bodljikava žica

Foto: Predrag Trokicić

Čuj, „do mene došlo“, care, to je sad mainstream
Pogledaj vijesti, komentare i đe si.
(Edo Maajka – No pasaran)

Kako pišu mediji, ministar policije (kome, kao što je već poznato, uvek dopadne uloga da bude najpametniji) izjavio je pre nekoliko dana, povodom grafita koji su osvanuli na zgradi mađarske ambasade, da je „skandalozno da se u Srbiji, koja baštini i neguje sve tekovine antifašističke borbe, neko usudio da ispisuje grafite sa takvim sadržajima i upućuje takve poruke”, i dodao:

„Širenje mržnje prema Mađarima, kakvo smo nedavno imali prilike da čujemo u govorima lidera na skupovima Saveza za Srbiju, očigledno inspiriše pojedine u našoj zemlji na mržnju prema drugim narodima i dovodi do pojave i ovakve vrste grafita, neprimerenih i nedostojnih jedne zemlje kakva je Srbija.”

Ali o kakvim je grafitima reč? Zavisi koga pitate. Na fotografijama se jasno vidi da su na oglasnim tablama ambasade ispisane parole „fašisti“ i „marš iza žice“, međutim, režimski mediji koji su ovu fotografiju objavili, uprkos tome tvrde da parole glase „fašisti“ i „marš iz moje ulice“. Da ovi mediji od svojih čitalaca često traže da veruju njima, a ne sopstvenim očima, već znamo, ali se do sada ipak retko dešavalo da fotografijom direktno demantuju ono što pišu.

U čemu je stvar? Već je dobro poznato da je jedan od govornika na mitingu 13. aprila, lupio glupost o planskom naseljavanju „Sirijaca i Mađara“, kao i da je nakon toga režim po običaju padao u nesvest zbog „govora mržnje“ koji širi opozicija. Ovaj put se, međutim, stvar nije završila na tome, već su se oglasili i mađarski zvaničnici, koji su se pridružili osudama srpske opozicije. Tako je mađarski premijer Viktor Orban ovim povodom izjavio: „Čujem da ima jedan opozicioni političar koji kaže da će se mnogo Mađara doseliti u Srbiju. Nažalost, mi nemamo dovoljno Mađara ni kod kuće.”

Međutim, to nije jedina stvar koju je on izjavio ovom prilikom, to jest, na konferenciji za novinare koju je zajedno sa srpskom premijerkom održao 15. aprila u Subotici. Ovaj veliki prijatelj srpskog predsednika tada se osvrnuo i na migrantsku krizu:

„Uspeli smo da se odbranimo, uspeli smo da u ovaj region ne dođu oni koje ne želimo ovde da vidimo… Srbija je imala koristi od ograde jer ako migranti vide da ne mogu dalje preko Srbije onda će ih manje dolaziti.”

Ko su oni koji „ne želimo ovde da vidimo“? Jasno, to su upravo Sirijci koji se pominju i u s pravom osuđivanoj izjavi onog „opozicionog političara“. Kakva je to „ograda“ od koje je i Srbija imala koristi? Naravno, u pitanju je bodljikava žica koju je Mađarska postavila na svoju granicu sa Srbijom kako bi sprečila ulazak azilanata sa Bliskog istoka. Ista ona žica iza koje se grafitima teraju „fašisti“ iz mađarske ambasade.

Iako je ministar policije, kako je već rečeno, najpametniji, usudićemo se da mu u svetlu ovih informacija ponudimo drugačiju teoriju o grafitima ispisanim na zgradi mađarske ambasade. Iza njih, naime, ne stoji „širenje mržnje prema Mađarima kakvo smo nedavno imali prilike da čujemo u govorima lidera na skupovima Saveza za Srbiju“, već nešto sasvim drugo – novootkriveni antifašistički žar srpskog režima. Toliko se, naime, poslednjih meseci piše i govori o opasnostima od fašizma, da su građani Srbije, poznati po tome što neguju apsolutno sve tekovine antifašizma, krenuli spontano da se obračunavaju sa onima koje prepoznaju kao fašiste.

A ko su fašisti? Zna se – fašista je Boško Obradović. Na koga se ugleda Boško Obradović? I to se zna – na Viktora Orbana. Odakle to znamo? Rekao nam je sam Obradović:

„Orbanova politika danas u Srbiji najsličnija je politici za koju se zalažu Dveri i zato javno pozivamo predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića da sa naše strane pozdravi Viktora Orbana i konačno nešto nauči od njega.“

Dakle, kada režim kaže da u Srbiji nema mesta fašistima, sasvim je logično i očekivano da na zgradi mađarske ambasade osvane grafit „Fašisti, marš iza žice!“. Dok bi poruka „marš iz moje ulice“ još i mogla zvučati kao govor mržnje uperen prema Mađarima, „marš iza žice“ predstavlja jasnu političku poruku upućenu, ne Mađarima, već režimu Viktora Orbana, koji podiže bodljikave žice i proglašava ljude nepoželjnim samo na osnovu njihove nacionalne i verske pripadnosti.

Boško Obradović sada ima puno razloga da bude zadovoljan, jer mu se želja ispunila – nelegitimno izabrani predsednik Srbije naučio je puno toga od svog mađarskog prijatelja: o satanizaciji političkih protivnika, ukidanju radničkih prava, gušenju slobode medija, satiranju podele vlasti, uzurpaciji institucija i konsolidaciji moderne mafijaške države. Neelegitimno izabrani predsednik takođe može biti zadovoljan, jer se satanizaciji srpske opozicije pridružio i „naš prijatelj Orban“. Jedino je nezgodno kad protivniku kreneš da zalepiš etiketu, a ona se sasvim spontano i prirodno zalepi za tvog najvećeg saveznika.

Peščanik.net, 27.04.2019.