila i zakoni. Naprosto nema ko drugi da smesta ukine Anketni odbor izuzev Vučića i još da za to koristi Informer, njemu omiljeni medij koji sam uređuje.

To je sistemsko nasilje na delu, na koje smo izgleda navikli. Međutim, u maju se dogodilo nešto novo što niko nije očekivao. Navika naroda da za Vučića ne postoje zakoni uzdrmana je tragičnim ubistvom dece. Građani su na poziv udruženja i opozicije masovno izašli na proteste protiv nasilja, sa zahtevima koji su u pravom smislu sistemski – ostavke ministra policije Gašića i šefa BIA Vulina, koji je sada već i pod sankcijama SAD, dok se ostali zahtevi odnose na medijsko nasilje pre svega televizija Pink i Happy, što omogućava REM čija se ostavka takođe traži, kao i ukidanje tabloida koji šire nasilje, a uređuje ih Vučić ili su pod njegovom kontrolom. Građanima na protestu je jasno da je uzrok sveopšteg i sistemskog nasilja niko drugi nego lično Vučić, pa su izašli na ulice širom Srbije da traže ispunjenje zahteva, ali i da sve glasnije traže i njegovu ostavku. Pritom je na pojedine protestne skupove izašlo mnogo više ljudi nego što je uspeo da okupi Vučićev kontramiting, koji je, uprkos bombastičnim najavama milionske podrške, doživeo fijasko. Po mom uverenju, Vučić je učinio dve stvari da te proteste uguši.

Prvo je uspostavio vezu sa roditeljima ubijene dece i našao im režimske advokate koji će u sudskom postupku protiv oca i majke izdejstvovati novčanu odštetu. Zahtevi da se Odbor ukine dolaze upravo od tih advokata, prvo od advokatice Zore Dobričanin Nikodinović (poznate po odbrani ubica Slavka Ćuruvije), a uz nju su se našli i Goran Petronijević i Boža Prelević. Da li oni predstavljaju sve roditelje, da li su svi pravni zastupnici roditelja bili saglasni, to nam je ostalo nepoznato. Da budem jasna, sve ovo nimalo ne dovodi u pitanje tešku bol roditelja ubijene dece. Sumnjam u proces pravne retribucije, koju će im obezbediti sigurni advokati po izboru državnog vrha. Čak i advokat državnog kriminalnog klana Vladimir Đukanović u Politici od 24. jula ironično kaže da će opozicija za ove advokate reći da su udbaški. Otkud mu takav utisak?

Uverena sam da su roditelji stradale dece uhvaćeni u državne ruke da ne bi slučajno završili na protestu – koji je pokrenut kao spontani izraz duboke potresenosti građana, njihove empatije i zaprepašćenja, o čemu nedvosmisleno svedoče slike polaganja cveća kod škole, poruke ispisane na transparentima, tišina protestnih šetnji. Potreseni su bili i poslanici opozicije, koji su se pridružili građanima u javnom, zajedničkom izražavanju empatije i tuge, kao i glumci, studenti i mnogi drugi koji su se pridružili protestu protiv nasilja.

Pošto se u Skupštini vodila rasprava o ostavci ministra policije Gašića – dok je Vučić poručivao „ne dam Gašića“ (a videćemo da li će dati Vulina) – poslanici su se dogovorili o osnivanju Anketnog odbora koji će ispitati okolnosti i moguće sistemske propuste zbog kojih je došlo do tragedije. Za predsednicu Odbora je izabrana Marinika Tepić, što je vlast izgleda posebno iznerviralo, valjda i zbog utiska da će se Odbor ozbiljno i temeljno baviti svojim zadacima, koji se ni na koji način ne dodiruju sa sudskim postupkom. Kao da država veruje da je sudski proces preko advokata stavila pod kontrolu, pa sad još samo treba da spreči da se sistemskim uzrocima nasilja i institucionalnim propustima bavi Anketni odbor. Zato je taj odbor morao biti ukinut.

Skloniti masakar u školi kao prvi razlog za proteste i sprečiti da u institucije uđe priča o sistemskom nasilju na koje ukazuju protesti u vezi s masakrom. Ako to uspe, nema više ni protesta. A Vučića samo to brine – protesti.

Peščanik.net, 25.07.2023.

Srodni link: Sofija Mandić – Anketna drama

3. MAJ 2023.