Predsednik Tadić nema ništa protiv da se u Sloveniji sretne sa kosovskim parakolegom Sejdiuom ako ispred ovoga bude tabla UNMIK-Kosovo. Da smo se toga ranije setili mogli su obojica u Zagreb, zašto ne i jednom limuzinom, na ustoličenje novog predsednika! Zaista, ako Grčka, koja je zapala u teški minus, može Makedoniji naturati da se zove BJRM i šta ti ja znam, zašto mi ne možemo svojoj rođenoj teritoriji da dodamo UNMIK? Koliko je sportskih klubova stavilo ime svog sponzora uz svoje kršteno ime! Treba samo i jednoj i drugoj strani skraćenicu predstaviti tako da ne vređa ničiji nacionalni ponos – srpskigovorećem življu reći da na esperantu kao zvaničnom jeziku međunarodne zajednice UNMIK znači „lažna država“, ravnopravnim sugrađanima čiji je maternji jezik albanski objasniti da skraćenica na srpskom najiskrenije veli: Uvek Nezavisni Metohija I Kosovo.

Tako bi i srpski vuk bio sit i arbanaške ovce bile bi na broju tj. tako bi i albanski kurjak bio sit i cigaje serbske bile bi na broju: ubuduće bumo pazili da sve što reknemo bude simetrično i pravično, kao što nam je jezik u Jugoslaviji bio srpskohrvatski tj. hrvatskosrpski – nije mnogo koštalo a prilično nam je potrajalo.

Svaki novi ustav uglavnom prizna postojeće stanje uz ograničen broj paragrafa kojima se nešto ukida ili uvodi – bi li najviši pravni akt možda mogao da ide malko ispred prakse?

Da pokušamo barem (ono gore neka bude preambula!):

1. Republika Srbija je zajednica srpskog i albanskog naroda te nekolikih manjina koje su međusobno ravnopravne a koje se opet drže na pristojnom odstojanju od konstitutivnih naroda.

2. Zvanični jezici u Republici Srbiji i UNMIK-Kosovu su albanski i srpski; stanovništvo se u školama, bogosluženju, parničenju, venčavanju, razvođenju i drugim procesima vezanim za državnu upravu služi kojim mu drago jezikom; pravo na upotrebu vlastitog maternjeg jezika te narečja imaju i manjine, iako bi im bilo pametnije da se priklone jednom ili oboma jezicima dveju ravnopravnih većina.

3. U Republici Srbiji i UNMIK-Kosovo latinica i ćirilica ravnopravne su, kao što su pisana slova ravnopravna sa štampanim.

4. Iako je država odvojena od crkve, Republika Srbija i UNMIK-Kosovo brinuće neodvojno i neodustajno o bogomoljama albanskog kao i srpskog naroda (makar jedan narod ne imao nijednu fresku dragu Unesku); ravnopravne bogomolje ravnopravnih manjina Republika Srbija i UNMIK-Kosovo prepuštaju platežnim mogućnostima same sve u svemu malobrojne pastve koja neka vidi šta će.

5. Najviši organ vlasti i društvenog samoupravljanja u Republici Srbiji i UNMIK-Kosovu je dvodomna Narodna Skupština-Asambleja Kombëtare sa sedištem u Kraljevu (Mbret). Severni dom čine sedamdeset poslanika, Južni trideset pet (nazivi „gornji“ i „donji“ razume se ne dolaze u obzir), pri čemu se glas svakog poslanika Juga računa dvostruko. Ukoliko se demografska slika promeni ili naglavce obrne, broj albanskih i srpskih poslanika se u skladu sa tim menja: uvođenjem preciznog koeficijenta za manjinski živalj predupređuje se tzv. preglasavanje za kojim u budućoj državi zapravo neće biti ni potrebe.

6. Predsednik/Presidenti Republike Srbije i UNMIK-Kosovo bira se na tri godine i ne može biti ponovo biran jer ga naizmenično biraju Srbi i Albanci, uz ravnopravno premda više simbolično učešće pripadnika ravnopravnih manjina. Izuzetno, ako narod na koga je došao red da bira predsednika predloži i izabere prethodnog predsednika (dakle, iz drugog jezičkog područja!) predsednički mandat može se ponoviti.

7. Predsednik/Presidenti Republike Srbije i UNMIK-Kosovo u svakom trećem i četvrtom mandatu mora biti ženskog pola.

8. Zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji i UNMIK-Kosovu je lekdinar/dinarlek (zvuči češki, pa šta). Obe strane kovanih novčića i apoena od hartije ravnopravne su, na jednoj strani je srpski orao, na drugoj orao UNMIK-Kosova.

9. Kurs lekdinara/dinarleka je plivajuć. Određuju ga Narodna banka Republike Srbije i Banka Kombëtare UNMIK-Kosova (1 LD = 2,99 evra ili 3,79 USA).

10. Protok ljudi, ideja i robe između Republike Srbije i UNMIK-Kosova slobodan je i štaviše poželjan; dosadašnji carinici, graničari i pripadnici pogranične policije dobijaju zaslužnu penziju/Pensioneve Kombëtare koja ne može biti ispod 50.000 lekdinara.

11. Bračni drugovi u Republici Srbiji i UNMIK-Kosovu ravnopravni su. Verenici tj. bračni drugovi in spe potekli iz različitih premda ravnopravnih zajednica oslobođeni su takse za matičare – kojih naravno mora biti dvoje ili jedan ako je bilingvalan – te zakupa sale za svadbu; dobijaju beskamatni kredit za stan te udvostručeni dečiji dodatak jer podrivaju predrasude o čistoj rasi (koja sebe rado vidi kao višu, stariju, zaslužniju, prvodošavšu i sl.).

12. O himni Republike Srbije i UNMIK-Kosova odlučuju oba doma Skupštine Republike Srbije i Asmableja Kombëtare UNMIK-Kosova, shodno čl. 1, 2 i 3 Ustava RS i UK): svečana pesma mora biti dvojezična, sa muzičkim motivima i ritmovima tipičnim za oba konstitutivna naroda.

13. Tekstopisci, kompozitori i aranžeri ravnopravni su bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Konkurs je otvoren i za pripadnike manjina ukoliko njihova dela budu u sladu sa čl. 1, 2, 3 i 11.

14. Veterani i aktivni oficiri OVK ravnopravni su sa pripadnicima VS, Vojske RS, te neumrlim borcima Ravnogorskog pokreta i NOP-a.

15. Organi Republike Srbije i UNMIK-Kosova sarađivaće bona fide na hvatanju i importovanju azilanata poreklom iz Republike Srbije i UNMIK-Kosova kad god ovi pokušaju da u Evropsku uniju odu pre svojih ravnopravnih i sve ujedinjenijih država. Samo tako združeni organi iz alineje 1. mogu za oba većinska ravnopravna naroda osigurati ravnopravnu budućnost u već ravnopravnoj EU.

16. Sportisti Republike Srbije i UNMIK-Kosova ravnopravni su. Građani Republike Srbije i UNMIK-Kosova ravnopravni su u igrama na sreću, ravnopravno mogu konkurisati za učešće u Velikom bratu, Grand paradi, Pesmi evrovizije, Ligi šampiona etc.

17. Sportistima koji osvoje medalju bilo pod zastavom RS bilo pod barjakom UNMIK-Kosova biće u prestonom Mbretu=Kraljevu priređen svečani doček radi čega će zajedničkim novcem biti izgrađen aerodrom „Boris i Fatmir“ u spomen na predsednike koji su prvi probili led, a može i po osobi udarivšoj još daleke 2010. godine temelje konštituciji albanskosrpskog suživota koji je s godinama, gle, prerastao u baš lepo prijateljstvo.

&

Aman-zaman, čoveče, pa ni jedni ni drugi ne bi prihvatili nijedan član takvog Ustava-Kushtetute!

U tom se slučaju osećam kao Bosanac kad je cariniku ponavljao kako nosi samo ranu za tice, carinik mu onda otvorio kofer i počeo trijumfalno da vadi satove, brazletne, municiju… – “Tako veliš: rana za tice!?” A Bosanac će: “Ja sam im kupio, a one ako hoće da jedu nek jedu…”

Peščanik.net, 11.03.2010.

TEMA – KOSOVO