Kako poslodavac može da se reši zaposlenog koji ga nervira time što traži i brani svoja zakonom garantovana prava? Ovo je pitanje od milion dolara za mnoge gazde u Srbiji. Većina to rešava pravnim nasiljem, to jest davanjem nezakonitih otkaza, uz nadu da će bivši (nezakonito otpušteni) zaposleni izračunati da mu se ne isplati da pokreće dugačak i skup radni spor. Ima i onih suptilnijih i maštovitijih, čije je postupanje zanimljivije za analizu. Ali sve se svodi na dva mehanizma: pakovanje disciplinskih prestupa nepoželjnom zaposlenom, ili otkazivanje ugovora kao višku zaposlenih. Ova druga pojava je interesantna, naročito u svetlu događaja na aerodromu u Beogradu u okviru kompanije Aerodrom ketering.
Priča o Aerodrom keteringu može se svrstati u klasike pojavljivanja stranih poslodavaca u Srbiji u poslednjoj deceniji. Naime, nije sasvim jasno zašto (a nije jasno ni kako) je ova kompanija u jednom trenutku preuzela posao od Air Serbia keteringa, druge kompanije koja je funkcionisala na aerodromu i koja poseduje (i dan danas) sve licence za bavljenje ovom specifičnom delatnošću. Aerodrom ketering (čiji zakonski zastupnici dolaze iz Saudijske Arabije, Egipta i Srbije) preuzeo je zaposlene i poslove od Air Serbia keteringa i zakupio inventar ove kompanije, koja je do tog trenutka (decenijama unazad, pre toga kao JAT ketering) sasvim dobro obavljala poslove. Motivacija za ovako nešto nije poznata i veoma teško se može racionalno objasniti. U ovom slučaju nosi i posebnu težinu jer se odvija na veoma specifičnom mestu – aerodromu koji mora funkcionisati besprekorno.
Prema rečima predstavnika reprezentativnog sindikata u Aerodrom keteringu (dalje: sindikat), prvi problemi sa novim poslodavcem počinju već 2021. godine kada zaposleni otkrivaju da im nije uplaćivano zdravstveno osiguranje. Otprilike u isto vreme, Aerodrom ketering pravi 4 ćerke firme na koje prebacuje pojedine segmente svog poslovanja. Kako je to moguće i ko je dozvolio takvu pravnu gimnastiku, nije poznato. Aerodrom ketering ostaje da postoji, ali je sada manje više prazna ljuštura, dok novonastale firme obavljaju poslove koji su im povereni. Naravno, i zaposleni prelaze u ove firme. Ali ništa dobro ne proističe iz ovih promena, zarade kasne, i dalje se ne uplaćuju doprinosi, pa se u februaru 2022. održava štrajk upozorenja. Jedini (posredni) rezultat tog štrajka je otkaz predsedniku sindikata, kojeg inspektor rada ipak vraća na posao do okončanja radnog spora koji je pokrenuo protiv poslodavca. Ovakva situacija traje tokom cele 2022, da bi u nekom trenutku poslodavac (poslodavci?) počeo da vraća zaposlene iz ćerki firmi u matičnu kompaniju, Aerodrom ketering. Sve ćerke firme su u blokadi, sa ogromnim dugovima. Radnici opet protestuju zbog dugovanja poslodavca prema njima i zamorne gimnastike sa prebacivanjima iz jedne u drugu firmu na svakih nekoliko meseci. Odmah nakon tog protesta, poslodavac počinje da traži radnike u Indiji. Velika većina onih koji su protestovali i potpisali imenom i prezimenom zahteve da poslodavac poštuje zakon otpušteni su 17. marta 2023. Oni koji još uvek nisu tvrde da su zadržani samo da bi obučili novopridošle radnike. Vlasnik Aerodrom keteringa još u julu 2022. otvara još jednu novu firmu, Airport Food Production – svi indijski radnici su sada (navodno) zaposleni u njoj, a zakonski zastupnici su identični onima iz Aerodrom keteringa. Vlasnik je iz Saudijske Arabije (isti kao vlasnik Aerodrom keteringa) a osnivački kapital je (naravno) 100 dinara.
Možemo reći da je ovako nešto nedopustivo i da predstavlja zloupotrebu zakonske mogućnosti lakog otvaranja novih privrednih subjekata. Možemo pričati i o tome kako država ne reaguje na činjenicu da se izuzetno osetljivi poslovi na aerodromu, koji ne nose samo ekonomski već i bezbednosni rizik, obavljaju na ovaj način. Ali hajde prvo da razmotrimo pitanje kako su radnici Aerodrom keteringa dobili otkaze?
Prema rečima sindikata, dobili su ih kao višak zaposlenih. I tu se javlja veliki broj problema, nezavisno od dovođenja indijskih radnika. Najpre, da bi zaposleni postali višak treba da postoji razlog zašto je došlo do tog viška – konkretni radnici su kao i obično obavljali svoje poslove, Aerodrom ketering je jedina kompanija koja vrši ovu vrstu usluge na aerodromu (setimo se da je Air Serbia ketering uspavan) a aerodrom prema zvaničnim podacima posećuje sve više putnika i on se proširuje za ceo novi terminal koji će uskoro biti u funkciji. Obim posla dakle nije ugrožen, a ne može se pričati ni o drugim vrstama promena (strukturnim, ili uvođenju nove tehnologije rada). Koji je dakle racionalan razlog? Eventualno loše poslovanje firme, koja bi u tom slučaju morala da smanji svoj obim poslovanja iako postoji jednaka tražnja za njenim uslugama. Na stranu činjenica da izgleda kao nemoguće da poslujete tako loše da upropastite kompaniju koja ima monopol nad visokoprofitabilnom delatnošću na frekventnom aerodromu – pitanje je i zašto se niko iz države nije oglasio tim povodom, gde su se upalile (ako su se upalile) crvene lampice? Ili je to sve političko, a ne pravno i ekonomsko pitanje, pa kao i uvek javnost ne treba da gura svoj radoznali nos u ta pitanja?
Dalje, postavlja se pitanje kako je sproveden program rešavanja viška zaposlenih ako sindikat ni u jednom trenutku nije konsultovan o tome? Nikako, jer suprotno zakonu nikada nije ni donet. Poslodavac je, prema rečima sindikata, obrazovao neku komisiju i utvrdio neke kriterijume prema kojima su zaposleni navodno otpušteni – ali to ni izdaleka ne zadovoljava zakonski minimum procedure. Svi ovi otkazi su dakle nezakoniti već samim načinom na koji ih je poslodavac procesuirao. Setite se Fijata i fantomskog programa rešavanja viška zaposlenih – država ni do danas nije objasnila da li je taj program donet ili nije. U tom slučaju nije bilo naročitih turbulencija među radnicima zbog ove potencijalne nezakonitosti koja obara sve njihove otkaze. U slučaju aerodroma, sindikat je rešen da ide do kraja i verovatno ćemo gledati sudski epilog i dobiti jasan odgovor na pitanje kako je to poslodavac postupio (a prema svim raspoloživim podacima, postupio je očigledno nezakonito).
Pošto smo zaključili da su otkazi nezakoniti, postavlja se jedno daleko složenije pitanje: kako je poslodavac doveo radnike iz Indije da preuzmu poslove otpuštenih ljudi? Na ovo pitanje ni sindikat ne zna precizan odgovor, pa nije naodmet razmotriti nekoliko opcija koje su mogle da se dese.
Za početak, ako je Aerodrom ketering zaposlio sve ove radnike, to je očigledno nezakonito jer je potrebno sačekati tri meseca nakon što ste nekoga otpustili da bi na njegovo mesto doveli drugog radnika. U periodu od tri meseca, prednost u zapošljavanju ima upravo onaj radnik koji je inicijalno otpušten. Ovo dakle nije opcija koja bi se mogla koristiti.
Isti zaključak se može izvesti i ukoliko su indijski radnici dospeli u Aerodrom ketering na osnovu zaključenja nekog drugog ugovora sa ovom kompanijom, na primer o obavljanju privremenih i povremenih poslova – poslodavac ne može fingirati da je prestala potreba za radom pa angažovati na istim poslovima drugo lice po drugačijem pravnom osnovu. Povrh toga, uopšte ne može angažovati lice van radnog odnosa za obavljanje poslova koji spadaju u osnovnu delatnost poslodavca. I ovo je dakle put koji je nezakonit.
Ako su zaposleni iz Indije međutim angažovani preko nove firme Airport Food Production (dalje: AFP) kako se može zaključiti prema oskudnim dostupnim informacijama, postavlja se pitanje u kakvom su odnosu nova firma i Aerodrom ketering. Ili drugačije, kako Aerodrom ketering može da koristi zaposlene AFP-a?
Možemo da pretpostavimo da se AFP pojavljuje kao agencija za privremeno zapošljavanje i ustupa svoje zaposlene. Ovo je malo verovatno, ne samo zbog činjenice da u APR-u AFP nije registrovan za ovako nešto, već i zbog toga što bi se na ovaj način prekršio Zakon o agencijskom zapošljavanju na dva načina. Najpre, Aerodrom ketering ne bi mogao da angažuje ustupljene zaposlene na poslove na kojima postoji višak zaposlenih, jer je to izričito zabranjeno članom 13. Zakona o agencijskom zapošljavanju. Drugo, indijski radnici ne mogu da budu zaposleni na neodređeno vreme jer tako nešto (još uvek) nije dozvoljeno stranim radnicima u Srbiji, pa samim tim Aerodrom ketering i AFP ne mogu da izbegnu kvotu od maksimalno 10% ustupljenih radnika kod poslodavca prema članu 14. Zakona o agencijskom zapošljavanju – a angažovanje indijskih radnika daleko premašuje taj udeo. Dakle i ovaj način angažovanja je nezakonit.
Konačno, treba imati u vidu i jedan od omiljenih načina da se doskoči ograničenju zapošljavanja ako se radnici prethodno otpuste kao višak radnika. To je čuveno autsorsovanje (eng. outsourcing), poveravanje poslova koje jedna kompanija više ne želi da obavlja samostalno nekoj drugoj kompaniji. Ovaj mehanizam nije stran poslodavcima u Srbiji. On takođe nije uvek ni zakonit kada je reč o postupanju prema radnicima, ali su zloupotrebe ovog tipa još uvek dovoljno mlade da ne postoji izgrađena sudska praksa – i u tome poslodavci očigledno vide svoju šansu. Princip otpuštanja radnika radi poveravanja poslova nekom drugom je veoma jednostavan. Poslodavac obriše određene poslove iz svoje delatnosti, otpusti zaposlene na tim poslovima kao višak zaposlenih, a onda odmah poveri obavljanje tih poslova nekoj drugoj kompaniji, po osnovu zaključenja ugovora o poslovnoj saradnji. Ovako se poslodavci obično rešavaju svih onih poslova koji se mogu poveriti drugima, dakle koji ne spadaju u osnovnu delatnost poslodavca (na primer, računovodstveni i pravni poslovi, poslovi održavanja higijene i slično). Ono što je nezakonito u tom tumačenju jeste upravo činjenica da zaposleni koji je proglašen viškom dobija otkaz zato što je za njegovim radom prestala potreba. A potreba očigledno postoji budući da poslovi nastavljaju da se obavljaju i po njegovom otpuštanju – reč je dakle o fingiranju prestanka potrebe, pa je nužno da takav zaposleni dobije zaštitu suda. Argument koji poslodavci u ovom slučaju koriste, da su oni autonomni i vlasni da organizuju svoje poslove onako kako žele i kako im se najviše isplati, nikako ne prolazi – radno pravo je starije od slobode poslodavaca da uvećaju svoj profit; ono je i nastalo kao odraz težnje da se radnicima ponude uslovi rada (i zaštita zaposlenja) dostojna čoveka. U suprotnom bismo verovatno još uvek imali robovlasničke odnose.
Ali čak i da prihvatimo mogućnost da se ovako nešto desilo u slučaju burazerskog partnerstva Aerodrom keteringa i AFP-a, opet dolazimo do niza pitanja bez odgovora koja ukazuju da je i takvo postupanje nezakonito. Najpre, poslodavac je ovde otpustio ljude koji su očigledno obavljali poslove koji predstavljaju osnovnu delatnost, nisu dakle u pitanju pomoćne delatnosti koje bi uopšte mogle da se povere drugome na ovaj način. U radnopravnom smislu nije dakle moguće zameniti radnike na ovaj način i ceo mehanizam predstavlja veoma providno fingiranje legalnosti postupka. I u privredno-pravnom smislu je sumnjivo koliko je AFP uopšte posebna kompanija koja nije zavisna od Aerodrom keteringa – osnivač i vlasnik je isto lice, zakonski zastupnici su identični, jasna je namera da se samo fingira da je reč o nekom posebnom entitetu, a da kompanija zapravo ne postoji (osim formalno) i ne obavlja nikakvu delatnost (osim što će ući na teren Aerodrom keteringa i preuzeti njegove poslove). Dodatna pitanja koja se postavljaju, i koja nisu usko povezana sa radnopravnim statusom, su međutim takođe veoma ozbiljna: da li su novi radnici obučeni za specifičan rad na aerodromu (i na kojem jeziku je to učinjeno); da li su prošli bezbednosne provere; da li imaju dozvole da se nalaze na mestima na kojima će raditi? Ko može da garantuje da je procedura njihovog osposobljavanja završena u skladu sa zakonom i da li relevantni državni organi uopšte znaju šta se dešava na aerodromu – ako znaju, kako su procenili bezbednosne rizike i koje su korake preduzeli da ih umanje?
Iz sindikata kažu da su se obraćali inspekciji rada i da (do 1. aprila, dana kada je ovaj tekst napisan) nije bilo odgovora. Inspekcija rada međutim mora reagovati nakon što se pokrenu radni sporovi povodom nezakonitog otkaza – a otkazi radnicima su očigledno nezakoniti. Biće zanimljivo ispratiti sudske postupke, ali i kako će poslodavac pravno urediti rad indijskih radnika na aerodromu. Ovako kako sada izgleda, na osnovu dostupnih informacija koje su u ovom tekstu izložene, čini se da nema mehanizma da to uradi na zakonit način. I o tome će verovatno poslednju reč dati sud.
U međuvremenu, možemo se samo zapitati da li smo dobili novi način zamene domaćih radnika stranim radnicima? U Hrvatskoj na primer je to već odavno uočeno. Čak i dok su postojale kvote za dovođenje stranih radnika, u hotelijerstvu su poslodavci znali otpustiti sve domaće radnike preko noći i dovesti (po pravilu) azijske radnike da ih zamene. Oni su pri tome ipak poštovali minimalna zakonska pravila (ako nisu, bili su tuženi), a i sezonski karakter poslova išao im je na ruku. Na aerodromu postoje periodi turističke sezone i pojačanog broja letova, ali aerodrom radi tokom cele godine. Istovremeno, zakonska pravila su daleko od savršenih ali još uvek sasvim dovoljno štite radnike da poslodavac ne može po slobodnoj volji da proglašava višak zaposlenih onda kada tako nešto jednostavno ne odgovara realnosti, a sve u cilju sankcionisanja neposlušnih i dovođenja jeftinijih radnika. Zato se samo treba nadati da će sudije u očigledno predstojećim radnim sporovima biti vezane za slovo zakona. A od države ne treba očekivati previše, jer je očigledno da strani poslodavci uživaju određeni stepen faktičke eksteritorijalnosti, nedodirljivosti prilikom kršenja zakona. Pitanje je samo gde će se postaviti granica okretanja glave državnih organa. U ovom slučaju nemaju mnogo izbora: ukoliko budu aktivno podržavali nezakonito postupanje poslodavca, sledi im (nam) blokada aerodroma koju je sindikat već najavio. Izgleda da je blokiranje saobraćajne infrastrukture jedini način da se ljudima na vlasti privuče pažnja.
Peščanik.net, 03.04.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mario Reljanović (see all)
- Mali leksikon radničkih užasa - 04/04/2024
- Domaćica mora biti zdrava? - 28/03/2024
- Diskriminacija je samo reč, i ništa više - 27/03/2024
