U ponedeljak 19. juna Visoki savet tužilaštva (VST)1 po prvi put je primenio svoja nova izborna ovlašćenja. Umesto Narodne skupštine na predlog Vlade, glavne javne tužioce i javne tužioce biralo je tužilačko telo koje svoju novu izbornu nadležnost crpi iz izmena Ustava iz feburara 2022. Te izmene je, seća se čitalac, ministarka pravde proglasila tektonskim promenama u srpskom pravosuđu. One su najavljivane i pripremane duže od pet godina. Od februara 2022. do danas nada u promene i konačno uspostavljanje samostalnog javnog tužilaštva odlagana je na kašičicu. Nestrpljivima je prvo rečeno da moraju da sačekaju usvajanje Zakona o javnom tužilaštvu u februaru 2023, a zatim i konstituisanje Visokog saveta tužilaštva. Savet je konstituisan u maju ove godine, te je nestalo izgovora za odlaganje prvih rezultata ustavnih promena.
Ipak, već prvi izbor ukupno 46 javnih tužilaca po novim ustavnim i zakonskim pravilima doveo je do neverovatne situacije čak i za srpske uslove – potrebe da se članovima VST i javnosti dokazuje da tužioci treba da budu izabrani primenom važećih, a ne propisa koji su prestali da važe. Tokom ove nedelje, na ozbiljne manjkavosti prvog izbora ukazao je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, a zatim i Centar za pravosudna istraživanja. Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (UTS) učinilo je isto u internom dopisu upućenom VST, pre nego što je izbor sproveden.
U čemu je zapravo problem? Javnost je obaveštena da je VST javne tužioce izabralo tako što glasalo o ranije formiranim rang listama kandidata za izbor, koji su prethodnih godina upućene Vladi i Narodnoj skupštini na razmatranje. Problem sa navedenim pristupom, odnosno glasanjem za ranije usvojene rang liste se mogu podeliti u najmanje tri grupe. Prvi je taj što Visoki savet tužilaštva, kao što je već rečeno, ne može postupati po nevažećim propisima samo jer im to više odgovara i jer im je tako lakše. Podjednako veliki problem je i to što je deo članova VST već ocenjivao kandidate u drugoj fazi postupka, dok deo članova (istaknuti pravnici) uopšte nije učestvovao u izbornom postupku, već samo u glasanju.
a) Odlučivanje u prethodnoj fazi postupka
Većina članova Visokog saveta tužilaštva (7/11 članova) su kao članovi Državnog veća tužilaca učestvovali u postupku odlučivanja o kandidatima koji će Vladi, a zatim i Narodnoj skupštini biti predloženi za izbor na javnotužilačke funkcije (konkretno, poziciju glavnog javnog tužioca, a nekadašnjeg javnog tužioca). Iako je predsednik VST Branko Stamenković na sastanku koji je nedavno održao sa predstavnicima civilnog društva ovu okolnost naveo kao ključni argument za prihvatljivost automatskog glasanja o prethodno formiranim rang listama, stvari stoje dijametralno suprotno. Sedam članova VST koji su ranije već rangirali kandidate, sada treba da odluče o njihovom izboru, kao narednom koraku u izbornoj proceduri. Ova vrsta „duplog odlučivanja“ u istoj stvari je u sudskom postupku – uzmimo to kao relevantnu paralelu – razlog za isključenje sudije u kasnijoj fazi postupka odlučivanja. U slučaju VST iskusni javni tužioci se prave da ovo procesno pravilo ne poznaju.
Različitim personalnim kompromisima u novi sastav VST je prelaznim odredbama „prevučeno“ čak sedam članova ovog organa koji će neminovno, ne samo u ovom slučaju, biti u situaciji da suštinski odlučuju o pitanjima u kojima su ranije odlučivali kao predlagači ili o kojima su već zauzimali stav ili izražavali mišljenje. Nažalost, o ovakvim posledicama se nije na vreme mislilo, pa je najmanje što VST može da uradi da prebrodi ovu nedaću jeste da VST postupak izbora vrati na početak, kako bi stari/novi članovi makar formalno bili uključeni u sasvim novi postupak izbora, a ne u onaj u kome su već donosili odluke.
b) Isključenost iz izbornog postupka
Potpuno ravnopravno sa prethodnim problemom, učešćem sedmoro članova VST u prethodnom izboru, stoji i onaj da četiri nova člana VST, tzv. istaknuti pravnici, ni na koji način nisu učestvovali u postupku izbora javnih tužilaca. Četvoro članova VST je dovedeno u poziciju da glasa o kandidatima sa kojima nisu razgovarali i koje nikada nisu videli u svojstvu kandidata u postupku u kome odlučuju.
Kada je reč o upoznavanju sa pisanim materijalom konkursa, koje je od predsednika Saveta najavljeno kao rešenje za premošćavanje isključenosti istaknutih pravnika iz upoznavanja sa kandidatima, ovaj plan se može dovesti u pitanje sa čisto teorijskog i organizacionog aspekta. Naime, istaknuti pravnici se u samo mesec dana od konstituisanja Saveta nisu mogli upoznati sa obimnim materijalom kojim je ocenjena stručnost i osposobljenost oko 350 prijavljenih kandidata (alternativno, to su mogli učiniti samo delimično ili površno). Kada je reč o razgovoru sa kandidatima, istaknuti pravnici se sa ovim razgovorima nisu mogli upoznati ne samo jer njima nisu prisustvovali, već i zbog toga što o ovim razgovorima ne postoji zapis kojim bi mogli da izvrše uvid u sadržaj razgovora.
U svemu ovome ne treba izgubiti iz vida ni da su istaknuti pravnici izabrani komisijskim putem usred nacionalne tragedije. Odnosno, da ih nije izabrala Narodna skupština i da je važnost njihovog izbora namerno skrivena od javnosti i stavljena u senku kolektivne traume.
c) Proizvoljno odlaganje primene Ustava i zakona
Na kraju, primena Ustavnih i zakonskih pravila se ne može proizvoljno odlagati iz bilo kog od razloga koji se trenutno naziru kao razlozi VST za neustavnu i nezakonitu odluku. Predsednik VST je tvrdio da bi za članove VST bilo naporno da ponovo sprovedu oko 350 razgovora. To što je nešto naporno i teško nije dovoljan razlog za povredu postupka izbora javnih tužilaca, naročito ako imamo u vidu da su članovi VST dužni da članstvo u ovom organu obavljaju kao svoju osnovnu delatnost (prethodna prava iz radnog odnosa miruju – čl. 13 Zakona o Visokom savetu tužilaštva2) i da ne obavljaju druge javne funkcije.
Takođe, nespretno je i nedorečeno pozivanje i na član 150 novog Zakona o javnom tužilaštvu prema kome će se postupak započet po odredbama nekadašnjeg Zakona o javnom tužilaštvu koji nije okončan do dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, okončati po odredbama ovog zakona. Ukoliko bi ova norma bila sprovedena onako kako je napisano, čak se i postupci u pogledu kojih postoji potpuna ili delimična istovetnost nadležnosti DVT i VST mora okončati po pravilima novog zakona. U slučajevima u kojima je nadležnost VST u potpunosti izmenjena u odnosu na DVT, kao što je to slučaj sa izborima čelnika tužilaštava, pravila novog zakona se ne samo moraju primeniti, već je nemoguće primeniti pravila starog zakona (jer stari zakon nije poznavao te nadležnosti VST).
Visoki savet tužilaštva očigledno demonstrira potpunu nevezanost za pravila. Pojedini njegovi članovi pokazuju i odsustvo zdravog razuma ne samo pri tumačenju prava i odlučivanju, već i u ponašanju. O tome govori i podatak koji su mediji objavili – da je Vrhovna javna tužiteljka tokom rasprave o kojoj je ovde reč sedela okrenuta leđima svojim kolegama, noseći naočare za sunce. Bilo da je ova informacija istinita ili ne, brine to što sasvim možemo da zamislimo da je tačna. Telo koje upravlja tužilaštvom se, zahvaljujući sistemskim rešenjima krojenim za pojedince – ovde najviše mislimo na najvišu tužiteljku – pretvorilo u mesto na kome je moguće zateći scene koje priliče deci nižeg predškolskog uzrasta. Iz tog razloga se u reakcijama upućenim javnosti po ko zna koji put pojavio jedan i najvažniji zahtev – ostavka Vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac.
Peščanik.net, 23.06.2023.
REFORMA PRAVOSUĐA________________
- Raniji, stari naziv ovog organa je Državno veće tužilaca (DVT)
- Ovo se ne odnosi samo na profesore pravnih fakulteta.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
- Dačić’s referendum - 18/04/2024
- Dačićev referendum - 09/04/2024
