Otvoreno pismo dr Filipu Čukljeviću

Dr Filip Čukljević prijavio je prof. dr Mašana Bogdanovskog Etičkoj komisiji Filozofskog fakulteta, tvrdeći da je potonji u jednome radu počinio plagijat. Etička komisija odbila je prijavu, a da prethodno nije formirala Stručnu komisiju. U pravnoj pouci Etička komisija uputila je dr Čukljevića da je „ovo rešenje konačno“ i da može da podnese tužbu Upravnom sudu.¹ Pošto je dr Čukljević uz niz drugih profesora Filozofskog fakulteta uznemirio i mirnu veličinu i plemenitu jednostavnost moje osobe, odgovaram mu na sledeći način:

Poštovani g. kolega, Vi uzimate slobodu da nas uznemiravate takozvanim pitanjima akademske čestitosti. Ne razlikujete proklamovane standarde od stvarnog životnog duha univerziteta, saobraženog uslovima post-humboltovske organizacije saznajnih delatnosti. Smeta Vam što Etička komisija nije radila po propisima; pa zar je ona osnovana da bi pretvorila načelo u delo?! Etička komisija ne misli revoluciju, nego administrira, i to, razumljivo, loše, pošto je sastavljena od profesora, a ne od obučenih birokrata.

Uvaženi g. kolega, umesto što pokrećete pitanje originalnosti tercijarne literature o Vitgenštajnu, možda bi trebalo da oslušnete Adorna:

„Zahtjev da se treba revnosno potruditi oko intelektualne čestitosti, obično izlazi na sabotažu misli. Njegov je smisao da se pisac privoli na to da eksplicitno prikaže sve korake koji su ga vodili do njegovog iskaza, i tako osposobi svakog čitaoca da ponovi proces i, gdje je to moguće – u akademskom pogonu – duplicira ga. On radi ne samo s liberalnom fikcijom proizvodnje, opšte komunikativnosti svake misli i sprečava njen stvarno primjereni izraz, nego je pogrešan i kao princip samog prikazivanja. Jer, vrijednost neke misli mjeri se na njenoj distanci od kontinuiteta poznatog. Ona objektivno slabi smanjivanjem te distance; što se više približava prethodnom datom standardu, to više opada njena antitetička funkcija, a samo u njoj, u objelodanjenom odnosu prema njenoj suprotnosti, ne u njenom izolovanom postojanju, njen zahtjev je postavljen na čvrst temelj. Tekstovi koji se poduzimaju da bojažljivo, bez prekida precrtaju svaki korak neizbježno zapadaju u banalnost i jednu dosadu koja se ne odnosi samo na napetost pri lektiri, nego na njihovu vlastitu supstanciju.“

Sehr geehrte Herr kolega, zbog čega Vam smeta plagijat? Plagijatori su, u naše vreme, so univerzitetske zemlje. Ako so obljutavi, čim ćete zemlju osoliti?

Komisija Vam odgovara: „Komisija je zaključila da se rad u više navrata našao u situaciji koja zahteva temeljnu stručnu recenziju od strane autoriteta u oblasti koji su bili u prilici da uoče plagiranje, da ga je bilo“. To je protivno univerzitetskim propisima;² ovo, takođe, unapred dezavuiše svaku prijavu povodom plagijata. Ali, nije li malo neobično, ili, pre, neuobičajeno, što Vam to smeta?!

Vi ste, poštovani gospodine kolega, osoba vrlo osetljivog sluha. Smeta Vam zvuk zemlje koja pada na kovčeg Filozofskog fakulteta. Jedan uravnoteženiji pristup ne bi podrazumevao da i Vi bacite grumen; bilo bi dovoljno da ne pokušavate da bez sposobnosti činjenja čuda, pa čak i bez defibrilatora, oživite pokojnika.

Za razliku od Vas, mene postupanje Etičke komisije nije iznenadilo. Uveren sam da etičke komisije služe prikrivanju plagijata, njihovih izvođača i onih koji ih prikrivaju.

Imam čast da Vas pozdravim.

V. Ilić

Peščanik.net, 21.06.2021.

PLAGIJATI

1. Prorektor dr Živan Lazović je pojasnio da je Univerzitet u Beogradu imao u vidu i druge prekršaje profesionalne etike, ne samo plagiranje – u dokumentima se navodi i autoplagiranje, izmišljanje i krivotvorenje, lažno autorstvo, odnosno navođenje kao autora lica koje nije učestvovalo u izradi rada. Po proceduri, zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja može da podnese zaposleni, student, organi i tela visokoškolskih ustanova i naučnoistraživačkih institucija. Zahtev mora da sadrži dokaze. Potom fakultet na kojem je lice zaposleno, bilo ranije zaposleno, završilo studije ili odbranilo rad formira etičku komisiju, koja zatim inicira formiranje stručne komisije na fakultetu. U stručnoj komisiji ne mogu da budu nastavnici ili istraživači koji su prethodno napisali pozitivnu recenziju rada, mentor niti članovi komisije za odbranu, kao ni potpisnici zvaničnih izveštaja o nastavnom i naučnoistraživačkom radu. Ova komisija procenjuje originalnost rada na osnovu softverske analize, a po potrebi koristi i druge načine, poput uvida u istraživačku dokumentaciju ili korišćenu građu. Ukoliko Etička komisija odbije prijavu za plagijat i proceni da postoji sumnja da je prijava bila motivisana ličnim interesima, dužna je da sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti za lažnu prijavu ili klevetu. Stručna komisija u roku od 60 dana, koji samo u izuzetnim slučajevima može biti produžen za još 60 dana, podnosi izveštaj etičkom komitetu, a on obaveštava nastavno-naučno veće i dekana. U slučaju da je utvrđeno da disertacija nije originalni naučni rad, diploma o stečenom zvanju doktora nauka se proglašava ništavnom, a danom proglašavanja ništavosti diplome, licu prestaju prava i obaveze proistekle na osnovu sticanja diplome koja je poništena. Ukoliko se utvrdi da je rad plagijat dekan je obavezan da izrekne meru (opomena, javna opomena i javna osuda) i sprovede postupak oduzimanja zvanja. Ukoliko postoji nezadovoljstvo odlukom stručne komisije, može da se sprovede drugostepeni postupak pred Odborom za profesionalnu etiku na nivou univerziteta koji formira komisiju. Na Odboru za profesionalnu etiku je da donese nepristrasnu odluku i sud da li je neki rad plagijat.
2. Isto. „U stručnoj komisiji ne mogu da budu nastavnici ili istraživači koji su prethodno napisali pozitivnu recenziju rada, mentor niti članovi komisije za odbranu, kao ni potpisnici zvaničnih izveštaja o nastavnom i naučnoistraživačkom radu“.