jaja
Foto: Caroline Attwood/Wikimedia Commons

Do danas sam živeo u samoobmani da bih agenta u civilu prepoznao na kilometar, toliko sam detektivskih romana kao maloletnik i kao gimnazijalac pročitao, toliko sam policijskih filmova gledao, kad, Njegoševa ulica vrvi od policajaca u civilu, a ja ni u jednog prolaznika nisam nikad posumnjao! Zaista, koliko tajnih agenata mora raditi u tri smene da bi građanku naoružanu jajima tako brzo savladali i oduzeli joj preostalih osam jaja A klase? Možda je i više projektila prestupnica uspela da lansira ka fasadi nadomak „Lovca“, ali je brzo savladana i razoružana. Ne znam s kim se svakodnevno mimoilazim, koliko je policajaca tu raspoređeno, varvarskih napada na svu sreću dosad nije bilo, pa su ti neuniformisani čuvari javnog reda i naročito poretka (koji je doduše privatan) ostajali neprimećeni, za šta i jesu obučavani i plaćeni. Pa da. Grade se da piju kafu, popunjavaju listiće u igraonicama na sreću… Ja da sam policajac u civilu, zadužio bih hodalicu, puštao bih da me pretiče i staro i mlado, a jurnuo bih ka džeparošu, secikesi, obijaču, egzibicionisti, ili prema daleko bilo saboteru našeg napretka kao munja: možda bih kriminalca baš tom hodalicom i pribio uz fasadu, ili uz neki džip, dok moj kolega koji je na drugoj strani ulice maskiran u prosjaka ne bi doleteo da mi pomogne!

Danas sam video desetine policajaca, ali u uniformi, imali su i štitove, nisu se baš vraćali sa policajskog bala, ali nisam bio na licu mesta kad su idoli mog detinjstva i mladosti munjevito i efikasno intervenisali. Mislio sam da bi na onoga ko baca jaja po ulici koja je i Vesićeva – kad god nije u prikolici – moralo da se okomi petoro-šestoro komunalaca, ima ih koliko ti duša ište, ili bi prestupnicu moglo snimiti Oko sokolovo i policija bi ju kaznila, a mi to ne bismo ni znali. Ali ne. Hapšenje građanke, koja je imala i saučesnicu, slikarku – potonja nije branila kolegu muralistu – bilo je u sektoru baš tajnih policajaca. Voleo bih da sam bio tamo, da sam se predstavio kao ljubitelj detektivskih romana i da sam se sa njima štaviše i upoznao! Kako li su se prerušili u obične građane, ministarstvo im po meri sašilo odela, zadužili su kravate koje se slažu sa tim dezenom, mantili su im iz Engleske ili Francuske, jedan policajac nosi girtl, drugi ne, da ne deluju kao službena lica, nego kao dva nezavisna kicoša koji se i ne poznaju?…

Kako je sad smešno, uvek je i bilo, to moje knjiško znanje iz prošlog veka, ti likovi iz petparačkih priča morali su u različitim zemljama biti različito odeveni tj. različito maskirani u civile, jer su se svuda morali uklapati u lokalni prosek i u vladajuću modu, mimikrija je deo njihovog hvalevrednog zanata… Na internetu sam uspeo da vidim ove naše u njihovim radnim odelima i usred njihove munjevite akcije, dva muškarca u crnim jaknama, mada imamo sigurno i policajke u civilu, i transrodne osobe u civilu, ovi na slici imaju podignute crne kapuljače, pa dobro, zar nije prijatnije videti policajce sa kapuljačama nego službena lica kako sa maskama i razbojničkim crnim čarapama na glavi ruše Savamalu, oduzimaju mobilne telefone etc. Kapuljače policajaca omaž su i našim voljenim navijačima, a i opomena su svima nama da policije ima još više nego što smo do danas mislili, i da nas dvojica crnokapuljaša mogu skleptati kad se najmanje nadamo i kad mislimo da će naše nepočinstvo – pa bila to bačena jaja, bombe, ili paradajz – proći neprimećeno i nekažnjeno.

Profesionalci u kapuljačama nisu možda ni primetili da je na gađanoj fasadi mural sa likom osuđenog ratnog zločinca, policija ne pripada ni SNS-u, ni srpstvu, ljudi u crnom bi isto tako postupili da je obližnju autobusku stanicu dvadeset četvorke neko polivao krečom, ne sme se organskom materijom, pa bila ova i biorazgradiva, što jaje verujem da jeste, granatirati (umalo ne rekoh gratinirati, jer bi se bila napravila neprilična skrama preko šapke vojvoda iz Prvog svetskog rata) ijedna zgrada, pa bio na jednoj živopisan Stjepan Bobek, na drugoj general Mladić, a na trećoj Kapetan na primer Dragan! Uostalom, da nije bilo te dvojice savesnih, brzih i efikasnih policajaca, građanka bi se sto posto vratila u „Aromu“ i kupila bi još dva nasada jaja, kakvu bismo sliku poslali u svet (što je glavna briga naših vlasnika i gospodara) i u Bosnu, gde je nesrećno udata naša sestra, Republika Srpska, da je sprski heroj bio izloženoj daljoj neprijateljskoj vatri, neprijateljskoj kajgani, a policajci u civilu da su samo okrenuli glave na drugu stranu, da su natukli šešire tj, kapuljače na čelo i da su otišli prema „Maloj Slaviji“, ili ka Smiljanićevoj, kod braće komunalaca, u kantinu?

&

Zašto se veleuprava MUP-a opredelila za ovo takoreći građansko hapšenje? Po moemu, da zastraši ne samo privedenu građanku, nego da zaplaši i sve nas koji nismo (još) privedeni, dvostruka mi je poruka stigla iz dve kapuljače: džarni u ono što je državi svetinja, i bićeš istog minuta uzapćen, druga preteća poruka je: nemoj misliti da su policija, vojska, vojna policija, žandarmerija, interventne brigade, komunalna policija, rezervisti vojske Srbije, jedine snage kojima Država raspolaže: službena lica koja su u ime Države branile mural sa likom Ratka Mladića namerno smo kostimirali tako da predstavljaju prelazni oblik između navijaštva i policajstva, između kontroverznih fantomki i prečasnih policijskih šapki i šlemova, imamo znači mnogo načina da građansku drskost razotkrijemo, obeshrabrimo i suzbijemo!

Pa jeste tako: da pozornik sustigne nekog ko je starici usred bela dana istrgao tašnu, to je lepo videti, ali da se u trenutku kad neko baci jaje na spomen-obeležje tu stvore dva policajca u civilu, to je još lepše.

Peščanik.net, 10.11.2021.

MURAL RATKA MLADIĆA