Upozorenje: Ko iščupa cveće neka mu služi za groblje
Foto: Predrag Trokicić

Osim što smo saznali da stare i mlade uzdanice televizija sa nacionalnom frekvencijom ne vladaju ni osnovnim terminima (njegova svetlost, nad odronom, protojevrej) a tek ne onim ređe korišćenim (upokojena liturgija) najvažnija vest nije bila da je umro patrijarh već šta u tom povodu misli, oseća, radi i govori predsednik države.

Dobro, uobičajeno je na svim sahranama da ljudi više pričaju o sebi nego o onome koga sahranjuju (gde su bili kad su čuli, ko im je javio, šta su mislili i sanjali pre toga, a sve iz podsvesne potrebe da odagnaju strah od sopstvene smrtnosti) ali ljudi nisu državni funkcioneri niti mediji prenose ono što ljudi u pratnji pričaju.

Ali kad je neko predsednik države – em što podatni mediji prenose baš svašta što on priča, em nije državnički koristiti svaku pa i pogrebnu priliku za priču o sebi.

I, šta smo to saznali koje posredno iz medija koje iz usta predsednika Srbije?

Prvo, da je obišao patrijarha na samrtnom odru (odru, ne odronu!). Iz nekog razloga ta informacija nije ilustrovana fotografijom predsednika države u skafanderu (pa nije se valjda naginjao nad kovid pacijentom gologlav kakav ide po snegu i kiši?). Nije fotografijom propraćena ni informacija da nikad nije viđen tužniji nego kada je napuštao bolnicu, tako da nam ostaje samo da nagađamo kako su mediji izmerili količinu tuge i šta će im biti merna jedinica u nekim, daleko bilo, budućim eventualno tužnijim situacijama (tužan dva patrijarha, tri patrijarha?).

A kad dokaze za svoje tvrdnje ne daju mediji koji su tehnički opremljeniji za pravljenje tonskih i video zapisa, kako onda to tek očekivati od, po sopstvenim tvrdnjama, tehnički polupismenog predsednika države. Stoga nam i ovaj put, baš kao i nedavno sa vladikom Amfilohijem, ostaje samo neproverljiva informacija o razgovorima koje je predsednik države vodio sa jednim i sa drugim neposredno pre nego što su umrli. Vladika mu je ispovedio da ga mnogo bolje razume i maltene povukao ono što je ranije pričao o njemu (da je neznalica i izdajnik) a patrijarh mu je, budući da nije morao da mu daje oprost pošto mu je još za života dao najviše crkveno odlikovanje, ostavio u amanet da „oko Srpske i Kosova sve bude u redu“.

Ali, ne treba predsedniku Srbije zameriti ako štogod nije bilo po propisu – pa sam nam se još pre sedam godina, na stranačkoj proslavi poverio da ne ume da organizuje sahrane i da je mnogo bolji kad pravi rođendane. Doduše, to je možda bila samo replika tadašnjem predsedniku Srbije, u narodu poznatom kao Toma grobar. Jer sada deluje kao da je baš vešt u sahranama.

Peščanik.net, 23.11.2020.

Srodni linkovi:

Vesna Rakić Vodinelić – Odvojena od države, a i od prava

Vladimir Veljković – Amanet

Ljubomir Živkov – Skandalče sedmice

Vladimir Veljković – Ples sa vukovima

Dejan Ilić – Vest o smrti patrijarha


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.
Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)