Foto: Predrag Trokicić + mala izložba

Foto: Predrag Trokicić + mala izložba

Možda je toga bilo i ranije, ali nismo zapamtili. Zato pažnju skrećemo na dva na prvi pogled možda nepovezana incidenta na tekućim, još nezavršenim izborima, da ne bismo (opet) zaboravili. Prvi: pre samih izbora, u Lazarevcu je uhapšen koordinator Republičke izborne komisije (RIK) jer se nasilno ponašao i pocepao dva glasačka lista prilikom primopredaje izbornog materijala. Drugi: posle izbora, na internetu smo imali priliku da vidimo „šaljivi“ prilog jednog člana (možda predsednika?) biračkog odbora iz okoline Novog Pazara, gde najmanje njih trojica, izvan biračkog mesta, ubacuju glasove za kandidata režima u biračku kutiju.

Oba incidenta su pak imala po režim srećan kraj. Protiv uhapšenog koordinatora – kako je odlučio RIK – nije podneta krivična prijava, a on je sam predložio svog zamenika na mesto koordinatora sa koga se odmah povukao. U Novom Pazaru policija je hitro utvrdila da je reč o šali, istina – neukusnoj, al’ ipak samo šali. Senku na srećan kraj u Lazarevcu bacila je, međutim, tragedija u porodici predsednika jednog biračkog odbora iz tog mesta; u Novom Pazaru, kraj neće biti srećan za članove stranke Rasima Ljajića: Ljajić naime traži da oni snose posledice jer su izabrali neozbiljnu osobu da kontroliše izbore.

Ovako se kaže u vesti: „Ljajić je najavio sankcije za predstavnike njegove partije koji su učestvovali u odabiru tog kandidata, jer je, kako je rekao, ’neumesnom šalom’ mogao da dovede u pitanje ceo izborni proces“. E sad, nije jasno zašto bi jedna „neozbiljna osoba“ i njena „neumesna šala“ bilo šta doveli u pitanje kada je Ljajić uveren u nadmoćnu pobedu svoga šefa i „kaže da je nezabeležen slučaj da se osporava pobeda kandidata koji je imao 40 odsto razlike u odnosu na drugoplasiranog, ukazujući da su u prethodnim ciklusima i Tomislav Nikolić i Boris Tadić priznali poraz“.

Na to se može odgovoriti samo time da je namera upravo i bila da se „namesti“ tako ubedljiva pobeda u koju se ne može posumnjati, te da u prethodnim ciklusima nisu zabeležene ovakve „neslane šale“, kao ni nasilničko ponašanje koordinatora RIK-a. Nažalost, ostali smo uskraćeni za motive incidentnog ponašanja članova biračkih odbora i koordinatora RIK-a. Zašto je koordinator RIK-a uništavao glasačke listove? Zašto su se najmanje trojica meštana iz okoline Novog Pazara baš tako neslano našalili? U nedostatku objašnjenja, neko bi pomislio da je slučaj kojim se upravo bavi poverenik za zaštitu informacija – policija je naime tražila spiskove ljudi koji se leče po osnovu zdravstvene šifre „F“ – u nekoj vezi sa izbornim incidentima.

U nedostatku relevantnih informacija možemo samo da spekulišemo i zaključujemo po analogiji. Hitre intervencije RIK-a i policije u vezi sa ovim incidentima slične su zataškavanjima koja smo već gledali. Recimo, priča o „šali“ neodoljivo podseća na „ukradeni identitet“, to jest falsifikovanu ličnu kartu brata predsednika vlade, kao i na priču o pijanim pilotima helikoptera. Reakcija RIK-a liči na one silne reakcije raznih komisija za utvrđivanje plagijata. I ponašanje medija je uglavnom slično. Oni sa nacionalnom frenkvencijom uglavno prećutkuju događaje ili ne istražuju njihovu pozadinu, da bi na kraju postupili u skladu sa preporukama predsednika vlade.

Stoga ti mediji nisu informativni, nego reaktivni – oni su tu da preduprede ili saniraju moguću štetu. Ako se dogodi da neka neugodna vest negde ipak procuri, oni na nju reaguju baš kao da su je sami objavili i pokrenuli razgovor o njoj. Ako bi neko gledao samo te medije, morao bi se zapitati otkud im (iznebuha) te teme o kojima su pre toga tako uporno ćutali. Slično se ponaša i predsednik vlade koji zadaje ton i udara tempo takvom „informisanju“.

Pošto nemamo relevantne činjenice, pored zaključivanja po analogiji, možemo i analizirati priče. Recimo, priču „neozbiljne osobe“ iz Novog Pazara. Kako je na samom snimku dat sadržaj „šale“? Njih trojica ubacuju glasove, nameštaju visoku izlaznost te zaključuju da je pobeda režimskog kandidata ubedljiva. Nadalje, očekuju i nagradu, u vidu zaposlenja, za svoj doprinos toj nadmoćnoj pobedi. I zaključuju: eto ti demokratije u Srbiji. Sve i da je reč o šali, i to šali snimljenoj par dana posle izbora, kada su već bile poznate procene o pobedi kandidata režima, ne treba gubiti iz vida da je šaljivdžija član biračkog odbora, dakle osoba upućenija u izborni proces od običnih građana. Štaviše, reč je o osobi koja je bila član biračkih odbora u svim izbornim ciklusima u proteklih 12 godina, kako nas o tome obaveštava Ljajić lično. I posle 12 godina ta osoba reši da se sada prvi put našali i to baš ovako „neslano“.

Hoću da kažem, ta priča ne može se pročitati drugačije nego kao komentar, ako ne baš i kao svedočenje, o upravo završenom izbornom procesu. Taj komentar ili svedočenje, istina, mogu biti šaljivi, ali nam čitav kontekst, kao i karijera tog člana biračkog odbora, sugerišu da šaljivost u ovom slučaju ne mora ići na uštrb istine. Stoga zaključak policije neodoljivo podseća na zaključak o ukradenom identitetu: što pre neutralisati priču lažnom potvrdom sa zvaničnog mesta. Već smo o tome više puta govorili: ovaj režim koristi ustanove koje su zadužene da utvrđuju istinu kao mesta za proizvodnju poželjne realnosti. Kako režim gubi podršku, ta proizvodnja je sve intenzivnija i beozobzirnija. Ako se to na vreme ne prekine, na kraju ćemo čitavu Srbiju voditi pod zdravstvenom šifrom „F“.

Peščanik.net, 14.04.2017.

IZBORI I PROTESTI 2017.

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).