Bubnjari, jednoobrazno odeveni, horsko recitovanje parola: Beograd je doživeo svoje nirnberško slavlje, masa je puštena sa lanca iz Republike Srpske, vežbali su na autobusima sa svih strana Srbije uz sendviče i rakiju majku, pevaljke su se izpatriotizirale do promuklosti. Sve to zarad deset lokalnih izbora, uz nelegitiman, tipski, ofucan nastup diktatora sa inkontinentnom panikom. I nije njegovo da proglasi treći svetski rat, taj posao smeju obavljati retki preostali javni obaveštači sa integritetom. Primera radi, ni Čomski ni Habermas nisu se usudili… ali Boris Dežulović jeste, u prošli petak, u ljubljanskom Dnevniku. U tom smislu, diktator je obećao uobičajenu politiku Srbije, da se samo brani odnosno samo napada u odbrani, preventivno, baš kao pre trideset i pet godina, nekako u ovo doba godine. I neprijatelji su isti, Šiptari i ustaše a ne da prostite Čivuti, koji će Srbiju, zbog oružarskih veza i mešanja u unutrašnju politiku (savetnik Izrael Ajnhorn), dovesti u domet iranskih raketa. Jer Netanjahu je upravo u svoj rat upleo Evropu, izjavom da je brani od globalnog napada svih muslimana. Ovu tematiku, problematiku i duduktiku diktator je pažljivo izbegao.
Najbolji deo paranirnberškog sabora bilo je obraćanje „Dame i gospodo…“ Nikada u istoriji nije ova formula učtivosti imala tako groteskno značenje. A onda su legendarne labrnje ispljuvale najluđu pričam ti priču ovoga doba: stojeći postojano kano klisurine ćaciji su samo svojim pogledima otklonili opasnost kataklizme odnosno redovne i zakonite promene vlasti te spasili Srbiju. Ništa nikome nikad nisu rekli (valjda loše) u uobičajenoj verbalnoj trapavosti diktatora. Oni su samo gledali – znate ono, zeleni fosforescentni zrak iz zombijevskog oka – i tim pogledom razdvojili su i rasterali masu terorista na ulici. Kakav zvučni top! Pogled bio je taj koji je porazio mrskog neprijatelja 15. marta 2025. Istorijski kibic spasao je Srbiju. Pa što onda to, najefikasnije oružje, pogled koji ubija, ne upotrebi protiv svih neprijatelja? Moćni vod ljudi sa kesama i pogledom, za ne više od 50 evra po pojedincu + sadržaj kese, em bakaluk, em džabaluk u poređenju sa Zagrepčankom!
I odoše kibiceri, dame i gospoda, i pustiše za sobom tone đubreta kao dokaz sabornosti. Genossen iz Nirnberga pripremili su radne brigade za veliki događaj, prvo slet pa posle čišćenje, diktator nikako ne bi da dozvoli omladini okupljanje. Zato đubre ostaje, jer ga niko ne gleda ONIM pogledom.
Slovenija
U nedelju uveče završeni su izbori za parlament. Janez Janša započeo je svoju predizbornu kampanju pre četiri godine, uveče, kad je izgubio izbore. Ovog puta izgubio je za jedno mesto u parlamentu, što nažalost mogu da promene glasovi iz inostranstva, da i ne pominjemo stočnu pijacu nazvanu formiranje vlade. Kao i pre četiri godine, Janša je odmah izmislio izbornu zaveru, sa sve krađom glasačkih listića, kutija i ponekog člana komisije – za svaki slučaj. No ovoga puta sam je strašno zabrljao samo nekoliko dana pre izbora: angažovao je privatnu izraelsku obaveštajnu kompaniju Black Cube, profitni izraštaj Mosada, koji je napravio sumnjive video intervjue nekih ličnosti ranije povezanih sa vladom. Stvar je tako očita, da ju je potvrdila državna tajna služba Slovenije, i Janša je morao da prizna da su bar tri člana organizacije avionom kompanije bar jedanput posetila lepote Slovenije i prostore njegove partije. Kompanija inače organizuje kampanje diskreditacije protivnika Netanjahua, u Rumuniji i za Orbana. Ko je dao siću za slovenačku akciju utvrdiće sud ukoliko Janša bude optužen za veleizdaju, što bi po zakonu moralo da sledi. Ne treba se suviše nadati.
Robert Golob, osnivač stranke Svoboda, koji je pre četiri godine pobedio sa apsolutnim većinom, sad mora da se bori za opstanak. Nova Slovenija sa još tri marginalne stranke opskurnih desnih biznismena uspela je da bude na trećem mestu, ali je rukovodstvo već u istrazi zbog nezakonitog preuzimanja javnih sredstava (krađe), i teško će se uopšte održati. Četvrto mesto dobili su socijalni demokrati, koji ne mogu da zaborave socijalističku nomenklaturu, a vodi ih kapitalista, kralj poslova sa đubretom, onim pravim. Moralni pobednik je Levica, koja je nastupila sa zelenima, i ceo mandat spasavala Goloba odlučnom politikom očuvanja socijalne države. Sledi još Janšin klon Logar sa strankom Demokrati i Resni.ca, populistička papazjanija nacionaliste i ljubitelja oružja Zorana Stevanovića – prava opasnost za parlament. Većina razumnih komentatora zaključila je da su za državu najvažnije NVO, koje su održale najviši politički i etički nivo delovanja. Ukratko, čiste se bicikli, proveravaju se zvonca, eto nas ponovo na ulicama.
Svet
Sem što smo već tri nedelje u trećem svetskom ratu koji je debil izazvao a pravi zločinci nastavili, ništa posebno novo – sem što je Evropa pod zaštitom upravo najvećeg zločinca. Trenutno štiti naftni moreuz Hormuz napadom na Liban, 2000 km severnije. Možda će upravo iz Srbije da štiti Pariz…
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
