Danas je 3. novembar, Svetski dan čistog vazduha.
Makar formalno, prilika za podsećanje na inače dobro poznate podatke Svetske zdravstvene organizacije koji govore da je preko 90% ljudi u svetu izloženo manje ili više zagađenom vazduhu, da dakle 9 od 10 ljudi diše vazduh lošeg kvaliteta. Ili da čak oko 93% mladih u svetu, tačnije dece ispod 15 godina udiše zagađen vazduh.
Zahvaljujući informativnosti naših mejnstrim medija kod nas u Srbiji nije opšte poznato da ne zaostajemo za ružnim svetskim trendom. Naprotiv, prema podacima naše Agencije za zaštitu životne sredine, praktično i nema iole veće urbane celine u Srbiji koja nije suočena sa problemom lošeg kvaliteta vazduha.
Mnogo je izvora zagađenja vazduha u Srbiji. Od saobraćaja (stara vozila na dizel gorivo, mahom zabranjena u zemljama odakle dolaze, loš saobraćajni protok u urbanim celinama) preko velikog broja kućnih ložišta (mazut, ugalj) pa do velikih zagađivača u termo-energetskom sektoru i industriji. Lošem stanju vazduha ne mali doprinos daju i česti požari kao posledica narodnog običaja paljenja strnjišta, a značajan doprinos mogle bi dati i ogromne spalionice u kojima vlasti, kao na primer u Beogradu, umesto u reciklaži vide rešenje problema đubreta.
Zamena energenata, korišćenje obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivno korišćenje automobila, gašenje individualnih kotlarnica, pre svega kvalitetan normativni okvir i njegova dosledna primena koja podrazumeva eliminaciju servilnog odnosa prema investitorima i uz sve to pošumljavanje, u što većim razmerama, već odavno su imperativ.
To podrazumeva brojne, složene, kontinuirane aktivnosti koje traže kompetentne ljude na čelu nadležnih organa, ljude svesne potreba i sposobne da koordiniraju te aktivnosti i u njih uključuju građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost, medije, sve raspoložive društvene resurse.
A naš odlazeći ministar je kraj mandata obeležio rečima „krajnje je vreme da se kaže da smo zemlju strašno zagadili“. A dolazeća ministarka stiže na funkciju bez ikakvih (bar ne poznatih) znanja i iskustava u oblasti zaštite životne sredine. I još sa mandatom koji je oročen na jedva nešto više od godinu dana, ili kako to Vučić kaže – „na štih probu“.
Samo za vreme trajanja te štih probe u Srbiji će (procene Svetske zdravstvene organizacije) zbog komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha umreti bar 6.000 ljudi. Kod takvog stanja stvari podatak specijalizovanog sajta Air Visual da je naš glavni grad, Beograd, u konkurenciji velikih svetskih gradova, dočekao Dan čistog vazduha pri vrhu liste najzagađenijih, ispred gradova kao što su Mumbaj, Kalkuta, Lahor, Daka ili Delhi, nije samo bizarna praznična čestitka, već krajnje zabrinjavajuće upozorenje.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Peščanik.net, 03.11.2020.
EKOLOGIJA