Skopje, foto: Peščanik
Reč je o Makedoniji, ali bi se odnedavno moglo odnositi i na Irsku… Posle dvadeset godina grčkog odbijanja i fantastičnih predloga o novom imenu za Makedoniju, došlo se, veštim parlamentarnim slalomom, do saglasnosti na obe strane. Oba premijera su svoju političku budućnost uložila za zapis u istoriji. Cipras je izvesno rizikovao više, izgubio je koaliciju i predao se kasapljenju nacionalista. Za razliku od makedonske nacionalističke opozicije, grčku vode bogate političke dinastije koje je upravo Cipras, u dugoj istoriji grčke politike, prvi bacio na kolena na izborima, i to dva puta. Levičari čistunske orijentacije diljem Evrope, koji su sa visoko dignutim nosom prezirali Ciprasove kompromise, mogli bi se zamisliti nad time: ali ko će se još baviti modernom grčkom istorijom!
Kako je svet tako dobro podnosio državu koja se zvala „bivša“? Iz perspektive današnje ofanzive pravog ludila u politici, to možda ne izgleda tako strašno. Ni na jednoj strani nisu ostvareni „hiljadugodišnji“ snovi, što je isto tako pozitivan rezultat. No nažalost, osnovni razlog ovog dugog i mučnog postupka bio je da i Makedonija postane članica NATO-a i da tako upotpuni saveznički paket na Balkanu, predstavljen uglavnom parovima mogućnih neprijatelja, sa Grčkom i Turskom na čelu po vojnoj moći. Proslava pobede razuma je ipak deplasirana. Severnu Makedoniju čeka grubo buđenje kada NATO prvi put bude zahtevao davanje određenog procenta iz državnog budžeta za kupovinu oružja od NATO-vih komitenata, odlazak makedonskog odreda na vojne vežbe u Latviju usred zime, a možda i slanje nekog kontingenta u Venecuelu…
I ovogodišnju proslavu dana kulture u Sloveniji (8. februar, dan Prešernove smrti) pratilo je uzbuđenje u vezi sa govorom predsednika žirija za Prešernove nagrade, Vinka Mederndorfera. Govorimo o tradiciji: pre nekoliko godina je, demonstracijama i spaljivanjem violončela, na ovaj dan započela duga zimska pobuna koja se završila padom vlade Janeza Janše. Zatim su sledile protestne izjave, recimo režisera ili učesnika priredbe, sve dok kritički i optužujući govor predsednika žirija za Prešernove nagrade nije postao institucija namenjena neposrednom ponižavanju prvih redova publike u Galusovoj dvorani Cankarevog doma. Posledično, političari posle proslave zaglavljuju izlazna vrata, da ih niko ne bi mogao ništa pitati. Ove godine je Mederndorfer prevazišao sva očekivanja, i tu smo ponovo kod NATO-a i sudbine Severne Makedonije: izneo je cenovnik vozila i oružja koje Slovenija mora kupiti na zahtev NATO-a i kako to izgleda u poređenju sa osnovnim potrebama kulture. Recimo, jedan oklopni osmotočkaš bio bi dovoljan da se popravi zgrada Slovenačkog Narodnog pozorišta koja se raspada, nekoliko čudnih vojnih vozila bi sagradilo dodatak Narodno-univerzitetske biblioteke na koji se čeka preko dvadeset godina, itd. Poučna priča za Severnu Makedoniju…
Pobeda makedonskog visokog političara u slovenačkom parlamentu bila je obeležena odbijanjem stranke Levice da se pridruži potvrđivanju dogovora o Severnoj Makedoniji – ne zbog imena, već zbog NATO-a.
Čitava rasprava oko imena države Makedonije prethodnih četvrt veka bila je savršeno sumanuta: jedina jugoslovenska republika koja se uzdržala od rata kažnjena je nemogućnošću da upotrebljava i ustoliči svoje ime; u svetu mnogih dvoimenih država to je bio potpuni apsurd, jer niko nije branio Grčkoj da zadrži ime svoje severne pokrajine, Makedonije. Po tome je tačno ime jugoslovenske Makedonije slobodno moglo biti Još Severnija Makedonija. U debati su svoj akademski ugled izgubili mnogi klasičari, koji su predlagali što je mogućno uvrnutija imena i strašno se uzbuđivali što se neki mali slovenski narod sa socijalističkom istorijom usuđuje da dirne u neprikosnovenost grčke klasike. No, još veću i neprijatniju sramotu izveli su makedonski političari sa skupim unakaženjem Skopja. Ništa od toga neće biti popravljeno i zaboravljeno ustanovljavanjem novog imena…
I šta na kraju, odnosno na početku međunarodno prihvaćene i u NATO upisane Makedonije? Čekanje na ulaz u EU, dok još postoji? Mnogo stabilnija država i mnogo više novca? Snove niko ne propituje. Sve što mi ostaje jeste ljubav prema mnogo čemu makedonskom, od jezika do prijatelja, od predela do muzike, od književnosti do pijace, i sloboda da to imenujem Makedonija.
Peščanik.net, 18.02.2019.
MAKEDONIJAThe following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Author: Svetlana Slapšak
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
