Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Opšte je mesto da je Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac nestala. Nismo je ni ranije viđali, ali se sumnja u njen nestanak pojačala izostankom reakcije tužilaštva na događaje poslednjih meseci – navedimo samo ozbiljne indicije da su državni organi učestvovali u radnjama koje su dovele do ugrožavanja zdravlja stanovništva, kao i odsustvo reakcije prilikom primene policijske torture tokom vanrednog stanja i julskih protesta u Beogradu.

Pogledamo li aktivnosti glavne tužiteljke, kojoj su strogo hijerarhijski podređeni svi drugi tužioci – ona je ili na putu ili izgrađuje međunarodne odnose. U februaru je bila u Švajcarskoj, dok je početkom marta ceremonijalno posetila Hag. Ovo su i dalje glavne vesti na internet prezentaciji republičkog javnog tužilaštva. Nakon toga, gospođi Dolovac se gubi baš svaki trag, pa čak i međunarodni. Ovo otvara i mogućnost da je zatražila azil u stranoj zemlji, zbog progona kome je izložena. Naravno, radi se o izuzetno ozbiljnom progonu u Srbiji, kojim se od nje zahteva da radi svoj posao.

Međutim, nije sve tako crno kao što na prvi pogled izgleda. Još u septembru prošle godine, Dolovac se vratila svom osnovnom zanimanju. Ona je zahtevala od Etičkog odbora Državnog veća tužilaca da inicira disciplinski postupak protiv njenog zamenika i člana Državnog veća tužilaca Gorana Ilića. Dolovac se izuzetno zabrinula zbog toga što su tabloidi pisali da je Ilić prisustvovao rođendanu Stanislava Dukića, kolege i člana Državnog veća tužilaca, pri čemu je on, kao i nekolicina drugih prisutnih tužilaca navodno „slavio rođendan sa narko-dilerima“. U ovom slučaju, reakcija Dolovac je bila hitra i odlučna.

Etički odbor se brzinom svetlosti obratio Disciplinskom tužiocu sa tvrdnjom da je Ilić prisustvom rođendanskoj proslavi učinio težak etički prekršaj (a samim tim i disciplinski prekršaj), a da su to učinile i njegove kolege, članovi Državnog veća tužilaca – Radovan Lazić, Sandra Kulezić, ali i sam Disciplinski tužilac Zoran Vidaković. Zbog toga je on izuzet iz daljeg postupka, koji je sproveo njegov zamenik.

Sasvim slučajno i zgodno, ispostavilo se da su Goran Ilić, kao i svi drugi tužioci tabloidno označeni da su povezani sa kriminalom, uporni i oštri kritičari (ne)rada i ustrojstva javnog tužilaštva.

U jesen 2019, stupce režimskih medija, ali i njihove informativne programe preplavile su optužbe i odbrane, sučeljavanja i javna presuđenja. Zaključeno je da su građani nezadovoljni radom javnog tužilaštva ne krivicom i odlukama gospođe Dolovac, ne ni belodanom zavisnošću tužilaštva od izvršne vlasti, već upravo zbog lične, gotovo kumovske povezanosti pojedinih tužilaca i članova visokih tužilačkih organa sa trgovinom narkoticima. Ovu povezanost tužioci su bahato demonstrirali čak i zajedničkim proslavama.

Ipak, krajem februara ove godine, neposredno pre nego što će ceo svet stati, zamenik Disciplinskog tužioca odbacio je disciplinsku prijavu Etičkog odbora, koju je inicirala Dolovac. Ovaj organ je ustanovio da je prijava neosnovana u odnosu na svo četvoro tužilaca i da u njihovim radnjama nema elemenata disciplinskog prekršaja.

Šta je u postupku zapravo utvrđeno? Pre svega, da od pet osoba navedenih u tabloidima, čija su imena zatim nebrojeno puta ponovljena u medijima, događaju nije prisustvovalo njih četvoro. Jedina osoba čije ime su naveli tabloidi, a koja je prisustvovala proslavi izjavila je da tužioce koji su navedeni u prijavi ne poznaje, kao i da nije imala uvid u spisak gostiju. Ova osoba je priložila i dokaze da protiv nje nije pokrenut i da se ne vodi krivični postupak, a da je nekoliko godina pre proslave uslovno i novčanom kaznom osuđena zbog nelegalne gradnje (ne i trgovine narkoticima).

Tužioci protiv kojih je podneta prijava i organizovana hajka izjavili su gotovo isto – da im spisak gostiju nije bio poznat, da su sedeli za odvojenim stolom sa kolegama iz pravosuđa i da ne poznaju nijednu od osoba sa kojim ih tabloidi dovode u vezu.

Zbog ovako utvrđenog činjeničnog stanja zamenik disciplinskog tužioca je zaključio da tužioci nisu učinili disciplinski prekršaj, jer nisu značajno prekršili odredbe Etičkog kodeksa. Ovo bi podrazumevalo da su voljno teško ili učestalo narušavali samostalnost, nepristrasnost, poštovanje prava, odgovornost i brigu za profesionalne dužnosti, profesionalizam i dostojanstvenost javnotužilačke funkcije.

Naravno, ova odluka zauzela je marginalni medijski prostor u odnosu na onaj koji je prvobitno bio posvećen „tužiocima koji slave rođendan sa narko-dilerima“. Još zanimljivije, odluka o odbacivanju prijave do danas nije dostupna na sajtu Državnog veća tužilaca, a o njoj se nikada kasnije nije izjasnila ni spiritus movens postupka, Zagorka Dolovac.

Sudskim poravnanjem, tabloid koji je prvobitno objavio informaciju o tužiocima koji slave rođendan sa narko-dilerima, obavezan je da ukloni sve tekstove u kojima je elaborirana povezanost tužilaca i kriminalaca koji su „prisustvovali“ rođendanu. Članu Državnog veća tužilaca i zameniku Republičke javne tužiteljke Goranu Iliću, pripala je i naknada nematerijalne štete.

Dane nakon odluke disciplinskog tužilačkog organa i sudske odluke o poravnanju pojele su vesti o bolesti i smrti, vanrednom stanju. Preplavile su nas brige o zdravlju i strategije odbrane od golog državnog nasilja.

Ipak, makar i sa zakašnjenjem, ne treba zaboraviti da su tužioci koje su u najviši tužilački organ (Državno veće tužilaca) izabrale njihove kolege, pa i sam Disciplinski tužilac, bili meta svoje nestale šefice. Ne treba zaboraviti ni da je šefica ovu svoju dužnost obavila u kooperaciji sa tabloidima i drugim dirigovanim medijima. Naročito ne treba zaboraviti da je u ovom svom poduhvatu podbacila, čime se dodatno i nepovratno identifikovala kao produžena ruka izvršne vlasti. Ne samo zbog toga što je radila u njihovom interesu, pokušavajući da ućutka kritičare tužilaštva, već i zato što je njihov zaštitni znak obračun u blatu i preko tabloida. U sudskim i drugim postupcima produžene ruke režima ostaju bez dokaza, nasamarene i iskorišćene.

Nakon što se neslavno i na kratko vratila istražiteljskom poslu, Zagorka Dolovac je ponovo nestala. Time nam je svima dala do znanja kada, zašto i sa kojim motivima se pojavljuje u javnom životu. Samim tim, zbog čega je potrebno da što pre ode sa mesta na kome se nalazi.

Peščanik.net, 12.08.2020.

REFORMA PRAVOSUĐA

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)