Kuda sad, frilenseri?
Šta su frilenseri dobili usvajanjem izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana pre nekoliko nedelja? Dosta toga u odnosu na prethodno stanje. Nekoliko puta im je umanjen poreski dug…
Šta su frilenseri dobili usvajanjem izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana pre nekoliko nedelja? Dosta toga u odnosu na prethodno stanje. Nekoliko puta im je umanjen poreski dug…
Ugovori sa nultim radnim vremenom još uvek ne postoje u Srbiji. Ali to ne znači da neće uskoro postati realnost – već je nekoliko prethodnih ministara za rad pominjalo mogućnost njihovog uvođenja.
Zaposlena je dala otkaz lošem poslodavcu i našla bolji posao. Godišnji odmor nije iskoristila, ali nije dobila ni naknadu za njega. Svesna svojih prava, obratila se inspekciji rada. I tu počinju problemi.
Ničim izazvan i van svojih ustavnih nadležnosti, predsednik Vučić je nedavno pružio zrnce nade frilenserima da će njihov problem zaostalih neplaćenih poreza biti rešen veoma povoljno.
Javna rasprava je od 8. marta do 2. aprila. Pokrenuta je tiho, kao i uvek kada se nešto sprovodi javno samo zato što mora.
Zbog rupa u Zakonu o radu, poslodavac koji želi da sankcioniše povredu radne obaveze ili kršenje radne discipline, umesto disciplinskog postupka protiv zaposlenog pokreće – otkazni postupak.
Kako je moguće da gotovo trećina zaposlenih radi na određeno vreme? To je izuzetak od pravila, tako da poslodavac nije u mogućnosti da uvek i sa svakim zaposlenim zaključi ovu vrstu ugovora.
Ti ljudi moraju biti u radnom odnosu, na određeno ili neodređeno vreme, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima uređenima zakonom. Ali to je moguće samo u državi u kojoj vlada pravo.
Vlast tvrdi da nam radnička prava idu u pogrešnom smeru „zbog toga što Evropa od nas to traži“. Istina je drugačija – usklađivanje sa pravom Evropske unije može doneti dosta dobrog radnicima u Srbiji.
Kako to da država na kršenje zakona – rad na crno može biti i krivično delo – reaguje izmenom zakona u korist onih koji zakon krše?
Korona je najpre donela talase otpuštanja. Stradali su oni najranjiviji, ljudi koji rade na crno i u raznim egzotičnim formama rada van radnog odnosa. Stradali su nešto kasnije i oni u radnom odnosu…
Dok EU od nas traži ukidanje rada van radnog odnosa, mi se spremamo – kako je to lepo najavila premijerka – da proširimo dejstvo privremenih i povremenih poslova, od milošte zvanih PPP.
Bio jednom jedan poslodavac. I čuje on da postoji zemlja u kojoj može puno da zaradi, ako nema savesti i ne brine previše za sudbinu radnika koji rade za njega. I poslodavac dođe u tu zemlju…
Nova stara mandatarka je umesto svog ekspozea poslanicima mogla da čita i izbor iz dnevne štampe – ishod bi bio sličan. Nikad veća podrška vladi u skupštini i čini se nikad manja podrška van nje.
Poreska uprava je poslala opomene ljudima koji nisu plaćali porez na prihode iz inostranstva: da to moraju da učine do kraja oktobra ili će protiv njih biti pokrenuti prekršajni i krivični postupci.
Poslednji kvartal godine je neprijatan: EU našu sivu stvarnost uvija u oblande izveštaja, a vlasti taj blatnjavi kolač predstavljaju kao švarcvald tortu.
VIDEO i transkript – Prošle godine u EU je izdato 52.000 boravišnih dozvola građanima Srbije. Oni koji su ostali u zemlji prepušteni su Vučićevim investitorima i preduzetnicima. Govori Mario Reljanović.
Rukovodstvo jedne fabrike guma je povodom oborenog rekorda u proizvodnji donelo odluku da ovaj izliv samopregalaštva radnika nagradi tako što će u menzi svakom od njih dati kolač i sokić.
Svake godine u ovo doba pregovara se o minimalnoj ceni rada: sa jedne strane su sindikati, sa druge poslodavci, a država gleda sa strane…
Ministarstvo za rad je serviralo novi udar na vladavinu prava (tehničkoj?) vladi, a vlada je to sa oduševljenjem prihvatila i usvojila Uredbu o Programu podsticaja zapošljavanja mladih „Moja prva plata“.
Globalno tržište rada je u Srbiju zakucalo na onaj nelegalan ulaz. Najpre sa kineskim investitorima, da bi se nastavilo dovođenjem radnika iz Indije ili Turske koji su naviknuti na surovije uslove rada.
Širom Srbije donose se rešenja o radnoj obavezi koja medicinske radnike lišavaju osnovnih radnih prava: ograničenog radnog vremena, plaćenog prekovremenog rada, korišćenja odmora…
Formirala se čitava paleta poslova koji se mogu obavljati u bilo kojoj državi, za bilo kog poslodavca, sa bilo kog mesta.
Fabrika IGB Automotive iz Inđije proglasila je viškom 176 zaposlenih sa ugovorom na neodređeno vreme. Radnice koje su proglašene viškom satima se čekale na suncu da im bude uručen otkaz.
Mi smo gotovo jedina država koja poznaje tako oštro razlikovanje rada u radnom odnosu od rada van radnog odnosa. Tako u novom modelu više nema privremenih i povremenih poslova…
U javnost je dospeo zaključak kriznog štaba kojim se radna obaveza uvodi u okolnostima redovnog stanja. Stanje jeste alarmantno, ali vanredno stanje je ukinuto a sa njim i radna obaveza.
Kršenje epidemioloških protokola, treniranje strogoće, pretnje otkazima – to nije pomoglo medicinskim i drugim radnicima. Za (neminovno?) novo vanredno stanje treba se pripremiti drugačije.
Nezavisno od toga da li želite da izađete na izbore ili ne, zanimljivo je videti šta koalicije, partije i pokreti koji će se naći na glasačkom listiću nude u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.
Iluzija da radno zakonodavstvo nije dobro služi redefinisanju radnog odnosa sa ciljem da on bude izuzetak rezervisan za delove javnog sektora.
Gazde „Jure“ ponašaju se eksteritorijalno, imaju svoja pravila i tek pomalo poštuju zakone Srbije da ne bi potpuno potonuli iz radnopravne u krivičnopravnu analizu. Sada je i ta granica prekoračena.
Poslodavci tvrde da ne smeju da isplate zaradu za mart, jer neće dobiti pomoć države. Pitanje je zašto oni koji mogu da isplate zaradu traže pomoć…
Privredu i državu u vreme korone održavaju radnici, a ne poslodavci. Pa opet je sistem kalibriran tako da bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. U redovnom stanju, kao i u vanrednom.