Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Artur Šopenhauer je napisao: „Svaka istina prolazi kroz tri faze: prvu u kojoj je ismevana, drugu u kojoj joj se pruža nasilan otpor i treću u kojoj se prihvata kao samoočigledna“. Prva faza plagiranog doktorata ministra finansija je trajala više od pet godina. Nakon prošlonedeljne odluke Odbora za profesionalnu etiku UB, da je u svojoj izradi doktorske disertacije ministar finansija povredio Kodeks profesionalne etike, član 22 (Plagiranje), ušli smo u drugu fazu nasilnog otpora. Verbalno nasilje vladajuće stranke se sastoji od gomile besmislenih fraza, čiji je smisao odbacivanje ove odluke Odbora pod izgovorom da je ona politička. Na ovoj tvrdnji jašu svi, od predsednika, premijerke, ministra obrazovanja, ministarke saobraćaja, stranke penzionera, predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo do parlamentarnih vikara.

I ja bih se složio sa svima njima. Da, jeste u pitanju politička odluka – to je odluka kojom se brani politika Univerziteta u Beogradu koja je, u konkretnom slučaju, uokvirena Kodeksom profesionalne etike i Pravilnikom o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova. Ovo su pravna akta koje je doneo i utvrdio Univerzitet u Beogradu i koje je dužan da sprovodi. Ova pravna akta se svode na jedno jednostavno pravilo: nije dozvoljeno „prisvajanje tuđih intelektualnih tvorevina i naučnih rezultata i njihovo prikazivanje kao svojih“.

Resorni ministar je ovom prilikom postupio kao i ostali partijski saborci. Onda kada su procurili testovi sa male mature, premijerka je rekla da se neće odreći njegovih usluga jer je najbolji ministar u njenoj vladi. Slično tome, 25.11.2019. resorni ministar je izjavio da ministar finansija odlično radi i da mu ne bi, da mu je šef, dozvolio da podnese ostavku. Tom prilikom se gađao svakojakim floskulama i pozvao na odgovornost sve one koji su dozvolili da se politika meša u visoko obrazovanje, šta god to značilo. Potom je rekao: „Onog dana kada je neko ušao u zgradu Filozofskog fakulteta kako bi se obratio građanima prekršeno je pet zakona. Zabranjeno je da se neko obraća iz ustanove“.

Da svečano obavestim resornog ministra – Univerzitet u Beogradu je univerzitet od nacionalnog značaja (član 44, Zakon o visokom obrazovanju) i on je, kao takav, javno dobro. Njegov rad je javan. U Filozofski fakultet u Beogradu svakodnevno ulazi na stotine građana. Među njima sam i ja. Pošto je u pitanju institucija u kojoj se predavanja, konsultacije, sednice, diskusije i debate vrše obraćanjem, onda je za očekivati da se tamo građani obraćaju jedni drugima. I zbog toga je, po njemu, Filozofski prekršio pet zakona. Kako je to samo slatko. A na kojih pet zakona je ministar mislio? Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o javnom zdravlju, Zakon o radu, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama, Zakon o banjama itd?

Strasti su se, naravno, uzburkale i veliki broj građana i opozicionih partija traži smenu ministra finansija i resornog ministra. U ovom zahtevu, moram priznati, ne vidim smisao. Imalo bi smisla tražiti njihovu smenu kada bi podržavali rad ove Vlade. Time bi joj poslali poruku da podrška nije bezrezervna i da se mora zaslužiti. Ako ne podržavaju rad ove Vlade, onda se postavlja pitanje da li bi Vlada dobila njihovu podršku smenom ovih ministara. Mislim da ne bi, te stoga i ne vidim razlog insistiranja na njihovoj smeni. Oni baš treba da ostanu u ovoj Vladi jer su jedni drugima slika i prilika. Tako ćemo, polako, ali sigurno ući u treću Šopenhauerovu fazu.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Peščanik.net, 27.11.2019.

TEMA – PLAGIJATI