Tabla: Opasnost
Foto: Peščanik

U petak, 15. oktobra, Venecijanska komisija će usvojiti mišljenje o Nacrtu akta o promeni Ustava Srbije. Sednici će prisustvovati predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i ministarka pravde Maja Popović. Kao što smo nedavno naveli na Peščaniku, predsednica Vlade Srbije je mišljenje u pripremi negirala izjavom da je „Vlada dobila pohvale Venecijanske komisije za promenu Ustava u delu o pravosuđu“. Shvativši da je ovo bilo preterano i da će javnost krajem ove nedelje možda primetiti da se radilo o neistini, u asanaciju terena odlučno su krenuli balkanski članovi Venecijanske komisije.

U vesti koju je objavio Danas, saznajemo da je srpski član Venecijanske komisije i sudija Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio da će se Komisija 15. oktobra izjasniti o Nacrtu akta o promeni Ustava, kao i da on očekuje da mišljenje bude „vrlo pozitivno“. Sa time se slaže i bosanskohercegovački član Komisije Zlatko Knežević, koji je istakao da je za Srbiju veoma važno da dobije pozitivno mišljenje Venecijanske komisije i da „veruje da će se to i dogoditi“. Dakle, sa terena prezentovanja pohvala, uz komšijsku pomoć, prešli smo na teren naručivanja mišljenja, poznatog i uobičajenog načina institucionalnog odlučivanja u Srbiji. Ovo što je pomalo neobično u ovom slučaju jeste što u ovom naručivanju sudeluju upravo članovi tela koje donosi odluku. Da li je u pitanju inercija ili zabluda da se tek spolja, a ne iznutra, može doći do pravične odluke – mogu da odgovore samo Vladan Petrov i Zlatko Knežević. Nadam se da će za to imati priliku, za šta mogu da se postaraju mediji.

Venecijanska komisija je svojim Pravilima o radu u članu 3a (nezavisnost i nepristrasnost članova) predvidela da će članovi Komisije postupati na način koji je nezavisan, nepristrasan i objektivan u odnosu na bilo koje pitanje o kome Komisija odlučuje. U istom članu pronalazimo i obavezu da se članovi Komisije ne samo tako ponašaju, već i da percepcija njihovog postupanja mora biti takva (seen to be independent, impartial and objective); kao i da prilikom javnog komentarisanja odluka i tekstova Komisije, članovi moraju biti obazrivi.

Ne znamo da li će se gospodin Knežević u petak izuzeti iz glasanja o Nacrtu akta o promeni Ustava Srbije. Svakako bi bilo dobro da to učini, zbog ovde navedenih izjava. Član Komisije Petrov i njegova zamenica će prema Pravilima o radu morati da se uzdrže od glasanja o mišljenju koje se tiče države koja ih je imenovala, ali bi i bez toga postojao drugi osnov za izuzeće – sumnja u sukob interesa. Naime, Petrov je istovremeno bio i u sastavu Radne grupe Skupštine Srbije koja je izradila akt koji će biti predmet odlučivanja.

Donekle bi moglo da nas umiri to što su članovi komisije i izvestioci o aktu koji je izradio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine ipak ozbiljni ljudi. To su potpredsednica Komisije i profesorka ustavnog prava Regina Kiener (Švajcarska); zamenik člana Komisije i sudija Vrhovnog suda Martin Kuijer (Holandija), članica Komisije, profesorka ustavnog prava i doskorašnja potpredsednica Evropskog suda za ljudska prava Angelika Helene Anna Nussberger (Nemačka); zamenik člana Komisije i profesor emeritus Jean-Claude Scholsem (Belgija); član komisije i profesor javnog prava Kaarlo Heikki Tuori (Finska); član Komisije i profesor emeritus Pere Vilanova Trias (Andora). Oni će, kao izvestioci, svojim stavovima presudno uticati na buduće mišljenje o promenama Ustava u Srbiji. Teško da bi se na njih moglo uticati balkanskim pokušajima šibicarenja pri donošenju odluka.

Mogli bismo se utešiti i time da gospoda Petrov i Knežević čine tek neznatni deo tela od 62 predstavnika država u Komisiji, za čije je odlučivanje dovoljna većina prisutnih članova. Pojednostavljeno rečeno – od njih ništa ne zavisi. Ipak, imajući u vidu ozbiljnost pitanja koje je na dnevnom redu, a tiče se promene najvišeg pravnog akta u zemlji i to u delu koje se tiče uređenja vlasti, ovakvi istupi ne bi smeli da ostanu nezabeleženi. Ne samo jer su protivni Pravilima o radu Venecijanske komisije, već i jer temeljno govore o koncepciji odlučivanja koju smo patentirali i koju se ne sramimo da kao legitimnu prikazujemo čak i na međunarodnom nivou.

Peščanik.net, 14.10.2021.

USTAV SRBIJE

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)