Dizajn Slaviša Savić
Ovaj tekst se nadovezuje na prethodnu seriju komentara na Peščaniku i iznosi dva pitanja u vezi sa padom vojnog helikoptera.
1.
Predsednik Vlade Vučić je, videli smo, održao konferenciju za štampu povodom pada helikoptera. Ni ovoga puta nije propustio priliku da se zaštitnički ponese prema ministru za kojeg se sumnja da je bio na aerodromu u trenucima kada se očekivalo sletanje helikoptera.
„Je li možda ministru Lončaru bilo bliže da ide u Surčin zbog novinarskih ekipa, nego da dođe na VMA? Pa Lončar živi na tri minuta od VMA, na tri minuta. Mislite li da je neko naredio pilotu da sleti na Surčin “zbog slikanja”!? Pa taj bi bio lud i odgovarao bi do kraja života za to, pa nek je sto puta ministar. Neverovatno je šta sve ljudi mogu da insinuiraju“ (izvor B92).
Sumnja javnosti da je posadi helikoptera bilo naloženo da sleti na aerodrom Nikola Tesla zbog slikanja nije posledica nikakvog hira, već dve lako proverive činjenice. Prvo, ministar Lončar je već pokazao sklonost da organizuje medijske događaje u situaciji kada je ugroženoj deci potrebna pomoć. Podsećamo, 25. avgusta 2014, na tom istom aerodromu Nikola Tesla, Lončar je doveo novinarske ekipe da ga „uslikaju“ na pisti kako lično unosi u avion četvorogodišnjeg dečaka koji se, zbog teške neurološke bolesti, šalje na lečenje u Nemačku.
U tom smislu, Lončarova motivacija za medijskom promocijom 13. marta 2015. ne bi predstavljala nikakvu novost ili odstupanje od prethodne prakse.
Drugo, u uključenju uživo ispred Instituta za majku i dete novinar RTS-a je te večeri saopštio da se ministar Lončar nalazi na aerodromu Nikola Tesla, gde se „očekuje sletanje helikoptera“. Ovo uključenje za Dnevnik 3 možete pogledati ovde (prilog počinje od 21:20).
Dakle, nisu „neodgovorni društveno-politički radnici“ naprasno izmislili da je Lončar bio na aerodromu, već je državna televizija izvestila o tome (inače, posebno pitanje je otkud ekipa RTS-a ispred Instituta za majku i dete, kada se, prema Vučićevim tvrdnjama i izveštaju vojne komisije, do samog dolaska u Beograd očekivalo da helikopter sleti na VMA).
Kako bi se prekinulo svako dalje spekulisanje, najbolje bi bilo da se gospodin Lončar eksplicitno izjasni da li je tačno da je bio na aerodromu, kako RTS tvrdi, ili je to neistinita informacija. Ovo umesto njega javnosti može da saopšti i gospodin Vučić, ako je u međuvremenu saznao gde se nalazio Lončar (podsećamo, tri dana nakon nesreće, 17. marta, Vučić je izjavio da „ne zna da li su ministri bili na aerodromu“ – neobična neobaveštenost za nekog ko tvrdi da se upuštao u takve detalje kao što su čitanje trankripata i obdukcionih nalaza; uz to, neozbiljno je da Vučić čak ni tri dana posle tragedije ne zna osnovne činjenice o ulozi njegovih ministara u ovako bitnom događaju).
Pored eksplicitnog izjašnjavanja da li je Lončar bio na aerodromu, a kako bi se utvrdilo da li su vršeni pritisci na posadu da sleti na aerodrom Nikola Tesla zato što ih tamo „čekaju ministri i novinari“, neophodno je da se objave transkripti razgovora posade helikoptera sa kontrolorom leta. Ovo je praksa u svetu nakon okončanja istraga avionskih nesreća i nema razloga da sada, kada su izveštaji vojnih komisija objavljeni, naša javnost ne dobije potpuni uvid u transkripte (kao neizostavne priloge samim izveštajima).
2.
Drugo pitanje upućeno je rukovodstvu Aerodroma Beograd.
Primetno je da nijedan od dva vojna izveštaja ne navodi kada je helikopter pronađen, nego se pojavljuje formulacija (strana 9):
„Informaciju o mestu pada helikoptera, DCV dostavio je ODT i RViPVO u 02:11 časova 14.3.2015. godine“.
Ovim se utvrđuje da je informaciju o mestu pada helikoptera jedna strana saopštila drugoj u 02:11, međutim nigde se (ni u jednom izveštaju) ne saopštava kada je tačno helikopter pronađen. Helikopter je mogao biti pronađen od strane službi za traganje 10 minuta, pola sata, ili dva sata pre prenošenja informacije. Kako je moguće da izveštaji ne sadrže precizan podatak kada je helikopter pronađen?1
Međutim, prema Vučićevoj tvrdnji na konferenciji za štampu od 14. marta i izjavi Generala Dikovića sa druge konferencije za štampu (takođe 14. marta), helikopter je pronađen oko 02:00h. Ako je ovo istina, to znači da puna tri i po sata nadležne službe na Aerodromu Beograd nisu znale gde je i šta se tačno desilo sa helikopterom, koji je nestao na neposrednoj teritoriji aerodroma.
Konkretno pitanje za Aerodrom Beograd glasi: da li ste obavezani međunarodnim regulatornim pravilima da u slučaju gubljenja kontakta sa vazduhoplovom, koji se u tom trenutku nalazi u blizini aerodroma, zabranite sva poletanja i sletanja sve dok se ne ustanovi šta se desilo sa vazduhoplovom (gde se nalazi, ako je pao – da li su delovi olupine razbacani tako da predstavljaju opasnost za druge vazduhoplove pri poletanju/sletanju)?
Sudeći prema informacijama samog Aerodroma, pista je bila otvorena za sletanje već od 23:20, sat vremena nakon što je izgubljen kontakt sa helikopterom. Tako je, recimo, avion iz Pariza sleteo u 23:20 (JU 315), iz Minhena u 23:25 (LH1724), iz Kopenhagena u 23:28 (JU405) itd…
Ako je Aerodrom obavezan pravilima da, radi bezbednosti, zatvori pistu sve dok se ne utvrdi gde se nalazi nestali vazduhoplov, to bi onda impliciralo jednu od sledeće dve stvari – ili su (a) nadležni na Aerodromu načinili težak prekršaj dovodeći u opasnost živote putnika i posade u avionima koji su od 23:20 do 02:00 sletali; ili je (b) suprotno izjavama zvaničnika, helikopter pronađen mnogo pre 02.00.
Rukovodstvo Aerodroma bi trebalo da pruži javnosti punu informaciju o međunarodnim regulatornim standardima koji važe u pogledu ovog pitanja, kao i to to da li je dobilo zahtev od međunarodnih tela koja se bave bezbednošću avio-saobraćaja da podnese izveštaj o dešavanjima u noći između 13. i 14. marta (ako jeste – šta su poslali kao odgovor).
Vratimo se trećem Dnevniku RTS-a – pomenuto uključenje se desilo u 23:26. Kako je moguće da reporter najavljuje da bi helikopter trebalo da „baš u ovim momentima sleti, a da zatim sanitet krene prema dečijoj bolnici Institut za majku i dete“, kada je sat vremena pre toga izgubljen kontakt sa helikopterom? Pošto je reporter po svemu sudeći bio na vezi sa izvorom na aerodromu, od kojeg je dobijao informacije, postavlja se pitanje – da li se informacija o padu, i o tome kako je zaista tekla i koliko je trajala pretraga na terenu, pokušala sakriti od javnosti barem do narednog jutra?
***
Odgovori na ova pitanja – o ulozi Lončara i o pretrazi terena nakon gubitka kontakta sa helikopterom, doprineli bi rasvetljavanju uzroka i neposrednih reakcija nakon pada helikoptera. To je u najboljem interesu javnosti.
P.S: Par sati posle objave ovog teksta, Ministarstvo odbrane je objavilo deo priloga iz pomenutnih izveštaja komisija, u kojima se na strani 19 nalazi izjava brigadnog generala Predraga Bandića: “Informaciju o nameri ministra zdravlja u Vladi RS da prisustvuje sletanju dobio sam od njega lično tokom njegovog telefonskog poziva upućenog meni na službeni mobilni telefon”.
Peščanik.net, 06.04.2015.
HELIKOPTER________________
- “Kako izgleda jedan kvalitetan izveštaj povodom avionske nesreće, možete pogledati ovde.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Slobodan Tomić (see all)
- Izborna kampanja i građansko-ekološki protesti - 21/02/2022
- Vlada vs Fridom Haus: slučaj zatvoren, šteta ostaje - 20/05/2020
- Tim gore po naučne dokaze? - 11/01/2020
