Da li biste hteli još jedan rat na evropskom tlu? Dobro je počelo. Nakon tri meseca okupiranja administrativnih zgrada u Kijevu i drugim gradovima Ukrajine, grupe demonstranata upale su u nekoliko kasarni i zaplenile pet stotina komada vatrenog oružja. U Lavovu, čitav garnizon se predao i otvorio vrata oružarnice. Na prestoničkom Trgu nezavisnosti počeli su da pucaju.
To se dogodilo u najvećoj evropskoj državi sa 46 miliona stanovnika. Predsednik Viktor Janukovič je smenio načelnika generalštaba i naredio upotrebu vojne sile za stabilizaciju svoje vlasti. Policija jednostavno ne može da zaustavi sve organizovanije demonstrante. Pored zapaljenih državnih palata i policijskih stanica, upotreba vojske izgleda logično. Janukovič tvrdi da je on demokratski izabrani predsednik koji se bori protiv fašističkih terorista. U borbi protiv terorizma sva sredstva su dozvoljena. Jedino je izgubio kontrolu nad državom i izgleda da nije imao mnogo aktivnih saveznika. Vojska je poslednje sredstvo koje državnik bez kredibiliteta može da upotrebi. Ako mu se i vojska usprotivi, obesiće ga na banderi pred predsedničkom palatom, smeštenom samo nekoliko stotina metara od središta demonstracija.
Politička rešenja su uvek moguća, ali Ukrajina nema sreće. Politika je neprepoznatljiva. Na vlasti je Janukovičeva Partija regiona, u opoziciji su Otadžbina, Sloboda i Udar. Od pobune nijedna stranka nema prepoznatljiv profil, razlikuju se po tome što su jedni za Ruse a drugi za EU. Krajnja desnica je antisemitska i neguje paravojne formacije, ali je u isti mah oduševljena pridruživanjem Evropskoj uniji. Ako levica uopšte postoji, dobro se krije. Svi vole otadžbinu. Smrtonosna kombinacija. Naročito jer svako ko može da dobije vizu odmah odlazi iz zemlje da traži posao, jer će za taj posao biti plaćen. Evropa deluje toliko paralisano da su je Sjedinjene Američke Države otpisale i odlučile da tajno spletkare u nadi da će izigrati Rusku federaciju. Američka tajna diplomatija, Evropska antiruska agitacija i Putinovo mešetarenje sa milijardama predstavljaju vrlo eksplozivnu mešavinu. Ova kombinacija nije mogla da pronađe zajedničku politiku ni u Siriju, gde se umire u hiljadama. Uz malo sreće počeće da se prepiru oko toga ko naoružava koju stranu i u Ukrajini.
Situacija je opasna jer je život u nekadašnjoj industrijski naprednoj državi strašno pojeftinio. Prosečni bruto dohodak pre demonstracija iznosio je 306 evra. Na čoveka koji vredi 300 evra može se pucati iz kalašnjikova, koji na istočnoevropskom tržištu isto košta 300 evra. Život i oružje su jeftini. Idealni uslovi za građanski rat.
Može li ga sprečiti neko sa strane? U idealnom svetu, Rusija, Amerika i Evropa prestale bi da se prepiru čija je ova potpuno bankrotirana država i ko će da je kupi. Ukrajina je država u interesnim sferama dveju imperija i jedne globalne sile koja ne zna za dosta. U Sočiju ili nekom drugom mondenskom letovalištu mogle bi da se dogovore da makar ne huškaju Ukrajince jedne na druge. Ubeđene ne treba ubeđivati.
Trenutno je ukrajinska polemika predstavljena kao borba između dobra i zla. Dobri zapadno orijentisani protiv zlih istočno orijentisanih Ukrajinaca. Evropljani protiv Rusa. To je trebalo da izađe iz mode od kraja Hladnog rata. Ako je započeo novi hladni rat, bilo bi dobro da ga objave. Iz prethodnog smo naučili da on mnogo košta. Strana koja pobedi, skupo će to platiti. Strana koja izgubi, platiće vrlo skupo. Ko će biti pobednik uopšte nije jasno. Pripremimo izbegličke kampove.
Dnevnik.si, 21.02.2014.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 25.02.2014.
UKRAJINA