Od Deda Mraza tražimo treću kovertu
Ovaj tekst je samo skica onoga što je upropašćeno u 2014, pokušaj kompilacije dela te zaostavštine koja će pripasti sledećim nesrećnicima koji se usele u Nemanjinu 11.
Mario Reljanović je doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Bavi se temama iz oblasti radnog i socijalnog prava, ljudskih prava i pravne informatike. U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. bio na čelu pravne klinike za radno pravo. Predsednik je udruženja Centar za dostojanstven rad, koje se bavi promocijom radnih i socijalnih prava. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Za Peščanik piše od 2012. godine.
Puj pike, ne važi
Administracija ne prestaje da šokira građane svojim nezakonitim tumačenjima propisa, kao što je ono o porodiljskom odsustvu oca, gde majka mora biti – i mrtva i nezaposlena da bi otac stekao pravo da pričuva bebu.
Nevidljivi građani
3. decembar je međunarodni Dan ljudi sa invaliditetom. U Srbiji živi preko 700.000 ljudi sa invaliditetom: siromašnih 60%, većina samo sa osnovnom školom, uz stopu nezaposlenosti od preko 85%.
Srbija među botovima
Budući da loša vlast ne može da kreira pozitivno mišljenje o sebi istinom, cilj botova je kreiranje virtuelne stvarnosti – botovske Srbije, u kojoj nam (uvek) nedostaje samo dve godine do boljeg života.
Bolonja i druge bajke
Da li će nešto biti bolje nakon izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju? Čini se da neće. Tim pre što je, gotovo neprimećeno, jedna važna novina pronašla mesto u zakonskom tekstu.
Imaš li penziono?
U Srbiji se svake godine broj građana smanjuje za 60.000. Imamo više penzionera nego zaposlenih: na jednog zaposlenog dolazi 1,1 penzioner. Ove godine davanja za penzije iznose rekordnih 25% ukupnog budžeta.
Paralelni svetovi Zakona o radu
Radi se o manjkavom tekstu koji će biti zloupotrebljen, sa mogućim ishodom pogoršanja položaja zaposlenih. Osvrnuću se na dve vrste izmena i dopuna koje prkose zdravom razumu: „zla namera“ i „potpuni diletantizam“.
Socijalni monolog
Država je zakucala poslednje eksere na kovčeg socijalnog dijaloga i poslala jasnu poruku da je kolektivno pregovaranje uzaludno trošenje vremena – može se obrisati jednim potezom države.
Sve neistine o izmenama i dopunama Zakona o radu
Izmene i dopune Zakona o radu su loše, u nekim delovima diletantske, dok je u nekim delovima u pitanju čista demonstracija moći države da u potpunosti uništi socijalna prava zaposlenih.
Zašto poslodavci veruju u Deda Mraza
Radni odnos je delikatna ravnoteža dve strane koje po prirodi njihovog položaja nisu jednake. Predložene promene Zakona o radu ne poznaje takvu ravnotežu. Više nalikuju spisku lepih želja poslodavaca, koje su ispunjene preko svih realnih očekivanja.
