Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Mogao je Christopher Hill jednostavno da kaže – jeste, pogrešio sam, spot s Brnabić, Mitrovićem i Đurićem nije bio dobra zamisao, neće se ponoviti. Dobro, to bi bilo previše. Ali, mogao je da kaže – mi u američkoj ambasadi u Beogradu imamo svoje razloge, znamo zašto smo to uradili, neka se žitelji Srbije malo strpe i sve će im uskoro biti jasno. Dobro, ne ide ni to. U stvari, najbolje bi bilo da je ćutao. Mogao je malo i on da uživa u blagodetima Srbije – zemlje neodgovornosti i nekažnjivosti.

Ali, ništa od toga. Hill je rešio da nas nauči pameti. I povrh toga, implicitno, da izigrava mučenika. Njemu dobrobit Srbije tako leži na srcu, da bi on i s crnim đavolom snimio spot, tako se predstavio, ako bi to bilo korisno za Srbe. Usput je šutnuo Putina kao ostrašćenog diktatora u zabludi o svojoj imperijalnoj veličini. Što je sve tačno, Putin je i diktator i imperator u (nadajmo se) neuspelom pokušaju. Ali, Hillu nije bilo ni na kraj pameti da opiše, recimo, i Vučića. Ne, opis Vučića, kaže Hill, unutrašnje je pitanje Srbije.

Dakle, bolje da je ćutao. Umesto što je napisao to nesrećno pismo i objasnio nam koliko voli Srbiju. Što implicira da mu je teško jer ljubav nije uzvraćena, pošto Srbi i dalje ne vole ni njega ni Sjedinjene Države. Moguće je da Hill nije očekivao oštre reakcije na spot za rasplamsavanje ljubavi prema Zapadu i Americi. Moguće je da je zaista mislio da mu Brnabić, Mitrović i Đurić mogu biti u ljubavnim igrama bolji saveznici od recimo Tesle, Pupina i Milunke Savić. Moguće je, ali je malo verovatno.

Nezamislivo je da Hill hoće da nas uveri da je za Srbiju bolje da bude članica evropske zajednice nego pod okriljem ostrašćenog diktatora. Jer, kada „evropsku zajednicu“ i „ostrašćenog diktatora“ stavi u istu rečenicu, to ovdašnjem uhu zvuči kao da Hill hoće da kaže da je dobro da Srbija bude u „evropskoj zajednici“ s „ostrašćenim diktatorom“ na čelu. Nešto poput Mađarske, samo mnogo gore. Jer, s Vučićem na čelu Srbiji je, gde god da se nađe, nepodnošljivo loše. Samo što se Hill ne meša u unutrašnje stvari.

Hill još kaže da je njemu svejedno ko zagovara Srbiju na Zapadu, jer je važno da se ta poruka čuje. A najbolje je da se čuje ako je izgovaraju među narodom popularni ljudi. Hill će to zapravo reći malo drugačije: „oni koji privlače brojnu publiku“. Hill bi morao znati, ipak on nije nov ovde, da su u Srbiji popularni, to jest privlače brojnu publiku, upravo oni koji raspiruju antiameričko raspoloženje. Moraš biti protiv Amerike da bi privlačio brojnu publiku, tako je jednostavno.

A jednom kad je privučeš svojim antiameričkim stavovima, možeš da pričaš šta god hoćeš, pa i da se slikaš s američkim ambasadorom i promovišeš Sjedinjene Države. Tu možda Hillu ipak treba dati malo kredita. Možda on ne razume kako funkcioniše ovdašnji novogovor, odnosno dvostruki govor. Recimo, kada Vučić kaže da je on za mir i dobre odnose sa svim susedima, bez pretenzija prema teritoriji njihovih država, to svaki Vučićev pristalica razume kao poziv na otimanje teritorija, ako treba i oružjem.

Da to razume, Hill bi i Vučića morao opisati kao „ostrašćenog diktatora u zabludi o svojoj imperijalnoj veličini“. Ili ne bi, jer su to unutrašnje stvari Srbije. I njenih suseda, naravno. Ali kad se gleda s drugog kontinenta sve je to tako malo i zanemarljivo, da se može podvesti pod „unutrašnja pitanja“.

Dobro, neka je Hillu ovaj primer dalek. Smislimo za njega nešto što mu je bliže. Njegov kolega u proameričkoj kampanji, ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama može zgodno da posluži za ilustraciju. Zamislimo dakle Đurića kao osobu kojoj je na srcu doborbit žitelja Amerike. On vidi da je demokratija tamo u krizi, i kao američki prijatelj hteo bi da doprinese njenom jačanju. Sve isto kao Hill ovde, dakle. I snimi on spot s Trumpom, u kome i Trump i Đurić kažu da su demokratija i vladavina prava važni za prosperitet američkog naroda.

I još, Đurić snimi spot s Trumpom u kome i on i Trump kažu kako se mora poštovati volja naroda i ne smeju se krasti glasovi, a pogotovo se ne sme silom menjati izborni rezultat. I još, Đurić i Trump snime spot u kome obojica kažu da se ne smeju kršiti protokoli i tajni dokumenti držati po kućama ili čak nuditi uokolo na uvid.

I sad demokratski nastrojeni žitelji Sjedinjenih Država Đurića izvrgnu ruglu zbog takvih poruka, a on im mirno odgovori: „Nije na meni kao stranom diplomati da se bavim unutrašnjom politikom Amerike. Ovde sam da razgovaram sa svima: predstavnicima Vlade, opozicije, medija i javnosti. Takođe nije na meni da dovodim u pitanje nečiju iskrenost. Kada neko kaže da je Amerika demokratska zemlja, da su prednosti te orijentacije sada opipljive i da je njena najbolja moguća budućnost demokratija, to je poruka sa kojom ću se uvek složiti, i nastaviću da je širim koliko god mogu.“

Ima smisla, je l da? Ili nema? Šta kaže Hill?

Peščanik.net, 11.08.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).