ljudi na ulici
Foto: Predrag Trokicić

U Predragu Konu živi revnosni policajac koji se uporno pojavljuje u određenim okolnostima epidemijske drame. Izgleda kao da je nekim aktom ili usmenom naredbom postavljen za dežurnog paničara, koji najavljuje najgore mere.

Te najave su gore od bolesti, izazivaju otpor prema nepouzdanom i izgleda nestručnom savetodavcu. Unose dodatni nemir među žiteljima socijalno mrtvog društva. Ohrabruju pojavu svih oblika tiranskog nadrilekarstva koje sve prednosti daje zabranama, zatvaranju, unošenju straha i kršenju ljudskih prava.

Takozvani krizni štab postoji samo zbog raspirivanja pogubne konfuzije. Ta nepotrebna skupina donosilaca protivrečnih vesti doprinela je da javnost u Srbiji ne zna ama baš ništa o epidemiji: koliko i gde ima zaraženih, ima li mrtvih nekoliko puta više nego što to stoji u njihovim krivotvorenim podacima. Ima li mesta u bolnicama, da li je ili nije „pukao sistem“ koji u kliničkoj smrti održava vodeći šarlatan u državi.

Po čijoj volji se broj obolelih i umrlih prilagođava potrebama širenja optimizma ili podizanja panične galame pred nečim što niko ne vidi, pa ni oni koji usklađuju statistiku epidemije sa diktatorskim političkim trendovima? Da li je tačna hipoteza o magičnom broju 51, po kojoj svako „popuštanje“ traje tačno toliko dana, da bi posle toga bila uvedena čvršća ruka, koja stiska isto toliko: 51 dan. Ova tabela sa datumima i grafikonima se može lako pronaći na društvenim mrežama. Po njoj je upravo u toku treći period opasnosti i on je počeo 5. oktobra i trajaće do 25 novembra.

Ovaj šablon „vruće-hladno“ dele lekari, na moju adresu ga je poslao jedan od njih. Ne bih rekao da je to teorija zavere protiv zdravlja, nego pokušaj da se logikom otpora i uočavanja pravilnosti u prevarama, probije zvanični mrak iz koga dolaze nelogična, priglupa i opasna obrazloženja.

Epidemija se ne može negirati, ali ništa, pa i nešto tako neobjašnjivo ne može da traje beskonačno. Dakle, ili će ljudi pomreti, kao nekada od kuge, ili moramo početi da živimo sa nečim nejasnim, nepoznatim i neobjašnjivim, onako kako je to moguće. Bez tutora i naredničke kontrole našeg preostalog vremena.

Ovako više nije moguće. Pandemija, ne samo ovde, postaje instrument razaranja svakog smisla postojanja, i to čine uglavnom režimi u već devastiranim demokratijama. Bolest je izgovor za svako neznanje struke o tome šta se zaista događa, i za vladarsku samovolju koju opšte šarlatanstvo potencira.

Zloupotreba pandemije vodi uništavanju života, prestanku bliskosti, oduzimanju slobode, uvidu u svačiju privatnost, gašenju životne radosti, pojavi opšte depresije, strepnji pred budućnošću koje nema. Nju ne oduzima bolest, ako već ne oduzme sve, nego klika koja je bolest uzela sebi za saveznika.

Predrag Kon, da ne kažem još i doktor, pouzdani je nosilac svake loše vesti, crni gavran epidemije, razdragani glasnik policijskog časa i vanrednog stanja.

Upravo je to najavio kao mogućnost, ako druge mere ne budu delotvorne. Koje druge mere? Građanstvo ne sluša nikoga, hoće da kaže Kon, policijski čas je idealan lek protiv noćnih kontakata. To je vreme za virus, koji danju spava a kad se smrkne hvata za gušu one koji krše policijski čas, to nacističko otkriće protiv neželjenih noćnih aktivnosti.

Noćne zaraze su opasnije od dnevnih, tako ispada kad govori ekspert sumnjivih svojstava, više ljudi oboljeva kad ih je manje na ulici. Kon ne govori o vanrednoj situaciji, koja je potpuno dovoljna za organizovanje otpora bolesti, nego o vanrednom stanju, ambijentu u kome svako ko ima makar malo vlasti može da čini šta mu je volja. Posebno bolest, koja nema vlast nad sobom, uz vladara kao bolest, koji se ponaša slično.

Već dugo živimo u vanrednom stanju, bilo ono proglašeno ili ne, ali Kon je kanal prenošenja ideje o ambijentu koji mu je pri srcu: društvu u žicama. Vojnici sa dugim cevima na gradskim ulicama, zatvaranje staraca izuzev njega i Tiodorovića kao lica u podgrađanskom statusu ugroženih koji kao takvi ugrožavaju druge. Beskrajne brbljarije ludog govornika koji je u stalnoj misiji spasavanja naroda. Širenje nove vrste opšte panike od izlaska na ulice. Rad, red i disciplina.

Vanredno stanje koje najavljuje Kon izraz je straha, ne od epidemije, nego od pobune koja tinja i može da se razgori svakog časa. Pobuna je lek od bolesti. Epidemija je saveznik u uterivanju krotkosti. Za Gospodara zaraze samo bolest i smrt predstavljaju život u kome stvara svoj zaumni svet.

Našim životima vlada zaraza mnogo veća i opasnija od kovida, i to namerava da čini beskonačno. To je upravo mračni glasnik vladara Predrag Kon želeo da nam kaže i to valja razumeti kao opasnu pretnju onome što je ostalo od nas.

Peščanik.net, 16.10.2020.

KORONA

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)