Makar formalno, prilika za podsećanje na inače dobro poznate podatke Svetske zdravstvene organizacije koji govore da je preko 90% ljudi u svetu izloženo manje ili više zagađenom vazduhu, da dakle 9 od 10 ljudi diše vazduh lošeg kvaliteta. Ili da čak oko 93% mladih u svetu, tačnije dece ispod 15 godina udiše zagađen vazduh.
Zahvaljujući informativnosti naših mejnstrim medija kod nas u Srbiji nije opšte poznato da ne zaostajemo za ružnim svetskim trendom. Naprotiv, prema podacima naše Agencije za zaštitu životne sredine, praktično i nema iole veće urbane celine u Srbiji koja nije suočena sa problemom lošeg kvaliteta vazduha.
Mnogo je izvora zagađenja vazduha u Srbiji. Od saobraćaja (stara vozila na dizel gorivo, mahom zabranjena u zemljama odakle dolaze, loš saobraćajni protok u urbanim celinama) preko velikog broja kućnih ložišta (mazut, ugalj) pa do velikih zagađivača u termo-energetskom sektoru i industriji. Lošem stanju vazduha ne mali doprinos daju i česti požari kao posledica narodnog običaja paljenja strnjišta, a značajan doprinos mogle bi dati i ogromne spalionice u kojima vlasti, kao na primer u Beogradu, umesto u reciklaži vide rešenje problema đubreta.
Zamena energenata, korišćenje obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivno korišćenje automobila, gašenje individualnih kotlarnica, pre svega kvalitetan normativni okvir i njegova dosledna primena koja podrazumeva eliminaciju servilnog odnosa prema investitorima i uz sve to pošumljavanje, u što većim razmerama, već odavno su imperativ.
To podrazumeva brojne, složene, kontinuirane aktivnosti koje traže kompetentne ljude na čelu nadležnih organa, ljude svesne potreba i sposobne da koordiniraju te aktivnosti i u njih uključuju građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost, medije, sve raspoložive društvene resurse.
A naš odlazeći ministar je kraj mandata obeležio rečima „krajnje je vreme da se kaže da smo zemlju strašno zagadili“. A dolazeća ministarka stiže na funkciju bez ikakvih (bar ne poznatih) znanja i iskustava u oblasti zaštite životne sredine. I još sa mandatom koji je oročen na jedva nešto više od godinu dana, ili kako to Vučić kaže – „na štih probu“.
Samo za vreme trajanja te štih probe u Srbiji će (procene Svetske zdravstvene organizacije) zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha umreti bar 6.000 ljudi. Kod takvog stanja stvari podatak specijalizovanog sajta Air Visual da je naš glavni grad, Beograd, u konkurenciji velikih svetskih gradova, dočekao Dan čistog vazduha pri vrhu liste najzagađenijih, ispred gradova kao što su Mumbaj, Kalkuta, Lahor, Daka ili Delhi, nije samo bizarna praznična čestitka, već krajnje zabrinjavajuće upozorenje.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
