domine

Foto: iStock

Nakon prikladne izjave resornog ministra da među profesorima i naučnicima koji su podržali građanske proteste nema „ozbiljnih imena“ reagovao je, začudo, predsednik. On je izjavio da je uveren da resorni ministar „nije imao nameru da bilo koga uvredi“ zbog čega mu se „njegova izjava učinila pogrešnom“. Kako je to slatko i dirljivo. U srce dira. Znatan je to pomak u odnosu na njegov odnos sa nekadašnjim ministrom Dušanom Vujovićem kada mu se na sednici Štaba za vanredne situacije povišenim tonom obratio sa „tišina tamo“.

Zanimljivo je da se predsedniku ova izjava „učinila pogrešnom“. Dakle, nije sasvim siguran da li jeste ili nije. Sa jedne strane su tu penzioneri kojima su retroaktivno otete penzije. Za retroaktivnu primenu zakona se odlučuju ili revolucionari ili diktatori. Sa druge strane su mladi ljudi od čije bežanije ova vlast ima trostruku korist: odlaze misleći ljudi, veštački se snižava nezaposlenost i loši kadrovi dolaze u poziciju da zauzmu ključne pozicije. Pitanje koje nije postavljeno je šta ćemo sa lažnim diplomama i doktoratima, žarišnom tačkom urušavanja obrazovanja i masovne emigracije mladih i obrazovanih.

Ovom reakcijom je samo nastavljen kovitlac opšte konfuzije poruka koje predsednik šalje građanima. Naime, predsednik je ovom prilikom izjavio i da resorni ministar ne sme tako nešto da kaže jer je „svaki čovek u ovoj zemlji važan“. Da li je? Gde nestade „i pet miliona da se sakupi, nijedan zahtev neću ispuniti“; „među onima koji protestuju ima i kriminalaca“; „bez ikakvih ustupaka predstavnicima bivšeg režima, jer su oni deo nesreće koju smo mi živeli, a oni u njoj uživali i bogatili se“; „ovaj zahtev je toliko glup da nemam reči“?

Predsednik o akademskoj zajednici misli još gore od resornog ministra kojeg su u emisiji uživo ponele strasti. Njegova reakcija je čisto pragmatična – on pokušava da zaustavi domino efekat koji je nastupio. Da nije tako, smenio bi ministra. Obaška što je za to pitanje nenadležan. Ali i od te smene ne bi bilo koristi. Društvo je urušeno, institucije su urušene. Ovo je Gramšijev svet raspada ideološke matrice: „Kriza je period kada staro umire, a novo ne može da se rodi: u tom interregnumu se pojavljuju morbidni simptomi velike raznovrsnosti.“

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Peščanik.net, 02.02.2019.

Srodni linkovi:

Milan Jovanović – Ima li politike u školama

Tatjana Paunović – O ministru i nebranom grožđu

Ognjen Radonjić – Ministar neobrazovanja

TEMA – PROTESTI 2018/19