Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Pre nedelju dana žena je ubijena ispred prostorija Centra za socijalni rad na Novom Beogradu. Juče su ispred prostorija Centra za socijalni rad u Rakovici ubijeni žena i njen petogodišnji sin, a povređene su još tri osobe. Obe žene su ubijene od strane svojih supružnika. U tekstu povodom ubistva koje se desilo pre nedelju dana sam se posvetila propustima institucija. Skoro identični slučaj ubistva, svega nedelju dana kasnije, još jasnije ukazuje koliki su ti propusti i koliko država malo radi na poboljšanju položaja i zaštiti žrtava porodičnog nasilja. Ako do sada nije bilo, sada je kristalno jasno da promena zakona ne može rešiti probleme žrtava nasilja u porodici, bez obzira na najave ministra unutrašnjih poslova Stefanovića i ministarke pravde Kuburović.

U ovom tekstu se neću baviti (očiglednim) propustima institucija. Pažnju ću posvetiti činjenici da su se u kratkom vremenskom razmaku desila dva skoro istovetna ubistva. Takođe ću se osvrnuti na odgovornost medija i javnih ličnosti, koja u ovakvim slučajevima nije mala.

Odgovornost medija i sličnost dva ubistva su usko povezani. Pogledajmo detalje dva slučaja. Pre nedelju dana, muškarac je ubio ženu ispred centra za socijalni rad. Žena je dovela decu kako bi se u kontrolisanim uslovima videla sa ocem. Nakon završene posete on ju je ubio udarcem kamena u glavu. To bi se moglo klasifikovati kao zločin oportuniteta. Ubica nije nameravao da je (tada) ubije, iako je po svemu sudeći (istorija porodičnog nasilja i pretnje na ovo ukazuju) postojala osnovana sumnja da do ubistva može doći. Ubistvo koje se desilo juče takođe se desilo ispred centra za socijalni rad. Žena je došla da pokupi dete koje je bilo kod oca. Nakon toga, muškarac je na ženu i dete nasrnuo nožem i oboje ih ubio. Nasrnuo je i na radnike i radnice centra koji su pokušali da zaštite ženu i dete. Kako je u ovom slučaju ubica koristio nož, ne može se govoriti o zločinu oportuniteta. Ubica je došao naoružan.

Da li je moguće da je ubica koji je juče ubio ženu i dete čitajući vesti o ubistvu pre nedelju dana došao na ideju da i on može da iskoristi sastanak u centru za socijalni rad kako bi ubio ženu sa kojom je bio u brakorazvodnoj parnici te da je zato poneo oružje? Naravno. Iako je ovo samo (moje) nagađanje, ono je bazirano na mišljenju sudskog psihijatra doktora Park Dica (dr Park Dietz) da senzacionalističko izveštavanje o masovnim ubistvima dovodi do novih slučajeva masovnih ubistava. U jednom intervjuu, on čak navodi da se nakon senzacionalističkog izveštavanja o masovnom ubistvu obično u narednih nedelju dana očekuju još jedan ili dva slična slučaja. Nagađanje o povezanosti dva ubistva ispred dva centra za socijalni rad nije baš toliko nategnuto. Nedelju dana nakon jednog ubistva desilo se još jedno, po okolnostima skoro identično ubistvo, a medijsko izveštavanje prvog ubistva je pratilo poznate senzacionalističke modele.1

Odgovornost medija se ne završava tu. Problematična izveštavanja o ubistvima žena su samo deo šireg problema. Mediji žene najčešće svode na objekte i fokus je na njihovom fizičkom izgledu.2 Čak i kada je reč o političarkama, skoro se jednaka pažnja posvećuje njihovom izgledu i politikama koje sprovode. Kada se navode imena žena, navode se kao da su te žene posed vlasnika prezimena, te tako ne govorimo o Brnabić, Klinton i Merkel, nego o Brnabićevoj, Klintonovoj i Merkelovoj. Pozicija koju žena zauzima, moć koju ima ne igra nikakvu ulogu u tome kako će mediji pisati o njoj – ona je nečija. Ne zaboravimo i svođenje žena na hodajuće materice. Svakih par meseci pojavi se određeni broj članaka koji odbrojavaju časove do nestanka srpskog naroda, jer razmažene žene ne žele da rađaju, već imaju drskosti da se obrazuju i imaju ciljeve u životu koji ne uključuju materinstvo.

Mediji ne koriste mogućnost da dovedu u pitanje problematične stavove javnih ličnosti u vezi sa nasiljem prema ženama. Umesto da služe kao produžena ruka javnosti i da iskoriste moć koju imaju da izvrše pritisak na odgovorne da preduzmu neophodne mere kako bi se zaštitile žrtve, oni služe kao razglas za plasiranje stereotipa i opasnih ideja. U februaru ove godine gostujući u emisiji Upitnik tadašnji predsednik vlade a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je između ostalog i o slučaju Marija Mali. Ni u jednom trenutku nije pomenuo optužbe za nasilje u porodici protiv njenog bivšeg supruga Siniše Malog. Samo po sebi, to ne mora biti maliciozno. Međutim, svega par minuta nakon toga, govoreći o drugoj temi, Vučić je izgovorio „tuci koga ti hoćeš u svojoj kući“. Novinarka je imala priliku (obavezu) da ga prekine i da ga pita na koga se to tačno odnosi i šta to tačno znači. Svaki put kada bi se na nekoj od konferencija za novinare Aleksandar Vučić pohvalio uspešnim sprovođenjem mera štednje novinari su mogli da postave pitanje kako te mere štednje utiču na zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Isto pitanje bi trebalo postavljati bilo kom ministru i ministarki u vladi koja mere štednje sprovodi. Naročito jer se ova (tačnije prethodna) vlada toliko ponosila i hvalila novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Ne doprinose samo tradicionalni mediji širenju stereotipa i opasnih ideja. Zahvaljujući društvenim mrežama, javne ličnosti imaju mogućnost da svoje stavove plasiraju velikom broju ljudi. Povodom jučerašnjeg ubistva žene i deteta, LGBT aktivista Predrag Azdejković se oglasio preko tvitera: „Postalo je politički nekorektno reći, sama si ga birala!“. Iako je u kasnijim odgovorima pokušao da objasni da nije želeo da kaže da je žrtva kriva, šteta je učinjena. Ne postoji drugi način da se protumači ta izjava osim – sama je kriva. Ovo je naročito poražavajuće jer dolazi od aktiviste koji se i sam bori za prava ugroženih grupa.

O oba slučaja ubistava ispred dva centra za socijalni rad bi se moglo reći mnogo toga. Oni bi se mogli sagledati iz mnogih uglova. Nadam se da za nedelju dana neću imati prilike da novi slučaj sagledam iz nekog novog ugla.

Peščanik.net, 13.07.2017.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Privatni život stabilokratije

Dragoslav Pantić – Ko to gleda u tuđe dvorište?

Ana Jovanović – Formule ubijanja

Dejan Ilić – Odgovor ili odmazda

Marko Sinđić – Beleške o socijalnom radu

Tanja Ignjatović – Ko ne radi svoj posao

Saša Đorđević – Zavisni od oružja

Adriana Zaharijević – Melanholični, nejednaki i lišeni zdravog razuma

Sofija Mandić – Skuvali ste ribe

VIDEO – Ubistvo u kontrolisanim uslovima

Ana Jovanović – Ljudski faktor rizika

FEMINIZAM

________________

  1. I medijsko izveštavanje o poslednjem slučaju ubistva ispred centra za socijalni rad prati iste modele.
  2. Na sajtu pink.rs u kajronu iznad vesti o ubistvu ispred centra za socijalni rad u sredu 12. jula našla se i sledeća „vest“: „Koja je najzgodnija? Ove poznate dame postale su mame u 2016, a ovako izgledaju u kupaćem kostimu! (FOTO)“.