Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ova vlast nas od svog prvog mandata tretira kao dementnu tetku čiju imovinu treba rasprodati za života, pre nego što pripadne legitimnim naslednicima. Ali se ispostavilo da je tetka žilavija, a naslednici pametniji nego što je vlast računala. Pa je vlast u velikoj nuždi sad krenula imovinu i da poklanja.

Dobro, nije joj prvi put da poklanja za velike pare sebi, Beograd na vodi nam je svedok, ali sad poklanja ne vladaru neke države – pa makar i privremenom, za razliku od arapskih dinastija – nego poklanja Trampovom zetu. A šta će biti ako se zet razvede od Trampove ćerke? Pa padne u Trampovu nemilost, baš kao što je predsednik Srbije pao? Da li je iko iz ove vlasti razmišljao o tome i zašto nisu stavili u ugovor i klauzulu da zet mora ostati zet sve dok je tamošnji ili ovdašnji predsednik na vlasti?

Ajde da je taj potez promakao nekom amateru, ali da najbolji šahista svih vremena previdi takvu situaciju, to je baš za čuđenje. Kao i ovo sa naftnom industrijom Srbije, koja je zapravo naftna industrija Rusije što onaj koji Ameriku opet čini velikom ne želi više da toleriše. Naravno da je predsednik Srbije iznenađen. Kakve sad sankcije NIS-u kad je ličnim zaslugama pobeđivao na tom (naftnom) polju, kad smo vodili sa 5:0 kao protiv Kosova, kad je izgledalo da lex criminalis može da zakonski opravda sav prošli i budući kriminal i zapuši sve rupe.

Ali to vam je tako kad predsednik Srbije nikako da se odluči šta želi da bude kad poraste do velikog diktatora. Počeo je skromno, luteranski, predstavljajući se kao Maks Veber, a onda ga je zaveo jedan kasniji nemački političar – zbog njega je promenio etiku, a probao je da preslika i njegovu estetiku, ali mu to baš nije polazilo za rukom. Hitler je, naime, vrlo držao do umetničkog dojma, on je prodavao lepotu iza koje se krila gadost, ovaj prodaje gadost iza koje se gadost ne krije nego ponosno prikazuje. Hitler je skupljao umetnička dela, ovaj ih ruši; Hitler je slavio Vagnera, ovaj Baju malog nindžu; Hitler je imao masovne sletove da pokaže kako je utrenirao lojalne, ovaj postrojava raspojasanu bandu uniformisanu u trenerke sa kapuljačama. Sve u svemu, razlika u estetici nije kao nebo i zemlja nego kao nebo i pakao ili kao Dobrovićev Generalštab i Kušnerov hotel, tolika da je poređenje sa nacistima – uvreda za naciste.

Baš kao i što su odluke predsednika Srbije uvreda za Srbiju, ne samo estetska. To kome se on divi („u Srbiji nema junaka kao što je bio Murat“), to sa kim naknadno prijateljuje (Šreder, Bler, Klinton), to kako on ponosno objavljuje da su ga ruske službe upozorile da se ovde sprovodi obojena revolucija (šta rade BIA i VOA, čačkaju nos?), a američke da su nam sad finansijske institucije ugrožene (pored živog Malog i žive Tabaković!), to zaista treba da nas navede da se pitamo zašto nikada ne kaže „nek živi Srbija!“ nego uvek „živela Srbija“, kao da tendenciozno koristi prošlo vreme umesto futura. No, na njegovu žalost, buduće vreme u Srbiji je već počelo. A to ne može da sruši, jer ćemo zvati decu.

Peščanik.net, 17.11.2025.

GENERALŠTAB
NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.