Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Po svemu smo odavno mogli da zaključimo da se domaći obrazovni programi ne oblikuju u ministarstvu prosvete i ustanovama pod njegovom ingerencijom. Kurikulume kod nas prave službe. Jeste, jedna od njih je i Bezbednosno informativna agencija (BIA). Ovde su škole kasarne, a iz njih treba da izađu ubice za srpsku stvar. Kao Ratko Mladić, da. Sliku svetog Save, ako se Vulin još malo zadrži na mestu šefa BIA-e, uskoro će u školama zameniti slika Ratka Mladića. (Pišem Vulin, a mislim na Vučića.)

Preterujem? Brzinom svetlosti dve su devojke – preciznije, dve Srpkinje – prebačene iz Sarajeva u Beograd. Studirale su u Sarajevu, sad će studirati u Beogradu. Ne znam šta su imale u Sarajevu, ali ovde su odmah dobile i besplatni smeštaj u studentskom domu i stipendiju. Sve to za objavu na društvenoj mreži da je Ratko Mladić heroj. Da obrazovanje ovde nije proizvod službi, Mladić bi bio zločinac. Ali, naše ga službe, pa onda i škole vide kao heroja.

Neko će sad reći – devojke su iz Bosne i Hercegovine, kakve to veze ima s nama? Da ne objašnjavam predugo, reći ću samo ovo: Srbi u BiH uče po srpskim (iz Srbije) programima. Jeste, kao što Hrvati u BiH uče po hrvatskim, a Bošnjaci opet po nekim svojim. Dve male Srpkinje tako su prošle kroz obrazovanje koje su, kako smo to već rekli, oblikovale ovdašnje službe. I pokazale su se kao izvanredne učenice tih službi, zbog čega ih je na kraju služba (BIA) i nagradila.

Da je bilo pameti neko bi odmah u Sarajevu seo da razgovara s tim devojkama. Mogao je da ih pita zašto su napisale to o Mladiću; na šta su mislile dok su to pisale; da li je i inače u redu ubijati nevine ljude, rušiti im kuće i terati ih iz njih, ili se njima dopada samo kada Srbi ubijaju i proteruju Bošnjake i ruše im kuće. Možda sam naivan, ali verujem da je te dve duše bilo (a možda je i još) moguće spasiti. Da nije tako, ne bi Vulin u trenu poleteo da ih seli za Beograd i korumpira ih stipendijom.

Društvene mreže su vražja stvar, na njima se ne misli, na provokaciju se trenutno odgovara provokacijom, pedagozi, ako ih uopšte ima i na jednom univerzitetu kod nas i u okolini, nemaju kad da reaguju, pa umesto njih nastupaju ustanove i stvari seku kao na panju. Umesto da ih se izbacuje s fakulteta i da se sudski gone, s devojkama je trebalo razgovorati. Ovako, tamošnje službe odigrale su za ovdašnje službe i unovačile još dva mlada bića za nacionalnu stvar. Đavo taj dar ne odbija.

S obe strane Drine, incident je iskorišćen da se mladi ljudi ponovo postroje, da zategnu i doteraju uniforme. Valjda će neko u Sarajevu makar naknadno razmisliti o svemu, izvući pouku i sledeći put, a neminovno je da se desi ponovo, postupiti makar sporije, ako ne i sasvim drugačije. Nama ostaje da vidimo šta ćemo s ministrom obrazovanja Vulinom na ovoj našoj obali Drine. Poruka je poslata, konkurs je otvoren, studenti samo treba da okače Mladića, gde god da se to kači, a Vulin će deliti stipendije.

Ili neće? Ima li dovoljno novca u Srbiji za sve ljubitelje lika i dela Ratka Mladića u studentskoj populaciji? Ili je ovaj krug zatvoren, a za sledeći se konkuriše nekom još gnusnijom objavom? Čekamo Vulina da sa mesta šeffa BIA-e i u svojstvu ministra prosvete objavi uslove za novi konkurs. Mada, smernice je već zacrtao pa kandidati znaju u kom pravcu da misle. Jeste, nasilje i zločin su odrednice Vulinovog prosvetnog rada. To ovde svi znaju, ta se istina već nedeljama valja ulicama širom Srbije.

Zna to i jedan student. Mladi čovek, za razliku od svojih koleginica iz Sarajeva, došao je iz Niša u Beograd o svom trošku, ne da traži stipendiju nego da gladuje ispred zgrade predsedništva dok god se ne ispune zahtevi demonstranata protiv nasilja. Nije mu potreban ni smeštaj u studentskom domu: sa sobom je poneo šator. Ali, za razliku od koleginica iz Sarajeva, koje su odmah dobile sve, njemu službe – dakle, prosvetni radnici – ne daju da taj šator podigne ni kod zgrade a ni u obližnjem parku.

Da li će demonstranti protiv nasilja izaći u susret studentu iz Niša kao što je Vulin izašao u susret studentkinjama iz Sarajeva, videćemo narednih dana. Dok čekamo, zamislimo – studentkinje iz Sarajeva razgovaraju sa studentom iz Niša. Mladi ljudi razmenjuju misli, objašnjavaju zašto rade to što rade. Ako studentkinje iz Sarajeva ne bi rešile da sa studentom iz Niša izađu na kraj onako kako je nekada stvari rešavao Mladić, a danas bi ih, da može, rešavao Vulin – bio bi to zanimljiv i verovatno za sve troje koristan razgovor. Ali, Vulin zna svoj posao, nije čekao ni časa da zacementira mlade glave, upravo onako kako to po njegovom programu rade i ostale domaće škole.

Peščanik.net, 18.07.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).