„Tri
od četiri lica se znaju. Traži se četvrto lice. I sva tri lica su lica sa
mitinga Saveza za Srbiju“, saopštio je predstavnicima medija Aleksandar Vučić u
vezi sa nedavnim „slučajem“ spaljivanja knjige jednog od njegovih „favorita“,
već famoznog Gorana Vesića, beogradskog vice-gradonačelnika.
Na
pitanje novinarke da li je to utvrdila policija, odgovorio je: „Ne znam ko je
utvrdio. Videćemo da li će državni organi utvrditi da postoje elementi
krivičnog dela ili ne, ali će neko svakako izaći sa imenima ljudi koji su to
uradili“.
Ovakva
„komunikacija“ šefa države sa medijima neminovno otvara niz pitanja.
Kako
predsednik ne zna ko sprovodi istragu? Povodom kog krivičnog dela? Ko je
stvarno sprovodi? Policija i tužilaštvo, BIA, neki drugi državni organ? Ko i u
koju svrhu ima i vodi evidenciju „lica sa opozicionih mitinga“, što su bar po
zakonu posebno osetljivi podaci o ličnosti? Ko će, zbog čega i po kom pravnom
osnovu „svakako“ izaći sa imenima tih ljudi?
Ozbiljna
pitanja čiji značaj je potenciran „neozbiljnošću“ povoda zbog kojih se
otvaraju.
Ne
moramo da čekamo da bismo „videli da li postoje elementi krivičnog dela“. Ne
postoje. A čak i pod minimalnom pretpostavkom da postoje, „svakako“ ne
opravdavaju opisane aktivnosti za sada „nepoznatih“ državnih organa.
Indikativna
je pažnja koju je vlast posvetila „slučaju“ spaljivanja Vesićeve knjige. I,
hoćeš nećeš, povlači za sobom jednu bizarnu koincidenciju. Pre godinu dana, u
medijima i na društvenim mrežama pojavila se vest sa snimkom spaljivanja knjige
jedne „zvezde“ po formatu slične vice-gradonačelniku. Spaljena je knjiga Kije
Kockar, fabulozne ličnosti iz rijaliti šoa, doduše za razliku od Vesića iz TV a
ne političkog rijalitija. Tada su izostale i ocene „šefa države“ o „sramnoj
slici poslatoj iz Beograda“ i naravno bilo kakve istražne aktivnosti.
Spaljivanje
knjiga generalno jeste ružna stvar. I može i treba da ima razne konsekvence,
etičke, moralne, estetske, političke, pa i pravne prirode. Ali u konsekvence „svakako“
ne spada i robustan angažman državnih organa kao u slučaju o kom govorimo.
Prosto
taj angažman nije, tačnije ne sme biti, stvar „političke volje“ nego isključivo
zakona. A tu je stvar prilično jednostavna.
Krivični
zakonik u čl. 212. kaže:
Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom
tuđu stvar kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom.
I
još:
Ako je oštećena stvar u privatnoj
imovini gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
Dakle,
po zakonu, ono što Vesić, kao i svaki drugi građanin (i to samo pod pretpostavkom da je knjiga koja je spaljena od njega i
ukradena) ima na raspolaganju je – privatna tužba. A svakako ne i „privatna
država“. Oni koji u rukama čvrsto drže poluge ove naše to „ne znaju“?
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
