Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Pravosudnom čaršijom, a i nekim portalima (npr. teleprompter.rs) nekoliko poslednjih nedelja uporno kruže priče o nameštenom pripremanju izbora javnih tužilaca, na prvom mestu Tužioca za organizovani kriminal. Navodno je ministar pravde (nije jasno u kom svojstvu – da li kao ministar ili kao član Državnog veća tužilaca – DVT), uz navodne pretnje, tražio unapred tekst pisanog testa za proveru znanja kandidata; navodno je to Republička javna tužiteljka odbijala, a potom ipak, navodno, na to pristala. Ne bih odista o ovoj temi pisala, da je sve ostalo na priči, jer takve priče su i u ozbiljnim pravnim državama teško dokazive, a ovde gotovo apsolutno nedokazive. Ne bih, dakle, da neke indicije o nepoštenom postupku predlaganja za izbor javnih tužilaca nisu javno objavljene na samom web sajtu Državnog veća tužilaca i postale svima dostupne.

Kako je trebalo da bude: zakonska i druga pravila o postupku izbora javnih tužilaca

Po zakonima i drugim propisima, postupak izbora javnih tužilaca (ne i njihovih zamenika), ukratko, trebalo bi da teče na sledeći način:

Državno veće tužilaca (DVT) najpre donosi odluku o oglašavanju izbora za javne tužioce najkasnije šest meseci pre isteka funkcije javnog tužioca (čl. 78. Zakona o javnom tužilaštvu, dalje: ZJT; čl. 25. st. 1. Poslovnika DVT – „Sl. glasnik RS“ 55/2009 i 43/2015). Mandat javnog tužioca je, za razliku od mandata zamenika tužioca, ograničen i traje šest godina. Nema smetnji da se isto lice ponovo izabere za javnog tužioca (čl. 74. st. 1. ZJT).

Uslovi za izbor javnog tužioca jesu stručnost, osposobljenost i dostojnost. Opšti uslovi za izbor javnog tužioca su državljanstvo Republike Srbije, ispunjenje uslova za rad u državnim organima (koja se ocenjuje na osnovu Zakona o radnim odnosima u državnim organima), završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i dostojnost za dužnost javnog tužioca (čl. 76. ZJT). Posebni uslovi se tiču dužine staža koji je kandidat proveo na pravnim poslovima posle položenog pravosudnog ispita (čl. 77. ZJT).

Sve uslove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti u toku pripremanja predloga za izbor utvrđuje Državno veće tužilaca (čl. 13. Zakona o DVT, dalje: ZDVT; čl. 80. ZJT, čl. 29. Poslovnika DVT).

Kako se ocenjuju ovi uslovi? O državljanstvu kandidata, završenom pravnom fakultetu, položenom pravosudnom ispitu, dužini staža, kao i o ispunjenosti uslova za rad u državnim organima, kandidat dostavlja javne isprave, dakle dokaze najviše pravne snage.

Uslovi koji se odnose na stvarnu (a ne samo na osnovu diplome pretpostavljenu) stručnost i osposobljenost za dužnost javnog tužioca, utvrđuju se na dva različita načina, koja zavise od vrste prethodnog radnog iskustva kandidata, tj. od toga koje je pravne poslove i u kom vremenu vršio, pre nego što je konkurisao za dužnost javnog tužioca. Postupak i način provere ovih svojstava kandidata uređeni su u jednom Pravilniku veoma dugog naziva: „Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije“. Ovaj pravilnik je Državno veće tužilaca donelo 14. maja 2015. godine. Objavljen je na web stranici Državnog veća www.dvt.jt.rs.

(a) Prva situacija. Ako se kao kandidat prijavi lice koje je već „nosilac javnotužilačke funkcije“ (a to može biti onaj koji je već javni tužilac ili zamenik javnog tužioca) ili koje je već sudija, ocena stručnosti i osposobljenosti formira se na osnovu ocene o vrednovanju njegovog rada (čl. 16. i 17. Pravilnika o kriterijumima i merilima…). Ove ocene se izražavaju opisno, a nose određeni broj bodova: „Ocena vrednovanja rada `izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju` se vrednuje sa 50 bodova. Ocena vrednovanja rada `uspešno obavlja javnotužilačku funkciju` se vrednuje sa 30 bodova. Ocena vrednovanja rada `ne zadovoljava` ne dobija bodove.” (V. čl. 16. st. 2, 3 i 4. ovog Pravilnika).

(b) Druga situacija. Kad se kao kandidat pojavljuje lice koje nije ni tužilac, ni zamenik, ni sudija, već je radilo neke druge pravne poslove, tada je obavezna provera njegovog stvarnog znanja i osposobljenosti putem pismenog testa (čl. 17. st. 1. Pravilnika o kriterijumima i merilima…). Kako izgleda taj test i ko ga sastavlja, kako se obavlja sam pismeni ispit? Na to pitanje navedeni Pravilnik daje odgovor: „Pisani test se sastoji od izrade javnotužilačkih odluka i umešnosti obrazlaganja pravnih stavova na osnovu studije slučaja, u zavisnosti od nadležnosti javnog tužilaštva za koje se kandiduje. Sadržinu i formu testa propisuje Veće. Pisani test sastavlja i vrednuje komisija koju obrazuje Veće, koju čini pet članova, od kojih su tri nosioci javnotužilačke funkcije, a dva stručna lica. Pisani test se sprovodi anonimno”. (V. čl. 17. st. 2-5 navedenog Pravilnika.) Dakako, propisane su i ocene izražene u bodovima: položio/la „izuzetno uspešno“ – 50 bodova; položio/la „uspešno“ – 30 bodova; nije položio (čl. 18. st. 1. ovog Pravilnika).

Dalji postupak pripremanja izbora je zajednički za obe opisane situacije. DVT je, na osnovu čl. 81. ZJT dužno da obavi razgovor sa kandidatima. Sadržinu tog razgovora, kad se radi o izboru javnog tužioca (ne i zamenika), određuje čl. 19. Pravilnika o kriterijumima i merilima: „Kandidati za izbor javnog tužioca predstavljaju program organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva, na osnovu kojeg se utvrđuje sposobnost kandidata za organizovanja rada, poznavanje poslova tužilačke uprave, zalaganje za očuvanje ugleda javnog tužilaštva u javnosti i druge mere od značaja za rad javnog tužilaštva za koje se kandiduje“. Ocene izloženog programa kandidata izražavaju se bodovima od 1 do 20.

Ne ocenjujući ovom prilikom podobnost kriterijuma navedenog Pravilnika za ocenu stvarne stručnosti i osposobljenosti kandidata, verujem da treba podvući bar dva njegova nedostatka. Prvo, Pravilnik ne sadrži nikakve kriterijume i merila za ocenu dostojnosti kandidata, već isključivo za ocenu stručnosti i osposobljenosti, iako je i dostojnost zakonski uslov za izbor javnog tužioca. Drugo, valjalo je očekivati da primena ovog Pravilnika bude naročito sporna kad je reč o usmenom delu provere, tj. o razgovoru sa kandidatom, jer je svaki takav razgovor nužno i po samoj svojoj prirodi više pogodan za impresije, nego za pouzdanu kvantitativnu ocenu. Međutim, osnovni problem primene zakonskih i drugih odredaba, u ovom slučaju, nije ležao u primeni odredaba o razgovoru, već u nečemu što je podobnije za kvantitativnu ocenu.

Sledeći korak u postupku izbora javnih tužilaca jeste sastavljanje rang liste kandidata na osnovu njihove ispitane stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti (čl. 82. st. 1. ZJT). Potom Državno veće tužilaca donosi odluku o predlogu kandidata za izbor javnog tužioca, a može predložiti jednog ili više kandidata (čl. 74. st. 3. ZJT; čl. 35. Poslovnika DVT).

Ne treba steći pogrešan utisak da je DVT ovlašćeni predlagač lica za dužnost javnog tužioca. Ovlašćeni predlagač je Vlada Republike Srbije. Državno veće predlaže Vladi jednog ili više kandidata. Ako je upućen predlog za samo jednog kandidata, Vlada može vratiti predlog Državnom veću. Međutim Vlada ne može predložiti za izbor nikoga ko nije na listi koje je uputilo Državno veće tužilaca (čl. 74. st. 2-4 ZJT). Prema tome, veoma je važno biti na toj listi. O izboru javnog tužioca odluku donosi Narodna skupština, na predlog Vlade (čl. 159. st. 2 Ustava) i to većinom glasova svih poslanika (čl. 105. st. 2. tač. 12. Ustava).

Kako je bilo: „studija slučaja“ predloga za izbor Tužioca za organizovani kriminal

U slučaju najnovijeg izbora javnih tužilaca opisani postupak došao je do stadijuma u kome je Državno veće tužilaca utvrdilo listu kandidata za izbor javnih tužilaca (web stranica DVT: www.dvt.jt.rs, pristupljeno 29. novembra 2015). Nema podataka da li je ta lista već upućena Vladi Republike Srbije. Ova lista sačinjena je na osnovu dokumenta Državnog veća tužilaca, pod naslovom: „Konačna rang lista za izbor javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji“, takođe objavljena na web stranici Državnog veća tužilaca.

Kad je reč o rang listi za Tužilaštvo za organizovani kriminal, kandidati koji su dobili najveći broj bodova, prema objavi na www.dvt.jt.rs (pristupljeno 29. novembra 2015) jesu:

На Шеснаестој редовној седници одржаној дана 23.11.2015. године, Државно веће тужилаца утврдило је коначну листу кандидата за избор Тужиоца за организовани криминал:

КОНАЧНА РАНГ ЛИСТА КАНДИДАТА ЗА ИЗБОР ТУЖИОЦА ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ

Tabela-01

Kao što se može jednostavno uočiti, dva kandidata imaju isti (maksimalan) broj bodova. Kandidat Miljko Radisavljević (sadašnji Tužilac za organizovani kriminal) je dobio 50 bodova na osnovu vrednovanja njegove stručne osposobljenosti, jer je i pre kandidature bio na dužnosti javnog tužioca, dok je kandidat Mladen Nenadić, koji nije bio na dužnosti ni sudije ni javnog tužioca na pismenom testu dobio maksimalan broj bodova – 50. Obojica su na usmenom razgovoru ostvarila isti – maksimalni broj bodova – 20.

E sad, sve je to moguće i zamislivo. Da nije jednog drugog podatka sa web stranice Državnog veća tužilaca:

На Шеснаестој редовној седници одржаној дана 23.11.2015. године, Државно веће тужилаца утврдило је коначну листу кандидата за избор јавног тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Чачку:

КОНАЧНА РАНГ ЛИСТА КАНДИДАТА ЗА ИЗБОР ЈАВНОГ ТУЖИОЦА У ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ У ЧАЧКУ

Tabela-02

Reč je o pozicioniranju kandidata Mladena Nenadića, čija prijava nosi broj A548/15 i na konkursu za Tužioca za organizovani kriminal, kao i na konkursu za javnog tužioca Višeg tužilaštva u Čačku. Sva je prilika da je u pitanju ista ličnost. Takođe, nije sporno da se radi o advokatu, upisanom u Advokatskoj komori Čačka, pod rednim brojem 64. imenika advokata u gradu Čačku (www.advokastkakomoracacak.rs/akc2014/imenik-advokata).

Na listi kandidata za izbor Tužioca za organizovani kriminal on je na drugom mestu sa istim brojem bodova kao prvoplasirani, pri čemu je na pismenom ispitu dobio maksimalan broj bodova – 50, dok je na listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Čačku, taj isti kandidat četvrtoplasirani (poslednji), s tim što je na pismenom testu dobio manji broj bodova nego na prethodno pomenutom – 30. Ujedno radi se o licu za koje se tvrdi (u čaršijskim pričama i na nekim portalima) da je prijatelj direktora BIA i da je, navodno, zbog njega na ovaj ili onaj način „procureo“ pismeni test koji bi morao biti tajan i anoniman (čl. 17. Pravilnika o kriterijumima i merilima…).

U pitanju je ozbiljna indicija da postupak u delu koji se odnosi na pismeni ispit nije bio pošten. Ne zbog čaršijskih priča, već zbog sadržine zakonskih i podzakonskih pravila o postupku izbora. Polazim od pretpostavke da kandidat Nenadić prilikom ispitivanja njegove dvostruke kandidature nije polagao isti test, tj. od pretpostavke da su kandidati za Tužioca za organizovani kriminal polagali različit test od onog koji je bio pripremljen za kandidate za tužioce viših tužilaštava u Srbiji. Ako se radilo o istom testu – ne bi bila u pitanju samo indicija, već dokaz o nepoštenom polaganju pismenog ispita – jer razlika između 30 i 50 bodova, po prirodi stvari mora biti ozbiljna. Polazim, dakle, od pretpostavke da se radi o različitim testovima. Opšte je poznato da je posao Tužioca za organizovani kriminal bitno složeniji od posla javnog tužioca za „obični“ tj. opšti kriminal. Zato se i traže posebne veštine i sposobnosti. Tezu da bi se moralo raditi o različitim testovima zasnivam i na čl. 17. st. 2. Pravilnika o kriterijima i merilima: „Pisani test se sastoji od izrade javnotužilačkih odluka i umešnosti obrazlaganja pravnih stavova na osnovu studije slučaja, u zavisnosti od nadležnosti javnog tužilaštva za koje se kandiduje“ (podvukla VRV). Test pripremljen za proveru znanja kandidata za Tužioca za organizovani kriminal, morao bi biti značajno teži od testa za proveru znanja onih koji pretenduju za položaj višeg tužioca u zoni „običnog“ kriminala. Pa, na težem testu jedan isti kandidat dobija maksimalan broj poena – 50, a na lakšem testu – umeren i znatno manji broj poena – 30. Znam da se slučaj ne može apsolutno isključiti, ali takođe znam (jer sam više od trideset godina provela ocenjujući studente), da je bolji uspeh jednog istog kandidata na težem testu ili ispitu anomalija koja se sastoji u neobjektivnosti onog ko ispit ocenjuje.

Pritom, nemam nikavih preferencijala u korist prvoplasiranog, sadašnjeg Tužioca za organizovani kriminal, jer je on dozvoljavao sebi da javno krši prezumpciju nevinosti, kao i da statira dok je krivični progon „sprovodio“ premijer (vidi tekst na sajtu Peščanika Nasledni krunski svedok).

Teško je shvatiti zbog čega je Državno veće tužilaca, posle pravog pravosudnog skandala povezanog sa reizborom sudija i javnih tužilaca 2010. godine, kao i sa nepoštenim preispitivanjem tih odluka tokom 2011. i 2012. godine, dozvolilo sebi da ovaj postupak ne učini transparentnim. Imalo je Državno veće i osnova i povoda za to. Po Zakonu o DVT, ono može da odluči da zaseda javno, u skladu sa svojim Poslovnikom (čl. 14. ZDVT). Iako su sednice DVT, po pravilu nejavne, o pojedinim pitanjima se može raspravljati javno (čl. 16. Poslovnika). Imalo je Državno veće tužilaca i povod: predlog Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca da predstavnici Udruženja prisustvuju delovima postupka predlaganja kandidata Vladi, kao stručna javnost. Tako bi se bolje zaštitio interes opšte javnosti, interes svih kandidata, kao i položaj samog Državnog veća tužilaca i integritet profesije.

Ali, u državi u kojoj je Poligraf vrhovni tužilac i vrhovni sudija, a premijer Poligrafov „najuspešniji student“ – to ne biva. Pa onda, neka Poligraf bira javne tužioce i sudije. Neka se niko ne pravi da vodi pošten postupak primenom objavljenih pravila igre.

Peščanik.net, 01.12.2015.

TEMA – REFORMA PRAVOSUĐA

The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima.