Tabla: Opasnost
Foto: Peščanik

U petak, 15. oktobra, Venecijanska komisija će usvojiti mišljenje o Nacrtu akta o promeni Ustava Srbije. Sednici će prisustvovati predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i ministarka pravde Maja Popović. Kao što smo nedavno naveli na Peščaniku, predsednica Vlade Srbije je mišljenje u pripremi negirala izjavom da je „Vlada dobila pohvale Venecijanske komisije za promenu Ustava u delu o pravosuđu“. Shvativši da je ovo bilo preterano i da će javnost krajem ove nedelje možda primetiti da se radilo o neistini, u asanaciju terena odlučno su krenuli balkanski članovi Venecijanske komisije.

U vesti koju je objavio Danas, saznajemo da je srpski član Venecijanske komisije i sudija Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio da će se Komisija 15. oktobra izjasniti o Nacrtu akta o promeni Ustava, kao i da on očekuje da mišljenje bude „vrlo pozitivno“. Sa time se slaže i bosanskohercegovački član Komisije Zlatko Knežević, koji je istakao da je za Srbiju veoma važno da dobije pozitivno mišljenje Venecijanske komisije i da „veruje da će se to i dogoditi“. Dakle, sa terena prezentovanja pohvala, uz komšijsku pomoć, prešli smo na teren naručivanja mišljenja, poznatog i uobičajenog načina institucionalnog odlučivanja u Srbiji. Ovo što je pomalo neobično u ovom slučaju jeste što u ovom naručivanju sudeluju upravo članovi tela koje donosi odluku. Da li je u pitanju inercija ili zabluda da se tek spolja, a ne iznutra, može doći do pravične odluke – mogu da odgovore samo Vladan Petrov i Zlatko Knežević. Nadam se da će za to imati priliku, za šta mogu da se postaraju mediji.

Venecijanska komisija je svojim Pravilima o radu u članu 3a (nezavisnost i nepristrasnost članova) predvidela da će članovi Komisije postupati na način koji je nezavisan, nepristrasan i objektivan u odnosu na bilo koje pitanje o kome Komisija odlučuje. U istom članu pronalazimo i obavezu da se članovi Komisije ne samo tako ponašaju, već i da percepcija njihovog postupanja mora biti takva (seen to be independent, impartial and objective); kao i da prilikom javnog komentarisanja odluka i tekstova Komisije, članovi moraju biti obazrivi.

Ne znamo da li će se gospodin Knežević u petak izuzeti iz glasanja o Nacrtu akta o promeni Ustava Srbije. Svakako bi bilo dobro da to učini, zbog ovde navedenih izjava. Član Komisije Petrov i njegova zamenica će prema Pravilima o radu morati da se uzdrže od glasanja o mišljenju koje se tiče države koja ih je imenovala, ali bi i bez toga postojao drugi osnov za izuzeće – sumnja u sukob interesa. Naime, Petrov je istovremeno bio i u sastavu Radne grupe Skupštine Srbije koja je izradila akt koji će biti predmet odlučivanja.

Donekle bi moglo da nas umiri to što su članovi komisije i izvestioci o aktu koji je izradio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine ipak ozbiljni ljudi. To su potpredsednica Komisije i profesorka ustavnog prava Regina Kiener (Švajcarska); zamenik člana Komisije i sudija Vrhovnog suda Martin Kuijer (Holandija), članica Komisije, profesorka ustavnog prava i doskorašnja potpredsednica Evropskog suda za ljudska prava Angelika Helene Anna Nussberger (Nemačka); zamenik člana Komisije i profesor emeritus Jean-Claude Scholsem (Belgija); član komisije i profesor javnog prava Kaarlo Heikki Tuori (Finska); član Komisije i profesor emeritus Pere Vilanova Trias (Andora). Oni će, kao izvestioci, svojim stavovima presudno uticati na buduće mišljenje o promenama Ustava u Srbiji. Teško da bi se na njih moglo uticati balkanskim pokušajima šibicarenja pri donošenju odluka.

Mogli bismo se utešiti i time da gospoda Petrov i Knežević čine tek neznatni deo tela od 62 predstavnika država u Komisiji, za čije je odlučivanje dovoljna većina prisutnih članova. Pojednostavljeno rečeno – od njih ništa ne zavisi. Ipak, imajući u vidu ozbiljnost pitanja koje je na dnevnom redu, a tiče se promene najvišeg pravnog akta u zemlji i to u delu koje se tiče uređenja vlasti, ovakvi istupi ne bi smeli da ostanu nezabeleženi. Ne samo jer su protivni Pravilima o radu Venecijanske komisije, već i jer temeljno govore o koncepciji odlučivanja koju smo patentirali i koju se ne sramimo da kao legitimnu prikazujemo čak i na međunarodnom nivou.

Peščanik.net, 14.10.2021.

USTAV SRBIJE

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Vladavina prava kroz Poglavlje 28 – zaštita prava potrošača i zaštita zdravlja (NKEU, 2020), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2020), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)