Zaštita za Zaštitnika
Gospodo tužioci, dali ste impuls još jednom spinovanju: svašta bismo mi radili na rasvetljavanju samoubistva, samo da nas ne sprečava zastarelost. Stvorili ste utisak da se Saša Janković „izvukao na tehnikaliju“.
Mario Reljanović je doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Bavi se temama iz oblasti radnog i socijalnog prava, ljudskih prava i pravne informatike. U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. bio na čelu pravne klinike za radno pravo. Predsednik je udruženja Centar za dostojanstven rad, koje se bavi promocijom radnih i socijalnih prava. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Za Peščanik piše od 2012. godine.
Svi smo mi (pomalo) zaposleni
Dovoljno je da imate jedan (jedan!) radni sat u nedelji kada Zavod za statistiku radi anketu i vi ste – zaposleni. Ako se osećate nezaposleno, jako teško ćete dokazati taj status.
Pretnja pretnjom
„Pretnja pretnjom“ postaje svojevrstan apsurd i jedan u nizu represivnih poteza vlasti koje po svaku cenu žele da uguše svaki suprotan glas. Ona je aktuelno sredstvo u političkom, ali i pravosudnom razračunavanju sa „nepoželjnim tendencijama“.
Chilling effect
VIDEO i transkript, govore Rastislav Dinić, Mario Reljanović i Dejan Ilić; Marinko Čulić o srpsko-hrvatskom diplomatskom sukobu.
Tišina tamo!
Širenje konstrukcija iz paralelnog univerzuma (onog u kome je Legija patriota, Marko Milošević nosio gajbice, a Stefanovićev doktorat nije plagijat) je postalo posao od javnog značaja.
6,5 posto
VIDEO i transkript, govore Dejan Ilić, Biljana Stojković i Mario Reljanović.
Rad oslobađa – nastavak ludila
Ministar Vulin je još jednom podsetio da nema ničeg spornog u tome da se uvede prinudni rad za korisnike socijalne pomoći. Ovoga puta to će se propisati izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti.
Evropska socijalna povelja i srpska socijalna tuga
U četvrtak je odjeknula vest da je godišnji izveštaj Saveta Evrope u vezi sa izvršavanjem preuzetih obaveza iz Evropske socijalne povelje – nepovoljan po Srbiju.
Racionalizacija
Na koji način će se javnost upoznavati sa razvojem „racionalizacije“, potencijalno najmasovnijeg otpuštanja zaposlenih u Srbiji ikada: izgleda 6,5%, izgleda linearno, izgleda do 30. juna 2015. godine?
Bring us the third envelope, Santa
This article should be read as a sketch of what was ruined in 2014, as an attempt to compile a part of the legacy that the next unfortunate tenants of Nemanjina 11 Street will inherit.
Od Deda Mraza tražimo treću kovertu
Ovaj tekst je samo skica onoga što je upropašćeno u 2014, pokušaj kompilacije dela te zaostavštine koja će pripasti sledećim nesrećnicima koji se usele u Nemanjinu 11.
Puj pike, ne važi
Administracija ne prestaje da šokira građane svojim nezakonitim tumačenjima propisa, kao što je ono o porodiljskom odsustvu oca, gde majka mora biti – i mrtva i nezaposlena da bi otac stekao pravo da pričuva bebu.
Nevidljivi građani
3. decembar je međunarodni Dan ljudi sa invaliditetom. U Srbiji živi preko 700.000 ljudi sa invaliditetom: siromašnih 60%, većina samo sa osnovnom školom, uz stopu nezaposlenosti od preko 85%.
Srbija među botovima
Budući da loša vlast ne može da kreira pozitivno mišljenje o sebi istinom, cilj botova je kreiranje virtuelne stvarnosti – botovske Srbije, u kojoj nam (uvek) nedostaje samo dve godine do boljeg života.
Bolonja i druge bajke
Da li će nešto biti bolje nakon izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju? Čini se da neće. Tim pre što je, gotovo neprimećeno, jedna važna novina pronašla mesto u zakonskom tekstu.
Imaš li penziono?
U Srbiji se svake godine broj građana smanjuje za 60.000. Imamo više penzionera nego zaposlenih: na jednog zaposlenog dolazi 1,1 penzioner. Ove godine davanja za penzije iznose rekordnih 25% ukupnog budžeta.
Paralelni svetovi Zakona o radu
Radi se o manjkavom tekstu koji će biti zloupotrebljen, sa mogućim ishodom pogoršanja položaja zaposlenih. Osvrnuću se na dve vrste izmena i dopuna koje prkose zdravom razumu: „zla namera“ i „potpuni diletantizam“.
Socijalni monolog
Država je zakucala poslednje eksere na kovčeg socijalnog dijaloga i poslala jasnu poruku da je kolektivno pregovaranje uzaludno trošenje vremena – može se obrisati jednim potezom države.
Sve neistine o izmenama i dopunama Zakona o radu
Izmene i dopune Zakona o radu su loše, u nekim delovima diletantske, dok je u nekim delovima u pitanju čista demonstracija moći države da u potpunosti uništi socijalna prava zaposlenih.
Zašto poslodavci veruju u Deda Mraza
Radni odnos je delikatna ravnoteža dve strane koje po prirodi njihovog položaja nisu jednake. Predložene promene Zakona o radu ne poznaje takvu ravnotežu. Više nalikuju spisku lepih želja poslodavaca, koje su ispunjene preko svih realnih očekivanja.
