Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ovo je veliki dan za Džordža Flojda, reče Tramp. Veliki dan za čoveka kojeg više nema zato što ga je država ubila. Flojd gleda taj veliki dan negde odozgo, kako pokaza moćnik svojom državotvornom belom šakom. Veliki dan, baš kao što je bio za penzionere Srbije čiju je smrt država ubrzala otevši im penzije, dan kada je Vučić poslao Prvo Pismo, ne žrtvama kojih tad već nije bilo, nego nama nedovoljno žrtvovanim, nama preteklima. Veliki dan, kao za penzionere puštene iz kućnog pritvora, kao onaj kad nam stiže Drugo Pismo o tome kako smo temelj ove države. Temelj, slaba je to reč, uzidani smo u temelj, kao u Skadar na Bojani, na osnovu istog onog dijaboličnog, a navodno sudbinskog i mitskog besmisla koji je mladu Gojkovicu zarobio u zidinama nesagradivog grada.

Uzidani, pa iz ionako razorenih temelja prigodno razuzdano pušteni, da stalno održavamo nikad završenu državu svojim beslovesnim glasovima. Glasaće i oni tamo, kod belog gazde, kao i mi ovde kod ovog našeg, opet ćemo glasati. Nikad nam glasanja dosta biti neće. Glasaćemo za gazde ili protiv njih, sada to postaje svejedno, a oni će milom, silom ili prevarom, stalno pobeđivati, oni ili njima sasvim slični. Umesto da budu isključeni iz ljudske istorije, čak i one koja se bavi beščašćem.

Glasaćemo, jer to je isprazni praznik demokratije, kao da parlament nije još pre dve i po hiljade godina ponikao iz agore, javnog prostora, trga, ulice. Pa parlament postade institucija, a sve drugo ostade uličarenje, sve drugo je, kažu nam, negacija demokratije. Trampovi poniženi građani su izašli da oprobaju prokaženu uličnu demokratiju. Mi, Vučićevi, to smo povremeno činili, u krajnje ograničenom broju, koji je autokrata navodno uvek znao napamet, u glavu.

Glasaćemo, umesto da preplavimo agoru koju još nismo otkrili. Da glasno kažemo, još smo ljudi, pogledajte nas, poslušajte nas. Još nismo nesrećni eksperimentalni pacovi, ne smete nas ubijati, ponižavati, prebrojavati.

Glasaćemo, umesto da poteramo autokrate ravno u van-istorijsko beščašće kamo spadaju. Samo napred, glasajmo, biće još velikih dana.

Peščanik.net, 08.06.2020.

BOJKOT IZBORA 2020.

The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.
Vesna Rakić Vodinelić

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)