Na Sretenje, povodom Dana državnosti, u Kragujevac su, kaže vest, došli studenti iz Novog Sada, Beograda, Niša, Kraljeva, Novog Pazara, Užica i Čačka. Neki od njih to su učinili peške, pokazujući time spremnost na ličnu žrtvu. U Kragujevcu, ali i na putu do tamo, sačekalo ih je desetine hiljada građana. Skup je bio ne samo veliki, već i simboličan. A simboli su važni, ako ne i presudni, u održanju svake zajednice.
Na Sretenje, zborom građana, počeo je Prvi srpski ustanak u Orašcu sa ciljem nacionalnog oslobođenja. Takođe, na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi srpski Ustav. A ustavi, kao što znamo, služe ograničavanju moći vladara. Motivi oslobođenja od ugnjetavanja iz Orašca i ustavnog ograničavanja moći vlasti iz Kragujevca, moćni su simboli subotnjeg skupa. Moderna Srbija se duže od decenije suočava sa aktuelnom domaćom tiranijom koja je ponizila Ustav.
Masovno okupljanje pod srpskom zastavom sa ciljevima oslobođenja i uspostavljanja ustavnosti može se, bez ikakve ograde, smatrati istinskom građanskom revolucijom. Građani (studenti, seljaci, penzioneri, zaposleni i drugi) traže samo jedno: odgovornu i ograničenu vlast.
Takav miran i jasno usmeren protest (a može i: buna) rezultiraće, pre ili kasnije, ostvarenjem oba cilja.
Međutim, neko je primetio kako se prvi put studenti iz Novog Pazara sreću pod nacionalnom zastavom sa svojim kolegama u Šumadiji. Ovo opažanje dolazi iz jasnog razloga – trenutna izvršna vlast već duže od 30 godina svoj opstanak gradi na nacionalnim podelama i mržnji. Podela na Srbe i Bošnjake, pa i među mladim ljudima, tu je igrala glavnu ulogu.
Studentski marš ka Kragujevcu iz Novog Pazara podsetio me je na maj 2002. godine i razgovor mladića Fikreta i tadašnjeg predsednika Vlade Zorana Đinđića. Na jednoj tribini (koje ovih dana bezuspešno pokušava da kopira uzurpator svih institucija), Fikret je pitao Đinđića baš nešto o međunacionalnim odnosima. Bilo je jasno da je skeptičan prema porukama predsednika Vlade, upravo zbog tzv. nacionalnog pitanja.
Odgovor Zorana Đinđića o pogledu u budućnost gotovo da je ušao u legendu. („Vi ste mlad čovek, gledajte u budućnost… gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja.“) Ta legenda je do subote živela kao utopija, kao neostvarena, a možda i neostvariva želja nekoga koga više nema. Nekoga koga je spržilo političko nasilje i mržnja. Većina Srbije je mislila da nema budućnosti o kojoj je govorio Đinđić, a koju je u odgovoru Fikretu on formulisao ovako:
„Ja sam pristalica politike – hajde da nađemo stvari u kojima svi možemo da dobijemo. Hajde da ne nađemo stvari da se sporimo gde neko može da izgubi. Ima toliko stvari koje možemo da dobijemo u saradnji, pa kad sve njih uradimo, hajde onda da se delimo. Kada sve probleme rešimo, da kažemo – hajmo sada da se razgraničimo. Ali ja sam siguran da taj trenutak nikada neće doći, jer život će uvek pred nas da stavlja probleme koje samo zajednički možemo da rešimo.“
Zvuči jednostavno, zar ne? Izgleda da je bilo potrebno da prođe više od 20 godina da se iz neostvarive vizije transformiše u životnu realnost i neophodnost. Možda nam se, zajedno sa drugim simbolima, i legenda iz 2002. vratila kroz zagrljaj studenata iz Novog Pazara sa studentima iz drugih gradova, svih rođenih baš negde oko te godine.
Možda je, gledajte u budućnost, tamo ćemo se sastati vi i ja, zapravo značilo: sretnimo se na Sretenje. Ne znam gde je u subotu bio Fikret, mada bih volela da znam. Ali njegovi iz Novog Pazara su krenuli u Kragujevac i to je najbolja moguća vest iz budućnosti.
Peščanik.net, 17.05.2025.
Srodni linkovi:
Mijat Lakićević – Zoran Đinđić: Poslednje predavanje
Ivo Kara-Pešić – Đinđić Zoran po drugi put među Srbima
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Nedostojni - 29/04/2026
- Na početak - 25/04/2026
- Vučiću, Orbane - 15/04/2026
