Rektorat UB, foto: Peščanik
Rektorat UB, foto: Peščanik

Sistem visokog obrazovanja u Srbiji izložen je mnogim infekcijama koji nagrizaju njegovo tkivo: diplome stečene u samostalnim trgovinskim radnjama koje se nostrifikuju i omogućavaju prelazak kandidata na više nivoe studija, suspektni doktorati koji sadrže plagirane delove teksta, besmislene opise metoda koji nisu korišćeni u istraživanju koje uz to i nije deo doktorata, master diplome stečene u naučnim oblastima kojih diplomirani majstori akademskog zanata ne mogu da se sete… neki su od uznemirujućih simptoma teškog stanja pada akademske čestitosti sa kojima se suočava visoko obrazovanje u Srbiji. Da to nije prošlo neopaženo i izvan granica Srbije govori sledeća vest.

Početkom marta objavljena je vest da je na sednici Borda Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) održanoj 20. februara 2020, Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) odbijena molba za obnavljanje punopravnog članstva u ovoj organizaciji. Iako je recepcija ove vesti, sudeći po izjavama aktera, u resornom ministarstvu i javnosti, izazvala iznenađenje, za one koji prate prilike u visokom obrazovanju ovakav epilog procesa dugog nekoliko godina nije iznenađujući.

Nekadašnja Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) je, nakon uspešno okončane eksterne evaluacije Evropskog registra za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Quality Assurance Register for Higher Education – EQAR) u decembru 2012. podnela molbu za učlanjenje u Evropsku asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), koja je na osnovu izveštaja EQAR-a i odobrena 25. aprila 2013. Tako je KAPK dobio status punopravnog člana ENQA u trajanju od pet godina, uz napomenu da bi „bilo korisno obratiti pažnju na preporuke panela, a posebno na ona područja u kojima se očekuje napredak koja se pominju u Aneksu dopisa“.1 Pet godina kasnije, nakon izvršene ponovne eksterne evaluacije, ENQA je 19. marta 2018. obavestila KAPK da je 22. februara 2018. komisija ENQA „zaključila da ukupni nivo usaglašenosti sa Standardima i smernicama za osiguranje kvaliteta u evropskom prostoru visokog obrazovanja (Standards and Guidelines for Quality Assurance in the European Higher Education Area – ESG) nije dovoljan (podvukla IJ) da se obnovi članstvo KAPK-a u ovoj fazi. KAPK pokazuje napredak u određenim oblastima, ali postoje brojna pitanja koja su zabrinjavajuća… Komisija je stoga odlučila da imenuje KAPK za ‘člana koji se preispituje’2 (podvukla IJ) na period od dve godine“.3 Nažalost, ova promena statusa KAPK-a prošla je relativno neprimećeno od strane javnosti, iako je u dopisu jasno naglašeno da „članovi koji se ‘preispituju’ zadržavaju svoja članska prava i dužnosti tokom perioda razmatranog članstva (najviše dve godine)“. O eventualnim posledicama po sistem i njegove protagoniste nije bilo javne diskusije, a novodoneti Zakon o viskom obrazovanju4 koji je oštro kritikovan od strane akademske i stručne javnosti nije dovođen u vezu sa ovim problemom, iako se glavna zamerka iznesena na račun ovog zakona ticala jasne intencije zakonodavca da centralizuje i monopoliše procese odlučivanja i upravljanja u visokom obrazovanju: „Zakon o visokom obrazovanju predstavlja udar na autonomiju univerziteta a… nova zakonska rešenja vode ka centralizaciji obrazovanja, jer se za sve pita Vlada, Ministarstvo prosvete i ministar“ (Danas, 29.11.2017, „Više od 1.000 potpisa za hitnu izmenu obrazovnih zakona“). Tom prilikom je tadašnji generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović „ocenio da će nova zakonska rešenja imati nesagledive posledice po razvoj visokog obrazovanja. On je podsetio da je u analizi Evropske asocijacije univerziteta, autonomija univerziteta u Srbiji relativno loše ocenjena, a da će nova zakonska rešenja sigurno pogoršati ocene u pogledu organizacione, akademske i autonomije zapošljavanja“ (ibid).

U oktobru 2019, po isteku dve godine od donetog rešenja o promeni statusa, ENQA komisija je sprovela ponovnu eksternu evaluaciju o čijem ishodu je 28. februara 2020. obavestila NAT. U dopisu stoji: „ukupni nivo usaglašenosti sa ESG-om nije dovoljan (podvukla IJ) za obnavljanje članstva u ENQA u ovoj fazi. Komisija je posebno zabrinuta zbog pitanja u kojima je postignuta samo delimična usaglašenost sa ESG-om“.5 U jednoj od preporuka Komisija se određuje i prema promenama nastalim u međuvremenu: „agenciji se preporučuje da ojača svoju nezavisnost od… vlade (podvukla IJ)“.

Da su nadležni bili upućeni u izglednost ovakve odluke da se naslutiti iz izjave direktorke NAT Jelene Kočović objavljene 31. januara 2020. na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pod naslovom „Fakultetske diplome iz Srbije validne“ i izjave ministra prosvete Mladena Šarčevića objavljene 5. februara 2020. na istom sajtu pod naslovom „Ministar Šarčević: Diplome iz Srbije se ne dovode u pitanje“. U svojoj izjavi ministar Šarčević kaže: „osnivanjem Nacionalnog tela za akreditaciju (NAT) stvoreno je potpuno nezavisno telo“. U daljem tekstu on pojašnjava: „Ranije smo imali Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja nije bila nezavisno telo. Sistem je promenjen donošenjem Zakona o visokom obrazovanju 2017… prijave za akreditaciju visokoškolskih ustanova ne idu više Ministarstvu prosvete već NAT-u, uplate za akreditaciju takođe direktno tom telu“.

Ovaj javni monolog potaknut lošom savešću upire prstom u strukturne probleme nastale upravo donošenjem novog Zakona o visokom obrazovanju tokom mandata ministra Šarčevića. Imajući u vidu da Zakon o visokom obrazovanju u Članu 16 kaže: „Organ upravljanja Nacionalnog akreditacionog tela je upravni odbor. Upravni odbor ima sedam članova, koje imenuje Vlada (podvukla IJ), vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola… Član upravnog odbora ima pravo na naknadu za rad u iznosu koji utvrđuje Vlada (podvukla IJ)“. Ideja koju iznosi Šarčević o „potpuno nezavisnom telu“ deluje u najmanju ruku čudno. Ipak, ova interpretativna dilatacija pojma „nezavisno“ očigledno nije impresionirala donosioce rešenja kojim se NAT-ova molba za obnavljanje punopravnog članstva odbija, a ponovna mogućnost za upućivanje molbe za promenu statusa odgađa za dve godine.

Od početka mandata ministra Šarčevića uspavana akademska zajednica je nemo i bez većih otpora posmatrala kako on „reformiše“ douniverzitetsko obrazovanje, ne pružajući artikulisanu i jasnu podršku kolegama zaposlenima u osnovnim i srednjim školama. Prvi značajniji otpor unutar akademske zajednice artikulisan je povodom neprimereno kratke „javne diskusije“ i donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2017. Ovim zakonom već narušenom imuno sistemu visokog obrazovanja prepisan je pogrešan protokol lečenja, koji je pacijentu sa kompromitovanim odbrambenim mehanizmom dodatno narušio integritet i autonomiju. Protivpravne odluke (poput one koju je donela Skupština Srbije da su visokoškolske ustanove u obavezi da prime dokumenta kandidata koji žele da upišu drugi ili treći nivo studija, iako su diplome na prethodnom nivou studija stekli na neakreditovanim programima osnovnih ili master studija), neodmerene izjave ministra koje imaju za cilj da relativizuju odluke za to nadležnih organa (poput one koju je dao nakon što je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu doneo odluku u vezi sa doktoratom Siniše Malog: „Da sam mu šef, ja ga ne bih dao jer dobro radi svoj posao“) i proizvođenje diskursa kontinuirane neizvesnosti indukovane kapricioznom politikom donošenja odluka kojima se menjaju uslovi u toku procesa (poput skandaloznog pokušaja retroaktivnog oduzimanja budžetskih mesta Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu početkom jula 2019, nakon već raspisanog konkursa za upis studenata na prvu godinu studija i održanog prijemnog ispita prema propozicijama raspisanog konkursa). Pod dejstvom neadekvatnog protokola lečenja doktora bez doktorata simulirana stvarnost naprednjačkog matriksa otkriva trule, disfunkcionalne i korupcijom kompromitovane delove sistema, koje više nije moguće sakriti, a to potvrđuje i ova odluka Komisije ENQA.

Autorka je profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Peščanik.net, 07.03.2020.

Srodni link: Biljana Stojković – Budućnost univerziteta

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU


________________

  1. Videti više o tome u dopisu Full membership of CAQA in ENQA.
  2. „member under review“.
  3. Videti više o tome u dopisu Reconfirmation of membership of CAQA in ENQA.
  4. Zakon o visokom obrazovanju donela je Narodna skupština Republike Srbije, na sednici Petog vanrednog zasedanja u Jedanaestom sazivu, 27. septembra 2017. godine.
  5. Videti više o tome u dopisu Membership of NEAQA in ENQA.