„Donalde, ti si seronja“, foto: Neda Radulović-Viswanatha
„Donalde, ti si seronja“, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Vučić može još jedino to – da se nada pobedi Trumpa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama krajem 2024. i pobedi Putina (nisu Putin i Rusija isto) u Ukrajini (kad god da se desi). Trump je klasični revolucionarni konzervativac. Dakle, (oksi)moron. Putin je zlikovac. Trump će razbucati i Sjedinjene Države i Nato. Što bi Putinu trebalo da otvori put ka pobedi u ratu. Ako stvari krenu u tom smeru, možemo se pozdraviti s EU. Hoću da kažem, ko god da je na vlasti u Srbiji, kako god da je tu došao, i šta god da na tom mestu radi – prestaće da bude bitno za sve osim za nas. Što će reći, bićemo Vučiću na izvolte da radi s nama šta god mu padne na pamet. A već smo videli, ni najmračniji scenariji ne deluju dovoljno mračno kad o tome razmišljamo na osnovu iskustva iz poslednjih sad već mnogo više od deset godina.

Sve je lepo objasnila Sofija Mandić. Ko god misli da je Vučić pozvao na nove/ponovljene izbore jer tobože nije mogao da sakupi „legitimnu“ većinu u skupštini Beograda… duboko greši, da kažemo to tako, fino. Vučića su pritisli spolja i on na taj pritisak reaguje – kao i svaka osoba bez integriteta i dostojanstva – poslušno. Dok god traje pritisak i ako ga i dalje budu pratile pretnje sankcijama protiv Srbije, Vučić će se povlačiti. Zato je za nas posebno važno u kakvom će stanju biti EU u narednim mesecima ili godinama. To znamo mi, ali to zna i Vučić. I on će raditi kao i do sad sve što može da odluke odlaže, da pregovara, da se nateže, da ponavlja, ne bi li nekako dočekao Trumpa na čelu Sjedinjenih Država. Možemo sad nagađati kakve su Trumpove šanse na izborima (izvesno je da nisu male), i koliko zapravo rastu šanse Putina s Trumpom na čelu SAD. Nadajmo se da to ipak nećemo gledati.

Nešto drugo, za nas ovde i sada je važnije. Šta će odlučiti opozicija – mislim tu na koaliciju protiv nasilja i Novi DSS sa njegovim koalicionim partnerima – u vezi sa ponovljenim/novim izborima? Da li će insistirati da budu ispunjeni uslovi, kako stoje u preporukama spolja, ali i u zahtevima Proglasa, ili, kad već nabrajamo, u zahtevima opozicije s nekih ranijih pregovora o izbornim uslovima s tekućim režimom? Sve je to isto, i liči kao da su prepisivali jedni od drugih. Samo što nisu – stvari oko izbora u Srbiji stoje tako loše da ništa drugo o njima ne može ni da se kaže ni da se u vezi s njima traži pored onoga što već stoji u pomenutim dokumentima. Ako će insistirati, a čini se da je tako, već su pale i prve pretnje bojkotom, koliko tačno opozicija misli da ima vremena za to? Jasno je da opozicija može da računa samo i isključivo na pritisak spolja, pa se pitanje može i preformulisati – koliko domaća opozicija daje vremena EU?

Kada se to pitanje tako postavi, stvari već izgledaju manje blistavo, zar ne. Ljudima iz tekućeg režima bila su proteklih nedelja puna usta suvereniteta. Ali, Srbija odavno nije suverena zemlja. „Odavno“ je ovde hiperbola, jer Srbija u kojoj živimo kao država postoji jedva dve decenije (ili ni toliko), pa bi se moglo reći da ona nije bila suverena praktično od svog postanka pa sve do danas. S tim što je danas u Srbiji tragova suvereniteta mnogo manje nego što ih je bilo te „daleke“ 2003 (kada ju je konačno ostavila i Crna Gora), odnosno 2006 (kada je dobila tobože Ustav). (Kad smo već kod zagrada: nikakva Sretenja i državni praznici ne mogu sakriti da je Srbija tek država u začetku.) Sada jasno vidimo da u Srbiji pod Vučićem od suvereniteta nema ni traga. Ko dovoljno pritisne spolja, može Vučića da natera na bilo šta. Izbori u Srbiji rešavaju se na izborima u Sjedinjenim Državama ili na frontu u Ukrajini. To je ta Srbija kojoj Vučić tepa da niko nije jači od nje.

Pošto stvari spolja nisu blistave, da li to znači da bi opoziciji odgovarali brzi novi/ponovljeni izbori, kako to predlaže ili ispipava tekući režim? Ako se gleda stanje sveta izvan Srbije, reklo bi se – što pre to bolje. Ali, ako je zaista tako, onda se nema vremena da se srede birački spiskovi, poprave izborni uslovi u vezi s kontrolom izbora i medijima, da se odradi pristojna kampanja… Je l to sad znači da je Vučić u boljem položaju od opozicije, da njemu odgovara sve, a opoziciji ništa, da je nesumnjiva i sada konačno potvrđena pobeda opozicije na izborima u Beogradu zapravo Pirova pobeda?

Krenimo redom. Vučić nije nikakav veliki strateg ili šahista (kako voli sebe da vidi). Izbori u decembru bili su greška (za njega) i on je od tada u slobodnom padu. Zapravo, ne od decembra, nego od septembra i Banjske. Oružana/kriminalna akcija u Banjskoj je bila glupost, kao što su iz ugla njegovih (uvek sebičnih) interesa bili glupi i izbori u decembru. Ništa on tu nije dobro izračunao, i to se konačno pokazalo protekle nedelje. On više nema gde da se okrene, i može samo nasumično i siledžijski (kao i do sad) da povlači nove poteze ili da odugovlači i čeka spasenje (već smo rekli u kom vidu). U tom smislu, desnica i – neka bude – levica, dakle dve opozicione koalicije s izbora u decembru, mirno mogu da izađu zajedno – u čuvenoj jednoj koloni – na nove/ponovljene izbore. Svakome ko još, za razliku od mene, veruje da Kosovo može da vrati u Srbiju, mora biti jasno da to ne može s Vučićem. On radi ono što mu se kaže – a niko mu neće reći: evo ti Kosovo (uključujući i Putina).

Da ponovimo, Srbija pod Vučićem nema suverenitet ni u tragovima, i takva svakako ne može polagati pravo na Kosovo (i da je drugačija, ne bi mogla, al to je druga tema).

Opozicija na nove/ponovljene izbore izlazi kao pobednik prethodnih izbora. I tako treba da se i ponaša – pobednički. Veliki su posao napravili i treba to da ponove. Uz to, na drugoj strani u izbornoj utakmici ne stoji neki legitimni suparnik. Na toj strani, naprotiv, stoje lopovi. I to tako treba reći. Što lopovi u Srbiji umesto da polažu račun pred sudom dobijaju novu šansu da kradu – to su nama dale naše devedesete. Niste hteli tranzicionu pravdu, Hag vam je bio bezveze, mrska vam je bila i lustracija, eto vam onda Vučić. Nekažnjivost, na tome danas nakrivo stoji Srbija. Ako je u nečemu samostalna, onda se ta samostalnost ogleda u tome što ima slobodu da ne kažnjava svoje kriminalce. Samo što to nije suverenost. Ukrali su prošle izbore i probaće da ukradu i ove nove/ponovljene. EU može samo delimično to da osujeti. Opozicija, ako se oslanja na pregovore, nove zakone i njihovu primenu, ni toliko.

I iz tog ugla, onda, bolje je što pre na izbore. I izbore iskoristiti za samoorganizovanje. Pa kao nekada Užička republika: da Beograd što pre postane prva slobodna teritorija u okupiranoj Srbiji.

Peščanik.net, 05.03.2024.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).