Beograd na vodi, foto: Ivan Zupanc
Beograd na vodi, foto: Ivan Zupanc

I dok se svet suočava sa novoustoličenim fenomenom posle-istinitosti i istinolikosti, mi se suočavamo sa fenomenom da vlast govori istinu. Na primer?

Pa, na primer, kada kaže da dolaze zlatne godine. Jer, zlatne godine bi stvarno i mogle da dođu. Onima koji su vlast ili dovoljno blizu vlasti. Koja računa da će zaposesti sve institucije i medije, a razvaliti sve kontrolne organe. Kad tako isposluješ da ti cela država bude tvoja prćija – onda te zaista očekuju zlatne godine vladavine.

Vlast govori istinu i kada kaže da joj glasači veruju. Ako ništa drugo, masovno veruju da će ih vlast, ukoliko bi posle obaveznog selfija sa pravovernim glasačkim listićem preškrabali onog za kog su glasali, odmah identifikovati po otiscima prstiju, a onda će videti svoga boga i batinu.

Govori istinu i kada kaže da ne treba smanjiti plate Povereniku i Zaštitniku i to ne samo zato što te plate nisu tolike kolike im se (zlo)namerno spočitavaju i ne zato što se to ne radi amandmanom na zakon o budžetu, već zato što će ionako za par meseci na ta mesta doći neko blizak vlasti pa bi bilo maltretiranje da se onda plate povećavaju.

Vlast govori istinu i kada kaže da većina medija laže. Dobro, vlast pod tim misli na medije koji podsećaju da je vlast odavno obećala ugovor za Beograd na vodi, kao i da će kula i tržni centar biti gotovi ove godine, a Airserbia profitabilna još prošle, a ne na medije koji kažu kako se i iz aviona vide kule i gradovi ove vlasti, ali to ne umanjuje istinitost tvrdnje da većina medija laže, zar ne?

No, pošto kod nas istina teško izlazi na videlo, vlast ponekad mora mnogo da se trudi ne bi li joj javnost poverovala. Eto, vlast godinama priča kako je svakog dana svi samo kritikuju, sa (časnim?) izuzetkom jednog tabloida i jedne ali višekanalne televizije, no tek nedavno je uspela da izdejstvuje i zvaničnu potvrdu u obliku istraživanja i da najzad obelodani rezultate koje svojim očima nikako nismo mogli da vidimo: u novinama ima više kritičkih nego hvalospevnih tekstova.

A ako procenat kritičkih stavova nastavi da raste, izgleda da će i ovde, kao u nekim američkim medijima nakon proglašenja Trampa za predsednika, svećom morati da se traže oni koji će da izveštavaju pozitivno o vlasti. A kad se nađu, svećom ili nekim drugim tehnikama, moraće da ih plate suvim zlatom. Što u zlatnom dobu neće biti nikakav problem.

Peščanik.net, 12.12.2016.

BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)