Ustav ne stanuje u Ministarstvu zdravlja
Širom Srbije donose se rešenja o radnoj obavezi koja medicinske radnike lišavaju osnovnih radnih prava: ograničenog radnog vremena, plaćenog prekovremenog rada, korišćenja odmora…
Mario Reljanović je doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Bavi se temama iz oblasti radnog i socijalnog prava, ljudskih prava i pravne informatike. U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. bio na čelu pravne klinike za radno pravo. Predsednik je udruženja Centar za dostojanstven rad, koje se bavi promocijom radnih i socijalnih prava. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Za Peščanik piše od 2012. godine.
Rad od kuće – epidemijska epizoda ili ideja za budućnost?
Formirala se čitava paleta poslova koji se mogu obavljati u bilo kojoj državi, za bilo kog poslodavca, sa bilo kog mesta.
Koronarna otpuštanja
Fabrika IGB Automotive iz Inđije proglasila je viškom 176 zaposlenih sa ugovorom na neodređeno vreme. Radnice koje su proglašene viškom satima se čekale na suncu da im bude uručen otkaz.
Alternativni model zakona o radu
Mi smo gotovo jedina država koja poznaje tako oštro razlikovanje rada u radnom odnosu od rada van radnog odnosa. Tako u novom modelu više nema privremenih i povremenih poslova…
Radna obaveza u redovnom stanju
U javnost je dospeo zaključak kriznog štaba kojim se radna obaveza uvodi u okolnostima redovnog stanja. Stanje jeste alarmantno, ali vanredno stanje je ukinuto a sa njim i radna obaveza.
Radna obaveza u vanrednom stanju
Kršenje epidemioloških protokola, treniranje strogoće, pretnje otkazima – to nije pomoglo medicinskim i drugim radnicima. Za (neminovno?) novo vanredno stanje treba se pripremiti drugačije.
Izbori posle korone
Nezavisno od toga da li želite da izađete na izbore ili ne, zanimljivo je videti šta koalicije, partije i pokreti koji će se naći na glasačkom listiću nude u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.
Kako smo sistematski uništeni od predatorskog kapitalizma
Iluzija da radno zakonodavstvo nije dobro služi redefinisanju radnog odnosa sa ciljem da on bude izuzetak rezervisan za delove javnog sektora.
Investitor non grata
Gazde „Jure“ ponašaju se eksteritorijalno, imaju svoja pravila i tek pomalo poštuju zakone Srbije da ne bi potpuno potonuli iz radnopravne u krivičnopravnu analizu. Sada je i ta granica prekoračena.
Uredba o direktnim davanjima (i oduzimanjima)
Poslodavci tvrde da ne smeju da isplate zaradu za mart, jer neće dobiti pomoć države. Pitanje je zašto oni koji mogu da isplate zaradu traže pomoć…
Rad u doba korone II – Superhik država
Privredu i državu u vreme korone održavaju radnici, a ne poslodavci. Pa opet je sistem kalibriran tako da bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. U redovnom stanju, kao i u vanrednom.
Promena svesti
Ovo nije tekst protiv kapitalizma. Ništa što napišem, nikakva argumentovana ili ostrašćena kritika ne može delovati onako pogubno kako on ovih dana i nedelja deluje sam protiv sebe.
Crkni sirotinjo – rad u doba korone
Najpre, tu su otpuštanja. Još prošle nedelje pojedini poslodavci počeli su sa otpuštanjima. Najviše u hotelima i sličnim uslužnim delatnostima, koje prolaze kroz ozbiljnu krizu.
Siva knjiga NALED 2020: Srbija iz koje bežimo
U Srbiji će uskoro ostati samo poslodavci: 2019. godine je samo u EU izdato 52.000 boravišnih dozvola za građane Srbije.
Dole suverenitet, živela eksploatacija!
Srbija je zemlja čuda i to više nije novost. Ponekad se ipak još uvek zapanjimo, kao u slučaju sedamdesetak indijskih radnika koji rade na Koridoru 11 i na izgradnji pruge Beograd-Budimpešta.
(Re)kapitulacija 2019.
Ovo je bila još jedna izgubljena godina za radnike u Srbiji. Obeležio ju je nastavak starih politika u korist „investitora“ i lobista. Sindikati ovaj relativno miran period nisu iskoristili za svoju konsolidaciju…
Dostojanstvo na lizing, od sada u skladu sa zakonom
Srbija je dobila dugo očekivani Zakon o agencijskom zapošljavanju (ZAZ), koji bi trebalo da reguliše oblast ustupanja zaposlenih, poznatiju kao lizing radnika.
Bela knjiga i belo i ostalo roblje
Savet stranih investitora je predstavio još jednu Belu knjigu – dokument koji predstavlja pravce lobiranja stranog kapitala ka daljem prilagođavanju domaćih zakona i praksi njegovim interesima.
Pravnim mišljenjem protiv poretka
Pravni poredak urušava se i nečime što uopšte nije norma. To su pravna mišljenja, koja poslednjih godina služe despotima da zaobiđu zakon i postupe suprotno pravnim normama.
Manifest: kako osvojiti pravo na dostojanstveni rad
Kada se višak vrednosti koji stvaraju siromašni radnici odliva iz zemlje, to je neodrživo i sa stanovišta socijalnog mira i sa stanovišta opstanka te zemlje.
Država protiv sindikata
Na meti države su sindikati koji se bore. Njima se oduzima svojstvo reprezentativnosti, a samim tim i mogućnost da kolektivno pregovaraju, kao i niz drugih prava, kako bi se oslabili, ućutkali, izolovali.
Ko se boji sindikata još?
Sindikati često dolaze pod lupu javnosti zbog podaničkog odnosa prema vlastima, ali ne može se poreći da su oni nezamenjivi kao način organizovanja radnika i kao način iskazivanja radničke snage.
Ludom radovanje
Neprihvatljivo loš položaj radnika na lizing traje već godinama. Pre nekoliko dana usvojen je predlog zakona koji reguliše tu oblast. Ali tekst koji je Vlada usvojila nije onaj koji je bio na javnoj raspravi…
Sve je po zakonu
Iz Leonija tvrde da je preraspodela radnog vremena uvedena po zakonu, radi završetka ugovorenih poslova. Tako radna nedelja može biti šestodnevna i 60-časovna, a radno vreme 13 sati.
Šta (ne) donosi Akcioni plan za poglavlje 19
Dokaz da nam ne ide najbolje u pregovorima sa EU je i „muka“ države u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike – koja spada u poglavlje 19.
11 reči koje nedostaju u Zakonu o radu
Rad van radnog odnosa tretira se kao položaj u kojem radnik ima sve obaveze i odgovornosti kao zaposleni, ali nikakva prava. Takav radnik je nezaštićen i podložan radnoj eksploataciji…
Od populacione politike do podrške porodicama
VIDEO i transkript tribine u okviru ciklusa „Nije Filozofski ćutati“ održane 30.5.2019. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govore Mario Reljanović, Gordana Plemić, Jelena Veljić, Miša Stojiljković i Smiljka Tomanović.
Alanfordovski liberalizam
Lakićević kaže da mi nemamo liberalizam. Kako se onda zove sistem u kojem životarimo? Kako će za par decenija istoričari klasifikovati ovo doba koje je usledilo nakon pada komunizma?
Depresivni liberalizam
U mom tekstu nema poređenja SFRJ sa drugim državama kojem je Lakićević posvetio mnogo prostora, predstavljajući ga kao kontraargument (nije jasno čemu). Moj tekst nije hvalospev komunizmu…
Bauk socijalizma i teror kapitalizma
Da li je socijalizam alternativa svemu što se događa? Čini se da je od odgovora na ovo pitanje važnije da se raščisti sa mantrom predivne perspektive koju nam uporno nameću neoliberali u Srbiji.
Svi u autobuse!
Vesić bi da uvede obavezne pretplatne karte građanima Beograda, bez obzira na to kako se prevoze do posla. Samo što to neće moći. Naime, u hijerarhiji propisa mišljenje nekog ministarstva nije propis.
ZFPPD nije dobar zakon – podjednako je loš za sve mame i za svu decu
Reakcija na tekst Jelene Žarković SVE mame su zakon: Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom jeste velika prevara.
