Evropska budućnost platformskog rada
Kuriri i vozači koji rade putem platformi nemaju opipljivog poslodavca, pa po zakonu pripadaju ili nedefinisanoj egzotičnoj kategoriji radnika ili nabeđenih samozaposlenih (koji to nisu).
Mario Reljanović je doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Bavi se temama iz oblasti radnog i socijalnog prava, ljudskih prava i pravne informatike. U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. bio na čelu pravne klinike za radno pravo. Predsednik je udruženja Centar za dostojanstven rad, koje se bavi promocijom radnih i socijalnih prava. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Za Peščanik piše od 2012. godine.
Tri od sto
Tri od sto (3%). Toliko odgovornih lica bude kažnjeno u krivičnom postupku kaznom zatvora za smrt radnika. Od preostalih 97, njih 7% se izvuče sa uslovnom osudom, a 4% sa kućnim zatvorom.
Prvomajska
Potpuno je legitimno pitanje šta je potrebno da se radnici u Srbiji organizuju pa da za Prvi maj, kao u mnogim zemljama Evrope i širom sveta, iskažu nezadovoljstvo svojim položajem.
Nedelja
Zašto svaka nedelja nije kao uskršnja? Radnici komunalnih i hitnih službi bi svakako radili, ali zašto se ostali ne bi odmarali i bili sa svojim porodicama, prijateljima ili sami sa sobom?
Slučaj Aerodrom ketering
Ova priča spada u klasike pojavljivanja stranih poslodavaca u Srbiji. Prvo, nije sasvim jasno zašto i kako je ova kompanija u jednom trenutku preuzela posao od Air Serbia keteringa…
Zgaženi kompas
VIDEO – Beogradski centar za ljudska prava je predstavio svoj izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji. Govore Sonja Tošković, Dušan Pokuševski, Vuk Raičević, Tara Tepavac i Mario Reljanović.
Svi na zemlji kleti
Mrtvi radnici su idealni da budu optuženi za neoprezno ponašanje, da su bahati, nespretni, pijani, dok jadan poslodavac ne može da se izbori sa ljudima koji namerno ginu na radu.
Rodna diskriminacija u Linglongu
Novinarka pita da li je ta pozicija više za muškarce nego za žene? Odgovor je zabrinjavajući. Gospođa regruterka odgovara da su „ergonomski te mašine više namenjene muškarcima“.
Izmene zakona o zapošljavanju stranaca
Dovođenje stranih radnika je potreba a ne hir i više nije ograničena na usamljene slučajeve tzv. stranih investitora. I domaćim poslodavcima nedostaje radna snaga raznih profila.
Fairwork Srbija 2022
To je godišnji izveštaj koji koristi precizne metodološke alatke i sumira podatke o položaju i pravima radnika angažovanih na najvećim platformama u Srbiji, domaćim i stranim.
Još jedna tura neustavnosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom
Ustavni sud je doneo još jednu odluku o neustavnosti odredbe u ovom zakonu. Obično se kaže: da nije tužno bilo bi smešno. Ali nikada nije bilo smešno.
Skuvane žabe
U prethodnih 15 meseci obišao sam puno gradova u Srbiji i govorio o temama koje muče radnike. Najveći broj ovih susreta odnosio se na promociju alternativnog modela Zakona o radu.
Frilenseri (ni)su zakonski regulisani
Prelazno rešenje nije bilo najsjajnije, ali je omogućilo dovoljno zatišja da se o problemu oporezivanja prihoda iz inostranstva od inostranih poslodavaca razgovara hladne glave.
Umemo i možemo
Kaže predsednik da je najgluplji na svetu. Prava poruka te izjave je da je litijum dobar i koristan, da je jako skup i da su zato svi ostali parametri njegove eksploatacije nebitni.
Tri (ne)povezane priče
O teškom položaju radnika u Mek Donaldsu, otpuštenim radnicama turske kompanije iz Kragujevca i o 6.500 radnika koji su poginuli gradeći stadione za svetsko prvenstvo u Kataru.
Kratka horor priča (sa elementima basne)
U delovima ekspozea koji se odnose na ekonomiju i rad statistika se tumači sa vedrije strane, sve je lepo na oko, iako progres o kojem premijerka govori ne oseća gotovo niko u Srbiji.
Poglavlje 19 u paketu sa „važnijim pitanjima“
Izveštaj o napretku Srbije EK pokazuje sistematsko devastiranje prava radnika, ali propušta da konstatuje neke važne činjenice.
SAO Linglong
AUDIO – ASTRA je predstavila izveštaj o radnoj eksploataciji radnika iz Vijetnama koji grade kinesku fabriku Linglong kraj Zrenjanina. Govore Jasmina Krunić, Mario Reljanović i Ivana Gordić Perc.
Novo robovlasništvo
Povodom evropskog Dana borbe protiv trgovine ljudima – Više puta sam pisao o teškom položaju vijetnamskih radnika na gradilištu Linglonga. Da li znate gde su danas ovi ljudi?
Višak zaposlenih, manjak zaštite
Višak zaposlenih se nalazi verovatno na drugom mestu uzroka prestanka radnog odnosa, odmah nakon (takođe nezakonitog) nametnutog sporazuma o prestanku radnog odnosa.
Svi u sindikate
Sindikalna prava proističu iz prava na rad kao ljudskog prava. A ako su to ljudska prava, ona pripadaju svakom pojedincu bez izuzetka, jer su mu urođena samim tim što je ljudska jedinka.
Povampireni zakon o sezonskim poslovima
Ono što se zameralo prethodnom nacrtu, da će od Srbije napraviti rasadnik žrtava trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, važi i za ovaj nacrt.
Zašto minimalna zarada nije zarada za život (a mogla bi da bude)
Država je najveći poslodavac radnika koji primaju minimalnu zaradu. To bi mogao da bude argument u pregovorima o ukidanju poreza na minimalnu zaradu.
Fijat i vladavina prava
Radnici Fijata više nisu predmet interesovanja medija. Lagano su sišli sa naslovnica kada su došli do kakvog-takvog dogovora sa poslodavcem, uz posredovanje državnih funkcionera.
Država protiv tetkica: game over
Posledice će osetiti svih 5.000 radnika u javnom sektoru koji su tužili državu, jer će izgubiti sporove koje nikako ne bi trebalo da izgube. Moraće da plate i sudske troškove.
Država 1 : tetkice 0
Vrhovni sud, vrhunska nepravda. Tako se može sumirati nagla promena stava o isplati regresa za godišnji odmor i naknade za ishranu na radu zaposlenima u prosveti na minimalcu.
Fijat i mi
Teško je reći kako će se saga završiti, mada verovatno neće biti u korist radnika. Zato podrška nije samo znak solidarnosti, nego i simbolički gest da ne prolaze laži o bonusima i obuci u Slovačkoj.
Trgovina žrtvama II
Organizacija ASTRA je od Inspektorata za rad konačno dobila odgovor na svoj zahtev da se utvrdi šta su inspektori rada učinili povodom prijavljenih nepravilnosti na gradilištu Linglonga.
Srbija i Fijat – i šta ćemo sad?
Delegaciji radnika Fijata u Vladi Republike Srbije će u najboljem slučaju biti objašnjeno kako je revolucionarni dogovor sa Stelantisom ispao revolucionarno loš za njih i njihove porodice.
Kako je Prvi maj postao 1. april
Prvomajski protesti odavno nisu masovni kao prvomajska roštiljanja. Što je radnicima teže manji je broj onih koji će izaći da makar jednom godišnje izraze svoje nezadovoljstvo.
Državna proizvodnja u privatnom vlasništvu
Surov je kapitalizam, mora mnogo da se radi da bi se preživelo i ne sme se prigovarati, da se poslodavac ne otera u drugu zemlju čiji radnici manje kukaju.
Vidi se i iz Ženeve
Komitet UN-a za ekonomska, socijalna i kulturna prava razmatrao je 3. periodični izveštaj Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (MPESK).
