Na proteste odlazim zato što se protivim nasilju, ili zato što bih da pridonesem padu Vučića? Ima li među ovim ciljevima ikakve protivurečnosti, ili je to, naoborot, za mene jedno te isto? Ne idem toliko daleko da kažem kako je na delu princip identičnosti, ali kad uporedim pojam nasilja sa portretom i vladanjem našeg gospodara, presek ta dva skupa obuhvata tako mnogo sastojaka da se ne osećam nimalo pritvorno što hodam pod sloganom koji je takoreći kliše (iako je proizišao iz dva uzastopna masakra), a na umu imam određenog homo sapiensa kome bih da vidim leđa: bilo je nasilja i pre nego što smo se vladaocu samoizručili na milost i nemilost, ima mnogo mesta gde caruje nasilje, a ne potiče od našeg nasilnika, ima dakle i drugih nasilnika, ali, osoba koju bih ja voleo da bez nasilja svrgnemo jeste ne samo simbol nasilja, nego je otelotvorenje nasilja, i ono lujevsko, koje mu je pripisivano, država, to sam ja, već nekoliko godina izopačilo se u – nasilje to sam ja!
Da navedem područja i metode nasilja, onako kako mi se budu sama nizala u glavi, jer neću moći da nabrojim sve (to bi trebalo da proučava Institut za nasilje, kad bi ga slavna SANU kojim slučajem imala, i kad bi se mudraci usudili i uopšte poželeli da nešto pisnu o onome što tišti stanovništvo).
1. Nasilje nad Ustavom
Sve donedavno Gospodar je kršio član 115. Ustava koji predsedniku Republike zabranjuje da se bavi ijednom drugom javnom aktivnošću, a gorepomenuti je bio na čelu partije, sve dok, pre pet minuta, nije slavodobitno obznanio da će od sutra biti predsednik svih građana, na šta je bio obavezan i pre abdikacije u korist takozvanog Vučevića, kome se udvorištvo pozlatilo i prezlatilo. Gaženje Ustava bilo je svakodnevno, danonoćno i višegodišnje, ali je ono sitnica (mada nije!) naspram onoga što je Gospodar učinio sa Vladom, Skupštinom i pravosuđem tj. sa podelom vlasti: Gospodar (koji je protiv svih podela u Srpskom svetu) ovu je podelu – opšteprihvaćenu od XVIII veka kao neizostavni obrazac za demokratsku državu – ne samo ukinuo, nego je sve ono što pripada trima granama vlasti blagousmerio u vlastite ruke, iako predsednik Republike ima ulogu umnogome tek protokolarnu, svečanu i donekle diplomatsku. Stid me je da podsećam na prekomerja Gospodarove moći (ne da da muva padne na Jovanjicu, predsednica Vlade ga smatra šefom, i tako ga, bez imalo stida, oslovljava, kad tužiteljke obelodane zulum njihovog nadređenog, Gospodar iz glave presudi da je u pitanju hajka na ispravnog trudbenika Tužilaštva; dosadno je o prekoračivanju ovlasti i o svevlasti Gospodarovoj i čitati, a kamoli trpeti to svakodnevno, godinama).
2. Nasilje nad istinom
Ovo se može proučavati, kome nije mrsko, hronološki, istorijski, šta je govorio ili obećavao kao ministar propagande, ili još ranije, kao četnički poletarac, a moguće je usredotočiti se i samo na ovo što papagajski ponavlja danas; mogu se, kstati, i u bezmalo svakoj od tri stotine monodrama (koliko ih je bilo za godinu dana na Gospodaru naklonjenim i od milosti gospodarske zavisnim televizijama) pronaći tvrdnje koje se kose jedna sa drugom. Za obmanjivanje stanovništva na trajnom i svakodnevnom raspolaganju ima četiri ili pet televizija, dok za novinare izvan svojih voljenih lagaonica ima katalog pogrda koji tu i tamo obogati nekom novom karadosetkom.
3. Nasilje nad budžetom
Nimalo bezazlen vid nasilja, a koji ima hiljadu lica, jedno ružnije od drugog. Gospodar, kome po Ustavu ne pripada ništa osim predsedničke plate, smeštaja i besplatnog podvoza, raspolaže ne samo onim što u narodnoj kasi postoji, nego i nečim što pozajmljuje, da bi glumio dobročinitelja levo i desno: ti, mladi domaćine, nemaš traktor, dobićeš traktor, vama, voljeni moji policajci, fali „Puma“, jedna ili više komada, samo recite, daću vam „Pumu“! Još iz navijačke faze mog dijalektičkog razvoja sanjam da imamo Nacionalni stadion, nema velikog stadiona bez velike nacije, i nema velike, prave nacije bez velikog Naci stadiona, mili moji seljaci i zemljaci, koliko hoćete da bude širok put do te vaše moram reći zabiti, ali koja mi je draga koliko i vama, četiri metra, jel vas čujem dobro, neka bude pet i po metara, plus bankina, piši Drobnjače, pametan piše, a ti bi kao da upamtiš…
4. Nasilje nad jezikom
Moglo bi se reći da je ovaj vid nasilja već obuhvačen tačkom 2., ide to zaista jedno sa drugim, ali kad ti se neko obraća tristo puta godišnje, važno je i kakav je govornik, teško mi padne (iako znam da je jezik umnogome satkan od gotovih obrazaca, idioma, uzrečica, klišea etc.) kad neko kaže „Nemam sa tim nikakav problem“, jer začujem glas i ukaže se lice Gospodara koji je to u svojoj samoljubivoj razmetljivosti ponovio milion puta, „Ne pada mi na pamet!“ neću nikad izgovoriti, nadam se da nisam ni ranije. U nasilje nad jezikom ubrajam i dramske pauze, koje takođe pripadaju jeziku, ali moraju imati meru, ne mogu trajati kao da se na ekranu zamrzla slika i da će naići ono „menuvamo traku“; u zloupotrebe glumačkog zanata ubrajam bestidno uzdisanje, stenjanje, kolutanje očima, oblizivanje i gutanje antisrpskih knedli.
5. Nasilje nad dobrim ukusom
Gospodar se, ako ne računamo Kurtija – ali Kurti je naš, ako je Kosovo deo Srbije, onda je i Kurti deo Srbije – tek nedavno oprobao u grubijanstvu prema predstavnicima drugih država, krenuo je doduše od ponajmanje pripadnice porodice evropskih naroda, preko slovenačkog novinara natrljao je nos Evropskoj uniji, nećemo nikad dostići vašu umetnost ubijanja boga u demonstrantima, pa to isto u nekoliko dosadnih varijacija, u Vašingtonu smerno sedi na tronošcu naspram predsedničkog izrezbarenog, duborezanog astala, što smo svi videli, a hvališe se da ga je Putin smestio na zadnje sedište svoje blindirane limuzine, i to ne iza vozača, gde saputnici ginu kao muve, nego na desno sedište, gde sedi uvek onaj ko je najdragoceniji, i gde je procenat preživelih ili samo lako povređenih izuzetno visok, ovo nismo videli, jer nam KGB nije stavio na raspolaganje taj istorijski snimak, lično ja Gospodaru ovo verujem, ali ovakvo hvalisanje zar nije nalik onome kad se na prijemu rukovao sa Trampom četiri ili tri puta, dok tamošnje kobre nisu napravile diskretan kordon oko svog poslodavca. S druge strane, kao i svako drugo biće hijerarhije, Gospodar je prema vazalima okrutan: ne uspevši kraj nadljudskih napora da od sebe stvori šereta, postao je grubo podrugljiv, što je neprijatno gledati, i kojom prilikom dolazi obavezno do raskola u porodici koja provodi vreme prateći zbivanja u olimpijskom plemenu: jednima je muka što imaju vladara toliko neotesanog, ostali ovim preosetljivima oponiraju tvrdeći pakosno da ulizice to baš i zaslužuju, u čemu ima istine, ali je sve to taština i muka duhu.
&
Ako sam u ovih pet tačaka naučno dokazao da protest protiv nasilja itekako obuhvata i protest protiv predsednika (za mene je to i srce pobune), dužan sam da ma i ukratko odgovorim kako zamišljam nenasilno svrgnuće nasilnika. Pa prvenstveno tako što ćemo ućutkati Gospodarove lagarijume, pogone njegove besramne propagande gde se radi u tri smene; mora im se oduzeti takozvana nacionalna pokrivenost, i RTS-u, koji bih ja kao što stariji čitaoci znadu odavno bio raspustio (kao i SANU, FSS i sl.): nacionalne frekvencije moraju dobiti televizije koje govore istinu. A gde Gospodar neće da se pojavi, jer ume da brblja ili sam – bi li „blebeće“ bilo učtivije? i sam izgleda postajem nasilan: nasilje kad-tad urodi nasiljem! – ili uz sasluženje tobožnjih novinara „Pinka“, „Hepija“, „Informera“ i sl.
Da bi došlo do ovog veleobrta, mora se ukinuti bestidni REM. „U tvojoj kući urla laž, a istina mora da ćuti“, pisao je Breht svojoj otadžbini, a to je stih koji pripada sada Srbiji, prianja uz našu bledu materu, ali ako uspemo da urlanje Vučićeve propagande barem utišamo, a istini ako dopustimo da poteče kroz Srbiju, kao što infuzija protiče kroz telo malaksalog bolesnika, pokazaće se i je li Bata savršen ministar, i je li Jovanjica ogledno dobro pod visokim pokroviteljstvom države…
Ako istina ne bude morala da ćuti, radovaću se izborima; na svim prethodnim praznicima demokratije dobivao sam šamar, ponekad i obostran, ali možda se u kalendaru za dolazeće prestupno leto crveni Sv. nedelja kad ću ja radosno poručiti picu za sve nas koji ćemo kontrolisati izbore.
Peščanik.net, 19.06.2023.
3. MAJ 2023.
