Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Mnoga časna zanimanja odumiru ili postaju nečasna. Isto se dešava i sa ljudima. Ali nema pravila i nema simetrije.

Nekada smo imali čuvare javnog reda i mira, čuvare muzeja, čuvare groblja na Zejtinliku… Nedavno smo dobili novog čuvara na Zejtinliku koji će čuvati i rusko groblje besplatno jer, kako je rekao, to nije posao nego poziv.

Imali smo i bodigardove spremne da umru umesto onih koje čuvaju. Za vreme bombardovanja ozvaničili su se čuvari mostova nespremni da umru za ono što čuvaju. Njihovo radno vreme, baš kao i njihov patriotizam, bilo je ograničeno, dugo tek toliko da budu snimljeni pred početak Dnevnika.

Prošlo je malo više od decenije i dobili smo plaćene čuvare bilborda. Sedeli su na stolici kao čuvari parkinga, samo što su umesto parking karte pregledali stranačke legitimacije, pa ko je ima može da priđe odštampanom liku predsedničkog kandidata, današnjeg predsednika Srbije, ko je nema bolje mu je da se ukloni da ga ne bi uklanjali.

Zatim smo dobili čuvare kontejnera. I njihov zadatak je bio da čuvaju đubre ali od gladnih, ne od neistomišljenika gladnih slobode.

Odavno imamo i čuvare morala. Oni patroliraju ulicama i odlučuju ko mora da se ukloni sa njih. Nekada su to bile LGBT+ povorke, zatim Romi, pa migranti, odnedavno i aktivisti. Čuvari morala postali su i čuvari murala. Zanimanje bolje plaćeno a manje opasno od bodigardova. I svakako ne moraju da umru ne bi li zaštitili štićeno lice (nacrtano!). Ali zato komotno mogu da napadače na štićeno lice ubiju. Naravno, primarni zadatak je da ih ubiju u pojam, ali ni stvarno ubistvo nije za bacanje. Nije za bacanje nego za nagradu i napredovanje u karijeri koje spremaju i ubicama premijera Đinđića.

Možda se nekome učini da ovi novokomponovani čuvari (novokomponovani po žanru ne po stažu) nisu baš po zakonu, ali je to optička iluzija jer ne vidimo dobro na daljinu, u vreme kada će oni biti zakonska obaveza svakog grada i sela.

Čuvari beščašća koje ova vlast proizvodi, neguje, plaća i štiti zakonima koje donosi zezanja radi, postoje zato što je takav protokol. Dodvoravaj se svojoj publici junačenjem, junači se dodvoravanjem stranoj publici. Jer je ovo era udvoričkog junačenja i junačkog uvlačenja.

Peščanik.net, 15.11.2021.

Srodni linkovi:

Ljubodrag Stojadinović – Crne košulje

Civilno društvo Srbije – Otvoreno pismo Vladi

Miloš Janković – Pred vratima našeg grada

Vesna Rakić Vodinelić – Aida

Dejan Ilić – Tranziciona nepravda

Ljubomir Živkov – Ljudi u crnom

Građanske inicijative – Osuđujemo hapšenje mirovnih aktivistkinja

Saša Ilić – Ratko iz Njegoševe

Vesna Pešić – U vreme beščašća jedna svetleća zabeleška


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)