Tja, do juče sam držao da bi se beli glasovi mogli razborito i dalekosežno upotrebiti, kad bi samo bili zvanično imenovani, grupisani i prebrojani s punim poštovanjem. Bio sam smislio i radni naziv koji bi bio odštampan naporedo sa listama partijskih kandidata, Apstinencu sam građanstvu na raspolaganje stavio već za rimokatolički Božić, kad, pre neki dan presečem se: glasovi ljudi nezadovoljnih vazda istim imenima političara mogli bi listom pripasti Đorđu Vukadinoviću koji predvodiće dosad neviđenu skupinu registrovanu pod nazivom „Nijedan od ponuđenih odgovora“, NOPO (ne brkati sa Narodnooslobodilačkim pokretom, molim! da su hteli tu dvosmislicu nazvali bi svoju udrugu „Nijedan od ponuđenih“, pa bi se dičili nekoć dražesnom skraćenicom!).

&

U mojoj viziji beli bi glasovi samo okrnjili parlament, bili bi uredno izbrojani i bili bi grafički predstavljani kad god Javni servis prikaže salu i izabrane članove partija, sanjario sam o antimateriji, o avetinjskoj praznini koja bi služila kao mera ogorčenosti birača, ta bi merljiva i trajna odsutnost kao mračan oblak natkrilila i mandat izabranika i buduće izbore, sad vidim da bi beli listići, avaj, mogli da se ovaplote u ličnosti koju i kakvu baš nisam imao u vidu kad sam dobrovoljno a možda i lakomisleno radio na opravci političkog sistema.

&

„Imate li odobrenje autora Apstinence da njegovu teoriju na takav način sprovodite u život, da ju takorekuć zloupotrebite radi ličnog i grupnog užitka i dobiti?!“ – time je Vukadinovića i NOPO trebalo da salete Autorska agencija, SOKOJ, Zavod za zaštitu patenata, šta ja znam, svi koji se bave duhovnom svojinom, oglasio se nije niko, te ja može biti preuveličavam vlastitu krivicu što će u Skupštinu ući i jedna takva antievropski naelektrisana čestica, koja možda neće biti ni sama, nego će biti na čelu poslaničkog kluba (ne zna se šta je gore, ja barem ne znam).

&

Ideja belih listića nije moja, ali zar nisam među prvima ponudio nacrt kako da se oni grupišu, ozvaniče, predstave i upotrebe?! Uh, ovako mora da se osećao neko od pionira cepanja atomskog jezgra, daj da čovečanstvu obezbedim jeftine struje koliko mu srce želi, kad, eto ti nuklearnog oružja, tresla se jezgra, rodila se bomba, dobro, kakav sam ja naučnik takva je i Vukadinović atomska bomba, ali se ipak osećam kao neko ko je iz najbolje namere pridoneo, ma i u najneznatnijoj meri, da se u Skupštini pojavi predstavnik meni nebliske logike i etike (blago rečeno)!

S druge strane, nisu li others, to jest nopoovci i Đ. V., postupili razborito i celesredotocheno – klasa i njena negacija iscrpljuju univerzum! Omraženoj klasi političara suprotstavićemo sebe pod zgodnim, prigodnim i bogougodnim nazivom „Nijedan od ponuđenih odgovora“, i glasovi svih promizgivača, nedoumičara, ogorčenica i neopasuljenika pripašće nama, jer mi nismo još jedna pijavica na društvenom organizmu nego smo pijavicama sušta suprotnost! Zaista, ako se nekoliko stotina hiljada ljudi zariče da će izbornim listićima nacrtati čiča-Glišu, zašto se NOPO na čelu sa Vukadinovićem ne bi registrovao kao čiča-Gliša, zašto ne bi postao zakonito i blagosloveno stecište svih tih glasova?! Svakome je lakše da zaokruži ikonicu sa čiča-Glišom nego da ga lično crta uz mrmljanje koje bi možda doprlo i do izborne komisije: tačka, tačka, tačkica…

Čiča-Gliša ima opak narodoljubivi program u ne znam ti koliko tačaka od kojih završna zahteva obaveznu vojnu obuku: NSPM zahtijeva kad se gine da se pjeva, da li još koga osim mene obuzima osećanje bespuća ako će birati između oveštalih političara i ambicioznog amatera koji plete mrežu za bele glasove?! Ti glasovi, shvatani donedavno kao otpadni izborni materijal, kao škart, sad treba da prođu kroz Vukadinovićevu mašinu za reciklažu i da se pojave kao još kakva sila i vrednost!

&

Eto nam naše korinđanje, želeli smo višestranačje, ono se pak toliko razvilo da je somehow stvorilo i Đorđa Vukadinovića, mitsko biće oprečno svim strankama, kadro i vlasno da bude svima kontrateg! Dobro, ne baš samo samcijato, nego kao prvosveštenik novoispilivše se strančice „Nijedan od ponuđenih odgovora“ u kojoj mora biti da ima i neugomonnykh komentatora sa sajta „Nove srpske političke misli“, tja… Ne bismo li morali, mada vremena mnogo baš i nema, da i njemu, baš zato što je tako preduzimljiv i dovitljiv, smislimo neku konkurencu?!

Vukadinović u Skupštini je kao drugi program sovjetske televizije – na prvom i jedinom sovjetskom kanalu bile su dabome same petoljetke, stahanovci, govorancije, neprijateljski klipovi ubačeni u kotače sovjetskog napretka, i kad su građani prve zemlje socijalizma napokon dobili drugi televizijski program čovek uključio da gleda bilo šta novo i drukčije, a spiker mu kaže: „Ti ne gledaš druga Brežnjeva?!“

&

Koliko mi treba glasova da zaposednem i prijavim izborni zovimo ga domen? Možda ima birača koji bi baš ovo zaokružili: „Sit sam svega i svih, sit sam ovih koje znam kao zlu paru, a nisam ni za tobožnju novooporbu u vidu mesijanski nabrijanih pojedinaca: nikad NOPO, ma ja prvi propo!“ (baš kratak i jasan slogan, dobro, smislio bih nešto drugo!).

&

Ili je već prekasno, beli listići, crno vam se piše – ili ćete biti Đorđetovi ili vas neće biti!

Peščanik.net, 15.04.2012.

Srodni linkovi:

Vesna Rakić-Vodinelić – Da li će Vukadinovićeva bruka postati javna?

TEMA – BELI GLAS