Čekajte! Pa šta se u stvari obeležava 9. januara? Od tolike priče ko će marširati, ko će i šta pevati, zametnuli smo suštinu. A suština je u odgovoru na pitanje šta se dogodilo 9. januara 1992? Jer to je datum koji je izabran da bude „rođendan republike“. Kažem izabran, jer se datumi koji će se slaviti biraju na osnovu političke odluke o tome koje će najvažnije ideje i vrednosti prenositi baš taj datum, koja je to poruka koja će se svake godine ponavljati, „s kolena na koleno“.
U svom izvanrednom članku u Vremenu Dejan Anastasijević nas je podsetio da su tog dana 1992. godine srpski poslanici na čelu s Radovanom Karadžićem napustili skupštinu BiH u Sarajevu, otišli na Pale i tamo proglasili osnivanje „Srpske republike BiH“.
Šta danas znači obeležavanje baš tog datuma? Da bismo na to pitanje odgovorili treba u pomoć pozvati jednu inače na prvi pogled neinspirativnu pomoćnu istorijsku nauku – hronologiju. Možda je neinspirativna, al često upravo redosled događaja na najjednostavniji i najvidljiviji način otkriva suštinu, koja se može zagubiti u masi kontroverznih informacija svojstvenih početku rata.
Dakle, ako se kaže da je RS nastala 9. januara, onda se kaže da je tog dana proglašena ta nova tvorevina, a na tlu prethodne republike – Bosne i Hercegovine. Time se priznaje da se radilo o aktu separatizma, da je RS otcepljena od BiH, da je tim činom 9. januara prestala da postoji BiH na ranije poznat način. Samo da podsetim – u tom januaru 1992. još nije bilo ni referenduma o nezavisnosti BiH, ni preporuke Evropske zajednice da se prizna nezavisnost BiH, a rat su mogli da predvide samo najcrnji pesimisti. Drugim rečima, slaveći 9. januar rukovodstvo u Banja Luci rešava pitanje kokoške i jajeta. Dakle: prvo je nastala RS, pa je onda, u aprilu, počeo rat.
To je zanimljiva hronologija, jer se obično govori da je RS nastala, kao što kaže patrijarh Irinej, „na prostorijma koji su zaliveni krvlju i utemeljeni na kostima“, odnosno da je ona nastala kao POSLEDICA rata. U tom, ovde inače vladajućem narativu, „rat je izbio“ (tako – kao neka prirodna pojava, oluja takoreći), pa se u njemu kalila nova republika. Po toj hronologiji, ona je imala isključivo odbrambena svojstva – da u ratu zaštiti srpski narod od „nastupajućeg genocida“.
Tako smo stigli do suštine problema. Jer ako bi se taj vladajući narativ pretočio u hronologiju, onda bi za rođendan RS bilo mnogo boljih kalendarskih kandidata od 9. januara. Mogao bi to biti bilo koji datum, ali pod jednim uslovom – da pada posle 6. aprila kada je počeo rat u BiH. Samo je u tako postavljenim datumima mogao da opstane mit o RS kao rezultatu rata i njenim odbrambenim svojstvima.
Ovako, sa 9. januarom kao datumom koji se slavi kao dan nastanka RS uspostavlja se sasvim suprotan redosled događaja i sasvim drugačija hronologija. Naime, ako je otcepljenje RS prethodilo ratu, ono više ne može biti njegova POSLEDICA. Sasvim suprotno, stvaranje RS postaje njegov UZROK. Time čelnici Republike Srpske, koji su sami baš taj datum izabrali, prihvataju hronologiju koja u potpunosti ruši njihovo sopstveno tumačenje rata u BiH. Ne znamo da li je u vrhu RS bilo debate o hronologiji, niti kako su se odlučili baš za taj datum. Koji su bili argumenti da se odluče baš za njega? Meni se čini da se radi o lapsus memoriae, omašci u sećanju i mišljenju, koja, kako i za druge vrste omaški kažu neki psihoanalitičari, otkriva nesvesno. Jer slaveći 9. januar vođstvo RS priznaje ono što je stalno pokušavalo da negira: da je uzrok rata u Bosni separatizam srpskog rukovodstva, jer se bez rata nova državna tvorevina nije mogla stvarno izdvojiti iz BiH, nije se mogla „uprostoriti“, nisu se mogle odrediti njene granice, niti bi ona mogla biti etnički čista kako se to želelo i kao što je to danas.
Slaveći 9. januar vođstvo Republike Srpske ustanovljuje hronologiju koja otkriva suštinu. Taj hronološki lapsus im je izleteo, ali je sada, posebno od kada je i referendumom potvrđen, ozvaničio redosled događaja koji daje ranije poricanu sliku bosanskog rata i njegovih uzroka. Zato predlažem da prihvatimo 9. januar, ako ništa drugo onda kao prvi, mada još uvek nesvesni korak ka priznavanju odgovornosti za sve što je nastupilo posle njega.
Peščanik.net, 13.01.2017.
Srodni linkovi:
Viktor Ivančić – Prenesena značenja patrijarha Irineja
Nemanja Stjepanović – Lapsus koji to nije
Saša Ilić – Sankcije Dodiku. Žuti karton Vučiću
Fond za humanitarno pravo – Ratni zločinac u Predsedništvu Republike Srbije
SARAJEVO- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dubravka Stojanović (see all)
- Revolucija ili puč - 05/10/2024
- Osvajanje slobode Katarini Petrović - 25/09/2024
- Apis: povratak na mesto zločina - 11/06/2024