Duško Radović je bio ironičan kada je kazao da se mali problemi uspešno rešavaju pravljenjem većih – ako vam ne ide škola, venčajte se, ako ne možete da nađete posao, napravite dete. Ali ova vlast, koju ne možete optužiti jedino za to da je suptilna, ne shvata ironiju. Čak ni onu da se njoj, koja se toliko hvalila neimarskim poduhvatima, baš neimarski poduhvat obio o glavu kad se nekima drugima sručio na glavu. I sada, kada su se neke treće glave podigle i preteći rekle ono „e, pa, nećemo tako, Dino, nećemo, nećemo“ (iz Sjećaš li se, Doli Bel), vlast se bukvalno pridržava Duškovog saveta da će to rešiti – pravljenjem većeg problema. Po mogućnosti – rata.
Pošto najavljivani treći svetski nije stigao, nuklearni se još nećka, a kosovski se po običaju otaljava (doduše, grafit kaže „Vidimo se o Božiću“ tako da mu još nije vreme), vlast je zaključila da joj može poslužiti i jedan običan, građanski rat. Ne kaže ko treba da ga započne, a mi ne verujemo šuškanju o nekakvom navodnom atentatu koji bi bio inscenacija za vanredno stanje.
Predsednik Srbije je, kako mu i dolikuje, prvi rekao da „svi tražimo krv“, iako je svuda, osim na režimskim medijima, bilo vidljivo da neki „svi“ ne tražimo krv nego slobodu za nevine i kaznu za krive, a da krv traže samo neki njegovi. Oni, koji su naredbom poslati da uživo rade ono čime i inače prete u virtuelnom prostoru društvenih mreža. U tome se posebno istakao onaj jedan koji je jurio Pavla Cicvarića da mu nožem presudi i da tako, kao i ubica Džona Lenona, celom svetu pokaže kako je pobedio boljeg, lepšeg, pametnijeg, obrazovanijeg.
U odbranu krvožednih odmah se uključio ministar policije. Pa nije bio u biblioteci – rekao je bešćutno za čoveka mučki prebijenog u policijskoj stanici. Začudo, nije se, sav tako vickast, dosetio Ljepote poroka pa da parodira ono „šta će ti oko, ko da ćeš njime nišaniti?“. Šta će mu testis, ko da će njime praviti decu bi bila sasvim prikladna sprdnja od čoveka koji je sprdnja od čoveka.
Gradonačelnik Beograda je bio još rečitiji, mada mu rečitost nikako nije jača strana. Pa naravno da predsednici opština treba da biju one koji blokiraju saobraćaj, jer „neću valjda da se zaključam u kola i plačem“, rekao je, ne shvatajući da time daje zvaničnu dozvolu besnim vozačima da se obračunavaju sa njim (i nekadašnjim gradonačelnikom umesto gradonačelnika) svaki put i svakog dana kada sede zaglavljeni u kolapsu.
Uprkos ovim izjavama, predsednik Srbije nije pohvalio ni jednog ni drugog. Peticu iz vladanja je dobila samo predsednica skupštine jer je divljala tačno i precizno po diktatu, na srpskom: mesidž boksu. Ne samo da nije, kao prethodna dvojica, pozivala na obračun sa neprijateljima režima nego je, naprotiv, vrištala da neće rat nego hoće rad.
Sreća njihova pa ni mi nećemo rat. Ali – nećemo ni njihov rad više. Nećemo, Dino, nećemo.
Što se nas tiče – želimo da vlast vodi ljubav, a ne Srbiju. I, da se razumemo – „vodite ljubav“ je kulturna verzija onog mangupskog izraza za vođenje ljubavi. Namig, namig.
Peščanik.net, 02.12.2024.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Krštenje nekrsta - 20/01/2025
- Zicer i ziheraš - 13/01/2025
- NISmo mi, keve mi - 06/01/2025
