Foto: Slavica Miletić
Foto: Slavica Miletić

Može li Srbija da ostane neutralna u sistemu sankcija protiv Rusije koji se postepeno uspostavlja i zaoštrava? Kratak odgovor je negativan.

Razlog je u međuzavisnosti pre svega finansijskih odnosa. A potom zbog sistema rezervnog novca u kojem posebnu ulogu ima dolar. A opet, veoma je teško trgovati ako je pristup finansijskom tržištu otežan.

Problem sa kojim će se suočiti zemlje kao što je Srbija sastoji se u tome što će gotovo u svakom poslu morati u nekom vidu da stupi u kontakt sa zemljom koja sprovodi sankcije Rusiji. I na kraju će se doći u kontakt sa finansijskim vlastima SAD. Pa će se veoma brzo izgubiti pristup finansijskom tržištu. Sopstvene i poslove sa drugim zemljama će naravno srpska privreda i vlasti moći normalno da obavljaju, ali svako posredništvo sa ruskom privredom će predstavljati prepreku u svakom pojedinom poslu. I u finansijskim odnosima u celini.

Ovo će posebno važiti za ruske banke koje posluju u Srbiji. Kod toga će se sa problemima suočiti i srpska centralna banka. Jer su ruska banke u finansijskom smislu srpske u Srbiji i u nadležnosti su Narodne banke Srbije. I ukoliko nastane problem likvidnosti tih banaka, kao što je verovatno, ukoliko ih njihovi korisnici napuste, to će biti problem srpske centralne banke.

Verovatnoća da će do problema doći se može oceniti posredstvom onoga što se događa na ruskom finansijskom tržištu. Jer je ruska centralna banka morala da značajno poveća kamatnu stopu kako bi zaustavila povlačenje novca iz banaka, što je taj problem likvidnosti koji sam pomenuo.

Konačno, videćemo kako će se ponašati kineske banke i njihove monetarne vlasti. Ovde možda ima smisla objasniti zašto je dolar rezervni novac i Kine, iako je juan sada značajan u svetskoj trgovini, pa je značajan deo ruskih deviznih rezervi u kineskom novcu. Ali i Kina drži rezerve u američkim državnim obveznicama i neće moći da dozvoli značajan gubitak, ukoliko ne bi na određen način poštovala sve strožiji sistem sankcija kako rat bude trajao i posle eventualne okupacije Ukrajine.

Zašto? Zato što je izvoz Kini izuzetno važan, a neminovno jačanje juana bi uticalo na apresijaciju kursa, ukoliko bi Kina dodatno otvorila tržište državnih obveznica. Pa neće biti neočekivano ukoliko se kineske finansijske vlasti budu pridržavale, bar u ne maloj meri, režima ruskih sankcija.

Nema dakle finansijske i uopšte privredne neutralnosti ili bar ne bi trebalo imati iluziju da je ona dostupna srpskoj privredi.

Peščanik.net, 28.02.2022.

UKRAJINA

The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija