Pitanje kako, da li i kada će Gaza biti obnovljena ponovo je aktuelno posle poziva Donalda Trampa na etničko čišćenje Palestinaca iz Gaze kako bi se to područje pretvorilo u američku rivijeru, što je kao ideja jednako neostvarivo i suludo.
Posle prethodnih sukoba, uprkos obećanjima o obnovi ove priobalne enklave, rekonstrukcija je uvek bila delimična i podređena zahtevima Izraela. Jedan od najupečatljivijih primera dogodio se posle rata u Gazi 2014, kada je uspostavljen složen sistem za nadzor distribucije građevinskog materijala za obnovu ovog područja.
Posale izraelskih prigovora da će Hamas preusmeriti beton, čelik i druge resurse za izgradnju tunela, uspostavljeno je nadzorno telo UN-a poznato kao Mehanizam za rekonstrukciju Gaze. Projekti i izvođači koji bi prošli proveru prijavljivali bi se u nadgledana skladišta. Posle provere dokumenata i identifikacionih kartica, mogli su da preuzmu dodeljene materijale.
Mehanizam za rekonstrukciju Gaze, previše komplikovan, nedovoljno finansiran i unapred svesno osuđen na neuspeh, nikada nije funkcionisao. Zato je ubrzo procvetalo ilegalno tržište građevinskog materijala, često odmah pored zvaničnih skladišta cementa.
Sve to ilustruje neke od ogromnih problema obnove Gaze. Oni nisu samo fizički, iako su i oni zahtevni, već i politički. Iskustvo prošlih rekonstrukcija Gaze, uz pravo veta Izraela na čitav proces, uvek je bilo sredstvo produžene dominacije Izraela i posle kraja sukoba.
Zabrana uvoza građevinskog materijala u Gazu karakteristika je izraelske blokade još od 2007. kada je uvedena. Stotine pomagala, od opreme za bušenje i epoksida do kalupa za beton, asfalta i kablova, označeni su kao artikli dvostruke, sumnjive namene.
Ovoga puta zadatak Palestinaca biće neizmerno veći, kao i njihove potrebe. Prvo se postavlja pitanje uklanjanja ruševina. Prema proceni UN-Habitata i Programa UN-a za zaštitu životne sredine (UNEP), u decembru je u Gazi bilo 50 miliona tona ruševina i šuta, 17 puta više nego svih ruševina nastalih tokom drugih sukoba u tom području od 2008. godine.
Ruševine bi, ako bi se sakupile na jednom mestu, pokrile pet kvadratnih kilometara. UNEP procenjuje da će njihovo uklanjanje trajati do 20 godina i koštati 909 miliona dolara. Nakon prethodnih sukoba, Palestinci u Gazi su se u velikoj meri oslanjali na reciklažu betonskog otpada, obrađujući ga na otvorenim lokacijama, što je takođe izazivalo probleme jer je Izrael tvrdio da Hamas koristi reciklirani beton u vojne svrhe.
Koliko dugo će rekonstrukcija trajati je drugo važno pitanje. Neki stručnjaci procenjuju da će za to biti potrebno više decenija, ali i to zavisi od političke volje. Posle Drugog svetskog rata, nemački gradovi su uz pomoć Maršalovog plana obnovljeni za desetak godina, iako su se neki radovi odužili do devedesetih.
U Gazi je uništena ili ozbiljno oštećena četvrtina svih struktura, uključujući škole i bolnice, a 66 odsto zgrada je pretrpelo neku štetu. Potrebna je procena šta se može spasiti i identifikacija gotovo milion ljudi kojima su potrebni dugoročna pomoć i smeštaj.
I bez Trampovih poziva na trajno raseljavanje Palestinaca iz Gaze, jedan od rizika obnove koji je sličan obnovi istočnog Londona posle nemačkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu je društvena šteta koja se nanosi zajednici sa bliskim socijalnim vezama činom privremenog preseljenja zbog obnove.
Jedna od uspešnih inovacija UN-a u izbegličkim kampovima u Jordanu tokom sirijskog građanskog rata bila je upotreba mobilnih skloništa, koja su sami stanovnici premeštali u skladu sa potrebama očuvanja svoje zajednice i društvene strukture.
Ali pitanje smeštaja možda neće biti najteži problem u Gazi. Sistem vodovoda i kanalizacije koji je bio na ivici kolapsa i pre rata sasvim je propao. Procenjuje se da je do 70 odsto vodovodnih i sanitarnih objekata na severu Gaze oštećeno.
U gradu Gazi šteta na tim objektima je preko 90 odsto uključujući postrojenja za desalinizaciju u priobalnom pojasu gde stanovnici zavise od električnih pumpi za snabdevanje krovnih rezervoara, pri čemu je i energetski sistem pretrpeo veliku štetu.
Osim oštećenja fizičke infrastrukture načinjena je i još jedna, manje očigledna šteta. Degradirano je više od polovine poljoprivrednog zemljišta, dok je zbog gladi potrošeno 95 odsto stočnog fonda, uključujući gotovo polovinu ukupnog broja ovaca. Sve ovo ukazuje da će biti potreban plan sličan Maršalovom, iako bez učešća Trampove administracije koja ima sasvim druge planove kao što je ukidanje USAida.
Otvorena su mnoga pitanja, naročito uz činjenicu prisustva Hamasa u Gazi. Treba pronaći mehanizam koji će omogućiti obnovu velikih razmera bez uplitanja Izraela i Trampove Bele kuće. Samo to može okončati noćnu moru Palestinaca u Gazi.
Peter Beaumont, The Guardian, 07.02.2024.
Prevela Luna Đorđević
Peščanik.net, 13.02.2025.
IZRAEL / PALESTINA
