dve žene slikane s leđa

Foto: Predrag Trokicić

Neko (čuješ: neko!) u Srbiji dosledno hoće od političke scene da napravi bojno polje. Između vođenja politike i vođenja rata taj isti neko dosledno povlači analogije sa jasnom porukom da se igra na život i smrt. Pošto su pravom linijom (fronta) šmitovski jasno razdeljeni prijatelji od neprijatelja, pa tako ovde više nemamo, na primer, vlast i opoziciju, rat (samo jedna strana, naravno) se vodi svim sredstvima – dopuštenim i nedopuštenim. S obzirom na to o kome se ovde radi, ne čudi što nedopuštena sredstva pretežu. Pa smo juče, ako sledimo dakle osnovnu analogiju između rata i politike, tako dobili – sasvim u skladu sa tradicijom na koju se tekuća vlast čvrsto naslonila, pošto ju je ista ta vlast u devedesetima i izgradila – ratni zločin.

Naime, vlasti su ispred predstavnika opozicije na ulazu u zgradu gradske uprave postavile živi štit od žena zaposlenih u gradskoj skupštini. Živi štit, pozovimo se na jednostavnu definiciju s Wikipedie, odnosi se na praksu u kojoj jedna strana u (oružanom) sukobu namerno oko sebe postavlja civile ne bi li tako odvratila neprijateljski napad. Kao napad se, dakle, ima razumeti sasvim legitiman pokušaj opozicije da razgovara s čelnikom gradske uprave na njegovom radnom mestu. Kao vojne formacije u oružanom sukobu treba da vidimo zvanične organe vlasti, s jedne strane, i zvanične predstavnike žitelja Beograda u političkim telima grada koji ne čine vlast, s druge. Konačno, kao civile treba da vidimo žene zaposlene u gradskom parlamentu poređane na ulazu u zgradu gde rade e kako bi sprečile ulazak opozicije.

Samo je zločinački um s bogatim iskustvom mogao da smisli tako ogavnu zloupotrebu ženskih tela u pokušaju da isprovocira incident. Celu stvar još odurnijom čini upravo to što uopšte nije reč o sukobu nego o osnovanom zahtevu da se razgovara. Na taj zahtev vlast odgovara praktično uvođenjem vanrednog stanja. Za kriminalnu koaliciju na vlasti ništa ne menja na stvari to što su umesto oružja predstavnici opozicije gradonačelniku nosili legitimne zahteve žitelja Beograda čiji su odbornici u skupštini grada. Naprotiv, baš oni koji su zloupotrebili ženska tela kasnije su žestoko i podmuklo napali opoziciju zbog nasilja nad ženama. I tu stižemo do najodvratnijeg elementa jučerašnje bespotrebne i mučne predstave u Vučićevoj ratnohuškačkoj režiji.

Kao živi štit iskorišćenje su žene koje su, jednako kao u oružanom sukobu, pod egzistencijalnom pretnjom da izvrše naredbu. Od svih jučerašnjih učesnika u besmislenom igrokazu, samo su one igrale na život i smrt. Siledžije na vlasti postavile su ih u poziciju da biraju između izvršenja naredbe i gubitka (kako vlast to ne propušta da naglasi: poklonjenog im) posla. Ne treba da se zanosimo: vrlo je malo onih koji bi se pod takvom pretnjom odrekli posla zarad vlastitog dostojanstva i moralnog integriteta. Pogotovo u Srbiji, gde su ljudski životi namerno učinjeni jeftinima, e da bi se njima lakše trgovalo. Kada se sve to ima na umu, naprosto je, posle svega, juče bilo nepodnošljivo slušati Vučića kako sažaljeva zloupotrebljene žene i divi im se, te Mihajlović kako krade slogan i prlja ga do neprepoznatljivosti – žene su zakon.

Oboje su u tom trenutku ličili na dželata koji, pošto je spustio sekiru na panj, komentariše – kako lepa glava.

Peščanik.net, 05.04.2019.

TEMA – FEMINIZAM

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)